Svetska statistika tvrdi da je poslednjih godina proizvodnja u tekstilnoj industriji narasla za 40 odsto, a u istom procentu uvećao se i otpad, što iz fabrika i konfekcija, što iz kućnih garderobera koji se sada mnogo brže prazne, stvarajući prostor za novu odeću i obuću.
Za gomile tkanina koje se tako skupljaju nema dovoljno skladišnog prostora, pa
oko 80 odsto završi na smetlištu. U najgorem slučaju, posebno ako je reč o komunalnom otpadu, dolazi do spaljivanja, ali to je samo dodatni rizik. Novi materijali sastavljeni su od raznih sintetičkih vlakana, koja u osnovi predstavljaju derivate nafte, pa umesto da se ekološki uklone iz prirode sagorevanjem, postaju novi izvor zagađenja,
piše Danas.
Da bi problem bio veći, mi iz inostranstva ne uvozimo samo odeću i obuću, već i tekstilni otpad. Koliko, ne postoji evidencija, ali se procenjuje da najveći deo toga završi u radnjama polovne odeće ("Second-hand"), uvećavajući tako ne samo kućne zalihe, nego i količine koje će uskoro završiti na deponijama.
Možda se sa najvećim problemima susreće industrija, jer je pre nekoliko godina nadležno ministarstvo propisalo obavezu fabrika da delove tkanine koje preostanu iz proizvodnje predaju sakupljačima. Tada je nekoliko njih dobilo licencu za taj posao, ali svega jedan pogon u Nišu delimično reciklira, dok su svi ostali već popunili skladišta. Troškove plaćaju tekstilci pa su oni tim potezom dobili novi, ne baš mali parafiskalni namet. Država je na taj način čitavoj grani napravila novi izdatak u korist nekolicine privilegovanih "dobitnika licenci", umesto da stimuliše reciklažu i otvaranje firmi u tom sektoru, što bi, uz mala ulaganja, zaposlilo značajan broj radnika. Inače, kompletan proces podrazumeva nekoliko faza, od dekolorizacije materijala, potom razgradnje, do prediva i najzad izrade novih tkanina koje se potom još jednom koriste u proizvodnji odeće.
"Tek kada ostatke materijala predamo sakupljačima, možemo da uskladimo ulaz i izlaz sa carinskih deklaracija. Ali, kada sam pre nekoliko godina to pokušao, nijedna od ovlašćenih firmi za sakupljanje i transport nije htela da preuzme ostatkke tkanina. Tek sam sa niškim preduzećem uspeo da sklopim ugovor, ne tako povoljan. Naime, moja obaveza je da otpad očistim od svih nečistoća, izbaliram i spakujem. Firmi sam morao da plaćam mesečni paušal za angažovanje od 50 evra, ali dodatno i svaki preuzeti kilogram po 300 dinara i na sve to PDV i troškove transporta. Ugovor je ponuđen na pet godina, pa u slučaju da zatvorim fabriku, kao što jesam, morao bih da plaćam za uslugu koju ne koristim. Praktično je cenu svaki sakupljač određivao kako je hteo, a tekstilci su bili prinuđeni da na to pristaju", kaže za Danas privrednik Milan Knežević i nekadašnji vlasnik konfekcije Modus.
On dodaje da u Italiji postoji nekoliko hiljada firmi koje se bave reciklažom i da ih plaćaju do 1,9 evra za kilogram.
Ne postoji objašnjenje zbog čega samo tekstilne fabrike moraju da plate licenciranim firmama, kako bi se oslobodile ostatka tkanina. U svim drugim sektorima, od limenki kućnih aparata i bele tehnike do automobila, sirovinu od građana i sakupljača recikleri otkupljuju, a kod težih predmeta snose i troškove prevoza.
Nema profesionalnih reciklera ni za sektor komunalnog tekstilnog otpada, onog viška odeće i obuće koji se bar jednom godišnje izbaci iz stanova. Za sada to radi samo Ženski centar u Užicu, u koji građani donose viškove iz svojih ormana koji se potom dele onima kojima je potrebna garderoba ili prerađuje u nove proizvode.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 4
*****
Zasto spaliti?
Humanost na nivou zveri.
Zla...
Sve te krpice se mogu pretvoriti u kvadrate 10 x 10 cm, sloziti po vrsti, bojama, dezenima, nijansama.... i prodavati kao materijal za Pačvork Quilting. To je vrlo skupocena tehnika rucnog rada. Mogle bi nezaposlene zene, krojacice cije su fabrike zatvorene, ljubitelji rucnog rada.... da izradjuju prekrasne odevne predmete, prekrivace, slike.... i. reciklazom da obezbedjuju sebi egzistenciju.,
Ti kvadratići - pakovani po 100-ak komada, u belom svetu prodaju u trgovinama pozamanterije i mnogo, mnogo olaksavaju ljubiteljima izrade pačvorka.
Dorijana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar