Da li demonstranti mogu da "idu do Strazbura" zbog policijske brutalnosti u Srbiji?

Autor: Danas

Info

23.08.2025.

16:42

Tokom julskih i avgustovskih demonstracija u Srbiji, brojni snimci i svedočenja građana prikazali su policajce kako koriste pendreke, suzavac i fizičku silu i protiv onih koji nisu pružali otpor.

Da li demonstranti mogu da "idu do Strazbura" zbog policijske brutalnosti u Srbiji?

Foto: 021.rs

Ovo otvara pitanje da li domaći pravni sistem uopšte može da pruži zaštitu pojedincima, piše Danas.

Pravnici ukazuju da zakonski i ustavni okvir postoji, ali da se on u praksi prečesto zanemaruje, građanima ostaje i da se žale Evropskom sudu za ljudska prava, međutim pravnici upozoravaju da je put do Strazbura jako dug.

Milena Vasić iz YUCOM-a kaže za Danas da su prava građana nedvosmisleno zaštićena u domaćem i međunarodnom pravu.

"Ustav Srbije štiti fizički i psihički integritet građana i garantuje čitav spektar ljudskih prava, takozvani katalog ljudskih prava. Zatim, tu je Krivični zakonik, koji izričito zabranjuje zlostavljanje i mučenje. Pored toga, važan je i Zakon o policiji, koji propisuje policijska ovlašćenja i način njihove primene. Kada govorimo o međunarodnim konvencijama, ključne su dve: Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, kao i Konvencija Ujedinjenih nacija protiv torture i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni i postupaka. To predstavlja elementarni pravni okvir", ističe Vasić.

Ona dodaje da odluke međunarodnih tela poput Evropskog suda za ljudska prava obavezuju Srbiju, ali u tom slučaju domaće vlasti deluju pod snagom političkog pritiska.

"Imali smo slučajeve da i pored odluka UN Komiteta protiv torture, Srbija sprovede izručenja koja su bila zabranjena. To pokazuje da međunarodne odluke postoje, ali njihova primena ostaje sporna", kaže Vasić.

Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević upozorava da građani često imaju nerealna očekivanja kada je reč o zaštiti pred Evropskim sudom za ljudska prava.

"Nijedan slučaj povrede ljudskih prava – bilo da je reč o zlostavljanju i mučenju, o pravu na život, o imovini ili, na primer, o studentima koji tvrde da im je povređeno pravo na obrazovanje zbog blokada – ne može direktno da završi pred Evropskim sudom za ljudska prava. Poenta je da svaka povreda ljudskih prava, pa i ona gde ljudi tvrde da ih je policija zlostavljala, mora prvo da se ispita na domaćem nivou. Dakle, prvo moraju da se obrate domaćim organima u Srbiji, koji su nadležni da ispitaju povredu ljudskih prava", kaže Kovačević.

On objašnjava da su u Srbiji za istragu slučajeva policijske brutalnosti nadležna osnovna javna tužilaštva, u zavisnosti od mesta incidenta – bilo da se radi o Beogradu, Valjevu, Brusu ili nekom drugom gradu.

Ističe da prvo tužilaštvo mora da sprovede istragu i odluči da li će podići optužnicu i pokrenuti sudski postupak.

"Tek kada se iscrpe domaća pravna sredstva – kada, na primer, tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu, pa se uloži prigovor višem javnom tužilaštvu, pa i to odbije, a potom se uloži žalba Ustavnom sudu Srbije – tek kada Ustavni sud donese odluku, može se ići u Strazbur. Put do Evropskog suda za ljudska prava je dug i višegodišnji, i najpre mora da se dokaže da u domaćem sistemu nije bilo moguće ostvariti zaštitu", priča Kovačević.

Kovačević objašnjava da, ukoliko Evropski sud za ljudska prava donese presudu protiv Srbije, sud može da konstatuje odgovornost države za prekomernu upotrebu sile policije i utvrdi povredu prava na život i fizički i psihički integritet građana.

On dodaje da sud može da utvrdi i neuspeh domaćih tužilaštava u sprovođenju efikasne istrage, da naloži isplatu novčane naknade i da obaveže Srbiju da ponovo otvori istragu, čime presuda postaje značajan instrument za kontrolu rada domaćih organa.

"Ako Srbija ne sprovede istragu u skladu sa presudom, protiv nje u Savetu Evrope može biti doneta pravno obavezujuća rezolucija Komiteta ministara. To je vrsta pravno-političkog pritiska, koji nijedna država ne želi. Rezolucija govori o tome da li neka država poštuje ljudska prava ili ne. Na primer, zemlje poput Švedske uvek izvršavaju presude, dok Turska ima veliki broj neizvršenih presuda i stalno se protiv nje donose rezolucije. To onda utiče na njen međunarodni ugled", kaže Kovačević.

Kovačević ističe da presude Evropskog suda za ljudska prava nisu političke, već pravno obavezujuće. Prema njegovim rečima, one su, u skladu sa članom 17 Ustava Srbije, obavezujuće u zemlji i imaju veću snagu od odluka Ustavnog suda.

On dodaje da se presude Suda u Strazburu moraju izvršiti, a obavezujući su i pravni stavovi koje Sud zauzima u drugim predmetima, čak i kada se presuda direktno ne odnosi na Srbiju, već je doneta protiv neke druge države.

"Evropski sud za ljudska prava je najautoritativnija pravosudna institucija kada je reč o zaštiti ljudskih prava, ali je tako napravljen da do njega nije lako doći. Od svih slučajeva policijske brutalnosti ili drugih povreda prava koji se prijave u Srbiji, tek mali broj će stići do Strazbura, i to posle mnogo godina. Zbog toga je važno da ljudi razumeju da nije moguće jednostavno reći 'idemo na Strazbur', već da taj put vodi kroz iscrpljivanje svih domaćih pravnih mehanizama", zaključuje Kovačević.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

policija blokada fakulteta

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Atanas

23.08.2025 • 20:08

Strazbur je jako i zvučno ime, ali ne pomaže ni brzo, ni mnogo. U Solunu dinar somun. Do Soluna sto somuna.

0 0 0
Zamenik zamenika

23.08.2025 • 20:04

Danas se obeležava Baltički put, dan kada je 1989. godine 2 miliona Estonaca, Letonaca, Litvanaca napravilo ljudski lanac držeći se za ruke u dužini od 600 km! Izašli su iz SSSR, postali članice NATO i EU. Do tada su čekali da im partija odredi da mogu na more u Jugoslaviju. Danas smo mi beda za njih.

0 0 0
nikola

23.08.2025 • 19:37

Nemogu jer je EU rekla da ih neintersuje sta AV radi narodu to je interni problem srbije. Sada znamo ko ga placa da radi to

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.