Da li demonstranti mogu da "idu do Strazbura" zbog policijske brutalnosti u Srbiji?
Tokom julskih i avgustovskih demonstracija u Srbiji, brojni snimci i svedočenja građana prikazali su policajce kako koriste pendreke, suzavac i fizičku silu i protiv onih koji nisu pružali otpor.
Foto: 021.rs
Ovo otvara pitanje da li domaći pravni sistem uopšte može da pruži zaštitu pojedincima, piše Danas.
Pravnici ukazuju da zakonski i ustavni okvir postoji, ali da se on u praksi prečesto zanemaruje, građanima ostaje i da se žale Evropskom sudu za ljudska prava, međutim pravnici upozoravaju da je put do Strazbura jako dug.
Milena Vasić iz YUCOM-a kaže za Danas da su prava građana nedvosmisleno zaštićena u domaćem i međunarodnom pravu.
"Ustav Srbije štiti fizički i psihički integritet građana i garantuje čitav spektar ljudskih prava, takozvani katalog ljudskih prava. Zatim, tu je Krivični zakonik, koji izričito zabranjuje zlostavljanje i mučenje. Pored toga, važan je i Zakon o policiji, koji propisuje policijska ovlašćenja i način njihove primene. Kada govorimo o međunarodnim konvencijama, ključne su dve: Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, kao i Konvencija Ujedinjenih nacija protiv torture i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni i postupaka. To predstavlja elementarni pravni okvir", ističe Vasić.
Ona dodaje da odluke međunarodnih tela poput Evropskog suda za ljudska prava obavezuju Srbiju, ali u tom slučaju domaće vlasti deluju pod snagom političkog pritiska.
"Imali smo slučajeve da i pored odluka UN Komiteta protiv torture, Srbija sprovede izručenja koja su bila zabranjena. To pokazuje da međunarodne odluke postoje, ali njihova primena ostaje sporna", kaže Vasić.
Pročitaj još
Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević upozorava da građani često imaju nerealna očekivanja kada je reč o zaštiti pred Evropskim sudom za ljudska prava.
"Nijedan slučaj povrede ljudskih prava – bilo da je reč o zlostavljanju i mučenju, o pravu na život, o imovini ili, na primer, o studentima koji tvrde da im je povređeno pravo na obrazovanje zbog blokada – ne može direktno da završi pred Evropskim sudom za ljudska prava. Poenta je da svaka povreda ljudskih prava, pa i ona gde ljudi tvrde da ih je policija zlostavljala, mora prvo da se ispita na domaćem nivou. Dakle, prvo moraju da se obrate domaćim organima u Srbiji, koji su nadležni da ispitaju povredu ljudskih prava", kaže Kovačević.
On objašnjava da su u Srbiji za istragu slučajeva policijske brutalnosti nadležna osnovna javna tužilaštva, u zavisnosti od mesta incidenta – bilo da se radi o Beogradu, Valjevu, Brusu ili nekom drugom gradu.
Ističe da prvo tužilaštvo mora da sprovede istragu i odluči da li će podići optužnicu i pokrenuti sudski postupak.
"Tek kada se iscrpe domaća pravna sredstva – kada, na primer, tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu, pa se uloži prigovor višem javnom tužilaštvu, pa i to odbije, a potom se uloži žalba Ustavnom sudu Srbije – tek kada Ustavni sud donese odluku, može se ići u Strazbur. Put do Evropskog suda za ljudska prava je dug i višegodišnji, i najpre mora da se dokaže da u domaćem sistemu nije bilo moguće ostvariti zaštitu", priča Kovačević.
Kovačević objašnjava da, ukoliko Evropski sud za ljudska prava donese presudu protiv Srbije, sud može da konstatuje odgovornost države za prekomernu upotrebu sile policije i utvrdi povredu prava na život i fizički i psihički integritet građana.
On dodaje da sud može da utvrdi i neuspeh domaćih tužilaštava u sprovođenju efikasne istrage, da naloži isplatu novčane naknade i da obaveže Srbiju da ponovo otvori istragu, čime presuda postaje značajan instrument za kontrolu rada domaćih organa.
"Ako Srbija ne sprovede istragu u skladu sa presudom, protiv nje u Savetu Evrope može biti doneta pravno obavezujuća rezolucija Komiteta ministara. To je vrsta pravno-političkog pritiska, koji nijedna država ne želi. Rezolucija govori o tome da li neka država poštuje ljudska prava ili ne. Na primer, zemlje poput Švedske uvek izvršavaju presude, dok Turska ima veliki broj neizvršenih presuda i stalno se protiv nje donose rezolucije. To onda utiče na njen međunarodni ugled", kaže Kovačević.
Kovačević ističe da presude Evropskog suda za ljudska prava nisu političke, već pravno obavezujuće. Prema njegovim rečima, one su, u skladu sa članom 17 Ustava Srbije, obavezujuće u zemlji i imaju veću snagu od odluka Ustavnog suda.
On dodaje da se presude Suda u Strazburu moraju izvršiti, a obavezujući su i pravni stavovi koje Sud zauzima u drugim predmetima, čak i kada se presuda direktno ne odnosi na Srbiju, već je doneta protiv neke druge države.
"Evropski sud za ljudska prava je najautoritativnija pravosudna institucija kada je reč o zaštiti ljudskih prava, ali je tako napravljen da do njega nije lako doći. Od svih slučajeva policijske brutalnosti ili drugih povreda prava koji se prijave u Srbiji, tek mali broj će stići do Strazbura, i to posle mnogo godina. Zbog toga je važno da ljudi razumeju da nije moguće jednostavno reći 'idemo na Strazbur', već da taj put vodi kroz iscrpljivanje svih domaćih pravnih mehanizama", zaključuje Kovačević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić najavio "inicijativu o šatorima" i poručio da će se stanje na ulicama uskoro "unormaliti"
25.11.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će uskoro predstaviti "inicijativu što se tiče šatora" u centru Beograda jer je, kako on tvrdi, sada svima jasno da su propali pokušaji oko "bilo kakvih revolucija".
Tužiteljka Paunović: "Studentima treba pružiti ruku i dati vetar u leđa"
25.11.2025.•
0
Javna tužiteljka u penziji Jasmina Paunović izjavila je da bi, prihvatila poziv studenata da bude na njihovoj izbornoj listi.
Tužilaštvo za organizovani kriminal: Vučić i vlast na sve načine pokušavaju da nas potčine
25.11.2025.•
1
"Poslednjih meseci javni tužioci za organizovani kriminal su izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Republike Srbije", navodi se u saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal.
Ziđin Koper: Nema hospitalizovanih, navodi o olovu i arsenu u krvi radnika netačni
25.11.2025.•
4
Kompanija Ziđin Koper Srbija saopštila je danas da nijedan od 1.020 radnika ogranka Topionice i rafinacije nije hospitalizovan u borskoj bolnici ni po jednom osnovu.
Inicijativa A 11: Poverenica za ravnopravnost utvrdila - Ministar Demo Beriša diskriminisao Rome
25.11.2025.•
0
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša izjavom o bankomatima prekršio je zakon i diskriminisao Rome, utvrdila je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, nakon pritužbe Inicijative A 11.
VIDEO: Objavljen video hapšenja sedmorke zbog lažnog stečaja i pranja 392 miliona dinara
25.11.2025.•
1
MUP se oglasio u vezi sa hapšenjem sedam osoba koje se sumnjiče da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe pranjem novca i prouzrokovanjem lažnog stečaja nezakonito prisvojili više od 329,2 miliona dinara.
Uhapšen pripadnik OVK zbog zločina na Košarama
25.11.2025.•
2
Srpska policija uhapsila je A. Q. (52) zbog sumnje da je za vreme oružanih sukoba na KiM, kao pripadnik OVK, izvršio krivično delo organizovanje grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina.
Turčin uhapšen u Beogradu zbog davanja mita
25.11.2025.•
0
Beogradska policija uhapsila je turskog državljanina O. S. (61) zbog davanja mita.
Sedmoro uhapšeno preko lažnog stečaja i pranja para - tako došli do više stotina miliona dinara
25.11.2025.•
0
Sedam osoba uhapšeno je zbog sumnje da su prouzrokovanjem lažnog stečaja i pranjem novca stekli imovinsku korist od oko 265 miliona dinara i oko 545.000 evra.
VIDEO: Vučić se obraća javnosti
25.11.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se javnosti.
Zašto TOK uznemirava vlast: Strah od istrage u svojim redovima
25.11.2025.•
2
Tužilaštvo za organizovani kriminal je jedino koje može da sprovodi pravdu nad ministrima i zbog toga posebno uznemirava vlast, kaže za Peščanik Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja.
Vučić se danas obraća javnosti
25.11.2025.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se javnosti danas, saopštio je Kabinet predsednika Republike.
Prvi pacijent iz Srbije otišao u Moskvu da primi rusku vakcinu protiv raka
25.11.2025.•
11
Prvi pacijent sa malignim melanomom iz Srbije otišao je u Moskvu da primi tek odobrenu mNRK vakcinu protiv raka.
Posle godinu i po dana i dalje nepoznato ko je na smrt prebio Dragijevića u policijskom pritvoru
25.11.2025.•
9
Ni posle 18 meseci i dalje se ne zna ko je ubio Dalibora Dragijevića u policijskom pritvoru u Boru.
Direktor "Vinče" o negativnom stavu prema nuklearki u Srbiji: Ljude muče pitanja stručnog kadra i otpada
25.11.2025.•
25
Institut "Vinča" potpisao je međunarodni sporazum sa francuskom kompanijom EDF, jednim od lidera u razvoju nuklearne energije.
Srbija će platiti 42 miliona evra drugim zemljama da učestvuju na "Expo 2027"
25.11.2025.•
39
Država Srbija se obavezala da će dati finansijsku podršku određenim državama i organizacijama za učešće na specijalizovanoj izložbi "Expo 2027" u Beogradu.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda o Generalštabu: Apsolutno neverovatno da institucije krše zakon
25.11.2025.•
11
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero ocenila je da postaje "apsolutno neverovatno" da se u jednoj zemlji zakoni i procedure krše upravo od institucija, a ne od pojedinaca.
Generalni sekretar NATO: Srbija ima pravo da učestvuje u vojnim vežbama sa Kinom, ali ne budimo naivni
25.11.2025.•
17
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da Srbija ima suvereno pravo da učestvuje u vežbama sa kineskom vojskom, ali da bi se distancirao od odnosa predsednika Aleksandra Vučića prema Kini.
Skupština Srbije danas o budžetu za 2026: Na dnevnom redu 58 tačaka
25.11.2025.•
6
U Skupštini Srbije danas će početi treća sednica redovnog jesenjeg zasedanja na kojoj će se razmatrati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu sa pratećim zakonima.
Preminuo Slobodan Arežina, nekadašnji direktor programa RTV-a
24.11.2025.•
3
Novinar i urednik Slobodan Arežina preminuo je u Beogradu u 71. godini, posle duže i teške bolesti.
Komentari 17
Imre
Sad se okrivljuju za blokade koje su visi stepen pritiska na vlast.Da je vlast postupila Odgovorno i ispunila ne,i zahtev do blokada nebi doslo.
Stvarno?
K3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar