Skupština prestaje sa praksom usvajanja zakona po hitnom postupku

Kako pišu "Novosti", time će biti promenjena učestala slika sa sednica proteklih godina - zakoni se donose pod oznakom "hitno", a poslanici nisu imali vremena da ih pročitaju i prouče, dok su se tačke dnevnog reda u kojima se nalazi i nekoliko desetina propisa koji se bave različitim temama, spajale u jednu.

Zamerke o načinu na koji se donose zakoni našle su se u izveštaju Evropske komisije. Posmatračima iz Brisela zapalo je za oko da je, na primer, bilo malo vremena za raspravu o zakonima.

Takođe, zasmetalo im je što na dokumentu Vlade najveći broj amandmana predlaže vlast, a pred glasanje od njih odustaje. Recimo, na dokumentima iz oblasti odbrane prošle godine predloženo je oko 1.600 amandmana, dok je na akte koji prate budžet bilo ko 2.000 "ispravki". Izveštaj EK nije se dopao predstavnicima vladajuće koalicije u parlamentu koji su tvrdili da je opozicija opstruisala parlament pondoseći zahteve za dopunu dnevnog reda, čiji je utvrđivanje zatim trajalo satima.

Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kaže za "Novosti" da izveštaj EK odražava ono što su njihovi istraživački timovi uočili kao problem.

"Sada je lošiji nego ranije zbog činjenice da postoji bojkot parlamenta i što su na neke probleme ukazivali blaže, a sad jasnim i direktnim rečnikom. To je posledica toga što je vlast vrlo skromno ili nimalo uvažavala ono što je pre pisalo u izveštajima o parlamentu. Izveštaj EK treba da iščita kao poziv da se problemi reše, a ne da se negira ili prebacuje odgovornost na opoziciju. Odgovornost vlasti da popravi stanje je mnogo veća i ona proističe i iz logike brojeva i moći koju ima. Opozicija je toliko mala i u disbalansu u odnosu na vlast da kod nje ne može biti ključ rešenja", kaže Klačar.