Oni za
N1 objašnjavaju da zakon nije razvlastio partijsku državu, a državnim automobilima će se i dalje ići na stranačke mitinge.
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija kaže da je usvojeni zakon gori od rešenja koje se pojavilo 2016. godine, ali da ima nekih poboljšanja u odnosu na rešenje iz 2018. Dodaje da je Ministarstvo pravde, kao predlagač, ostalo gluvo i nemo za rešenja i sugestije koje se godinama predlažu.
Gavrilović smatra da novi Zakon o borbi protiv korupcije predstavlja nastavak u industriji propisa u Srbiji i još jedan zakon koji neće rešiti problem zbog kog je i donet. Vlada Srbije tvrdi da ovaj zakon proširuje ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije, dok Gavrilović ističe da je zakonom propuštena šansa da se razvlasti država.
"Zakon ne ispunjava nameru da garantuje nezavisnost Agencije za borbu protiv korupcije. Način izbora direktora i članova Veća i dalje garantuje politički uticaj. Imate situaciju da će komisija koju napravi Pravosudna akademija da uradi evaluaciju kandidata koji su se javili na konkursu i, umesto da to bude finalna odluka koju će Skupština da prihvati, mi ćemo opet imati to da će odluku doneti partijska većina u Skupštini", objašnjava Gavrilović.
Zlatko Minić ističe da samo donošenje zakona ilustruje apsurdnost u državi.
"Zakon je usvojen po hitnom postupku sa obrazloženjem da moraju da se ispune preporuke GREKO iz četvrte evaluacje. A u četvrtoj evaluaciji, između ostalog, stoji predlog da se hitna procedura primenjuje samo kao izuzetak, a ne kao pravilo. A čemu ta hitna procedura s obzirom da su preporuke trebalo da se usvoje 2016. godine, pa je dodat rok do kraja 2019, a ovaj zakon počinje da se primenjuje početkom 2020", pita Minić.
Sa tim se slaže i Gavrilović, koji ističe da je zakon zbrzan, iako je njegovo donošenje trajalo šest dogina. Kako podseća, Strategija za borbu protiv korupcije je istekla, a u članu 53 Zakona piše da će se on odnositi i na javne funkcionere koji učestvuju u privatizaciji, iako je ona završena.
Ono što je novina u ovom zakonu je ovlašećenje koje je dato Agenciji za borbu protiv korupcije da daje mišljenje na propise i procenjuje antikorupcijske rizike na propise i postupanje u organima.
Gavrilović kaže da je Agencijai i do sada radila to, ali pro bono, da bi se potom desilo da njen rad kritikuje tadašnji ministar pravde Nikola Selaković, optužujući je da opoziciji daje materijal da kritikuje vladu. On navodi da je ovo ovlašćenje u načelu dobro, ali da živimo u društvu koje se naviklo i počiva na korupciji.
"Glavni akter korupcije su političke stanke i dok im ne nametnemo obavezu da imaju svoj sistem za borbu protiv korupcije, mi nećemo rešiti to pitanje. Sva nova rešenja će biti besmislena", kaže Gavrilović.
Zlatko Minić dodaje da uvek postoji "ali", pa i u ovom slučaju. Agencija može da procenjuje, ali zakon kaže da to važi za propise koji su posebno rizični na korupciju.
Novina u odnosu na prethodni zakon je i to što Agencija za borbu protiv korupcije sada može da postupa po anonimnoj prijavi. Minić sumnja da će građani samostalno otkriti neku aferu koju već nisu otkrili mediji i o njoj izveštavali.
"Pa sama Agencija je otkrila mnogo o čoveku koji je danas ministar finansija, a tužilaštvo nije postupalo", podseća.
Deo zakona za koji je javnost posebno zainteresovana je upotreba državnih resursa u stranačke svrhe, kao i funkcionerska kampanja. Sagovornici N1 podsećaju da to što se predstavlja kao novina već postoji u prethodnom zakonu, koji se i dalje primenjuje, a da problem funkcionerske kampanje nije ni dotaknut.
"Važeći zakon propisuje isto što i novi, da funkcioner ne može da korsti javne resurse za promovisanje partije i da mora naglasi da li govori u ime partije ili u ime države", ističe Minić i podseća da je Agencja do sada u nekoliko slučajeva očiglednog kršenja pravila donosila mišljenje da je sve bilo u redu.
On objašnjava da funkcionerska kampanja predstavlja "izliv ljubavi prema pešačkim prelazima, pilićima i đacima". Zakon je, prema njegovim rečima, mogao da reguliše da tokom izborne kampanje nema vanrednih isplata socijalnih davanja ili otvaranja škola ako je to moguće uraditi i kasnije, ali da to nije urađeno.
Saglasni su da zakon neće rešiti probleme iz prakse, kao što je upotreba državnih automobila u stranačkim kampanjama.
"Prilikom razmatranja ovog pitanja, Agencija se pozvala na uredbe vlade o korišćenju automobila za javne potrebe i ko može da koristi automobil tokom 24 sata, a ko iz bezbednosnih razloga može da ga koristi stalno. Agencija je donela tumačenje da mogu svi sve vreme. Sada imate da po predizbornim mitinzima kruže službenim vozilima", napominje Gavrilović.
"U Srbiji postoji simulacija borbe protiv korupcije. Imamo proizvodnju papira. Na žalost u tome učestvuju međunarodne organizacije. Svako ima svoj interes, vlast da simulira, međunarodne organizacije da realizuju svoje projekte, a građani prihvataju korupciju da bi preživeli. To je trojstvo koje od ove države pravi feud iz koje po sociološkoj pravilnosti ono što valja odlazi. Bojim se da ćemo postati sociološka deponija gde će ostati bolesni, ubogi i korumpirani", navodi Zoran Gavrilović.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 8
dok ne odu
Nema
Tako će biti dok ih ne skinemo sa vlasti. Mnogo smo tupavi i glupavi da bi to uradili . Nije zrelo treba još da propatimo.
/
...
Olakšavanje
"Ne zavaravajmo se, već razbijmo bandu lopova, da to ne bi morali naši unuci"
Potpuno si u pravu. Ali kako motivisati narod da to uradi?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar