Privatne škole: Kvalitetnije obrazovanje ili prečica do diplome

Autor: Danas

Info

02.09.2019.

21:05

Da li privatne škole daju vrhunsko obrazovanje, kako same tvrde, ili su prečica da se za novac dođe do diplome, što je uverenje dobrog dela javnosti, nije moguće pouzdano odgovoriti, jer u Srbiji ne postoji nijedna zvanična analiza, koja bi posvedočila kakav je kvalitet privatnih škola.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Iako se broj privatnih obrazovanih ustanova, posebno srednjih, iz godine u godinu povećava, u njih ide mali broj đaka. Prema podacima Ministarstva prosvete, u našoj zemlji je verifikovano deset osnovnih škola, jedna osnovna muzička i šest stranih ustanova, kao i 46 srednjih škola, piše Danas.

Da li je Ministarstvo radilo bilo kakvu analizu kvaliteta rada privatnih obrazovnih predškolskih ustanova i škola, na koji način prati njihov rad i vrši nadzor i da li je to što privatne škole imaju dozvolu za rad Ministarstva potvrda njihovog kvaliteta ili potvrda da zadovoljavaju formalne uslove za početak rada, pitanja su koja su upućena tom ministarstvu.

Na sve stigao je kratak odgovor da prosvetni savetnici, kao i prosvetni inspektori vrše stručno-pedagoški, odnosno inspekcijski nadzor i nad radom privatnih PU i škola, te da se u ovom trenutku, zbog nedovoljnih ljudskih kapaciteta, stručno-pedagoški nadzor vrši samo po predstavkama i prijavama građana. U narednom periodu se planira i opšti stručno-pedagoški nadzor, na uzorku privatnih ustanova, koji će se povećavati svake naredne godine, kažu u Ministarstvu prosvete.

Kvalitet rada obrazovnih ustanova "meri" se eksternom evaluacijom, kojom se procenjuju različiti aspekti rada predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola. Iako zakon predviđa spoljašnje vrednovanje svih ustanova u Srbiji, privatne škole dosad nisu bile obuhvaćene.

"Privatne ustanove često imaju međunarodno licencirane nastavne programe i shodno tome sisteme osiguranja kvaliteta, koji u najvećem broju slučajeva predviđaju intenzivne aktivnosti praćenja i eksternog nadzora. Imajući to u vidu, u uslovima ograničenih kapaciteta, resorno ministarstvo je u prethodnom periodu ograničeno delovalo, pre svega kroz stručno-pedagoški i inspekcijski nadzor, a u skladu sa potrebama korisnika. U novoj školskoj godini planirano je da se realizuje spoljašnje vrednovanje na uzorku privatnih škola", ističu u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).

Na pitanje da li su radili bilo kakvu analizu o kvalitetu privatnih škola, iz ZVKOV-a odgovaraju da "zakonom nije specifično određeno da se posebno bave privatnim obrazovnim sektorom, tako da nisu sprovodili istraživačke aktivnosti u ovom domenu".

Docentkinja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu Nevena Buđevac kaže za Danas da ne treba apriori biti protiv privatne inicijative u obrazovanju. Ona dodaje da se može navesti mnogo primera, kod nas i u inostranstvu, koji pokazuju da privatni vrtići, škole i fakulteti i te kako mogu biti veoma uspešni, po različitim kriterijumima.

S druge strane, ukazuje na činjenicu da nema jasnih podataka koji bi ukazali na njihov kvalitet. "Imajući u vidu višedecenijski nedostatak novca za ozbiljna ulaganja u obrazovanje, uključujući tu i opremanje škola, ulaganje u nastavni kadar, obezbeđivanje uslova u kojima će broj učenika u odeljenjima biti optimalan sa stanovišta učenja i razvoja, možemo da pretpostavimo da su privatne škole u značajnoj prednosti. Iz tog ugla bismo mogli da kažemo da je obrazovni kontekst, koji je važan preduslov uspešnog učenja i nastave, povoljniji u privatnim školama nego u mnogim (ili gotovo svim) državnim. Sa druge strane, svedoci smo istovremeno da se trgovina (novcem ili uticajem) i te kako umešala u različite sfere našeg društva, u kojima ne bi smelo da je bude i da ne zaobilazi ni sektor obrazovanja. Naprotiv, značajno ga urušava", kaže Buđevac.

Navodi primer niza afera sa kupljenim diplomama (ili bar sumnjivo stečenim), plagiranim doktoratima osoba na visokim državnim funkcijama… Buđevac ističe da u Srbiji postoji opasan trend da se sve može kupiti, na ovaj ili onaj način, te da u takvoj atmosferi mnogi postavljaju pitanje kvaliteta nastave u privatnim školama.

"Naravno da ne možemo reći da privatne škole prodaju diplome, niti da se ocene poklanjaju, ali je problem što ne možemo ništa sa sigurnošću reći, odnosno ne možemo reći ni da to nije slučaj u nekima od njih. Iz razgovora sa kolegama koji rade ili su radili u privatnim školama znam da postoji neka vrsta pritiska na nastavnike kada učeniku daju slabu ocenu. Najčešće to nije razgovor sa nastavnikom u kome mu se kaže da je to neprihvatljivo i da učeniku mora da popravi ocenu, već pre razgovor kroz koji se od nastavnika traži da pruži učeniku dodatnu podršku, da mu dodatno pomogne i slično", dodaje ona.

Privatne osnovne škole su nedavno došle u žižu javnosti, nakon medijskih napisa o izuzetno slabim rezultatima učenika osmog razreda na završnom ispitu. U pojedinim školama prosečan broj bodova na testovima je bio drastično niži od proseka Republike, ali, s druge strane, ne odskaču mnogo kada je reč o prosečnom broju bodova po osnovu uspeha iz osnovne škole.

Međutim, ima i privatnih škola u kojima su učenici na maloj maturi osvojili sličan broj poena kao u "jakim" državnim osmoletkama, a u pojedinim su zabeleženi i natprosečni rezultati. Ni u ovom domenu nisu rađene podrobnije analize koje bi pokazale pravo stanje, tako da je vrlo teško izvući generalni zaključak na osnovu podataka o broju poena na testovima završnog ispita, tim pre što je broj učenika koji su polagali izuzetno mali – kreće se od svega pet do desetak, a samo u jednoj beogradskoj privatnoj školi ih je bilo 28.

Slabe rezultate na maloj maturi u pojedinim školama objašnjavaju time što deca nastavljaju školovanje i u privatnim srednjim školama, pa nisu preterano zainteresovana da se spremaju za maturu. S druge strane, kada je reč o školama sa visokim prosečnim brojem poena, postavlja se pitanje kakve su mere preduzete da se obezbedi stroga kontrola na maturi, ko su dežurni nastavnici, da li ima supervizora…

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ne radi posebnu analizu rezultata završnog ispita učenika privatnih škola, već su oni nalaze u jedinstvenoj bazi svih đaka koji polažu malu maturu i sastavni su deo nacionalnog izveštaja koji ova ustanova priprema svake godine. Zavod priprema i izveštaj za svaku pojedinačnu školu, a ti rezultati su dostupni svakoj školi samo za njene učenike, ali ne i javnosti.

Iako su po zakonu državne i privatne škole izjednačene, privatni sektor je prepušten sebi. Jedan od primera je i činjenica da nastavnici iz privatnih škola nisu uključeni u obuke za rad po novim planovima nastave i učenja. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja rečeno je Danasu da obuka za nastavnike privatnih škola nije bilo, sem nekih pojedinačnih slučajeva, ali da će u budućem periodu i sa njima raditi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

Cemer

03.09.2019 • 10:32

bruka

A sto ne privatno obrazovanje? Pa malo pogledajte u drzavnoj administraciji na sefovskim mestima i najboljim platama su 99% sa privatnih..Odlican su primer i poslovno i privatno kako treba raditi.
Te fore znanje ljubav porodica ma to je odavno prevazidjemo. Napredujemo sve smo bolji svake god drzava u razvoju narod zadovoljan. Ovi sa drzavnij opcija su otisli i treba da odu, ne trebaju nam nasa drzava cvetavi mi u njoj.

5 4 +1
Limanac

03.09.2019 • 09:28

@Gidronitis

Koji to privatni fakultet je bolji od FTN-a?
Koji su to kvalitetni profesori pobegli od političkog progona sa FTN-a na privatni fakultet?
Koja to firma uzima ljude sa FON-a i tog privatnog fakulteta radije nego sa drugih fakulteta?

Istina je da ljude sa FTN-a (pri tome mislim na sve elektro i programerske smerove) dobar deo firmi i ozbiljnih sistema više ne može da priušti. Znam za slučaj banke koja više ne može da priušti ljude sa FTN-a i PMF-a jer ne može da isprati brz rast zarade, pa sada uzimaju ljude sa informatičkog smera na ekonomiji.

U ozbiljnim oblastima, kakva je IT, apsolutno ne postoji privatni fakultet koji može da parira PMF-u, a kamoli FTN-u.

8 3 +5
Gidronitis

03.09.2019 • 08:45

sve samo ne državno

Privatizacija mi se generalno ne sviđa jer nije socijalno pravedna, nikako. ALi sa druge strane sve je bolje samo ne da "država" (a to znači članovi političkih stranaka) upravlja bilo čime. Tako i za škole, čim je uveden više-partijski sistem, državne škole su postale "partijski plen" kao i sva ostala državana preduzeća. Mala je verovatnoća da će na čelo neke ustavnove da dodje sposoban direktor. Ako škola ima tradiciju, gledaće da ništa ne menja (nema inovativnosti u nastavi, umoran kadar,...) i živeće od toga što "sređuje urgencije" pri upisu. I ako uspešno radi, nije sigurno da će tu i ostati kada se promeni vlast, pa što onda i da "gine".
Sa druge strane, privatne škole i fakulteti su u početku nastali skoro samo na lakoći prolaza kroz školu/faks uz obavezu plaćanja. Sada se stvari drastično menjaju bar po onome što pratim u ovoj oblasti i u IT-u iz koje dolazim. Već sada imate faks u ns na kojem radi većina profesora koji su bili na FTN-u ali su oterani zbog politike i ličnih interesa pa sada moja firma više voli kada im kandidat za posao dodje sa tog privatnog fakulteta nego sa bilo kod državnog (sem FON-a iz bg). Takođe imate privatnu gimnaziju u NS koja neverovatno radi sa decom. Deca su toliko sjajan da su na takmičenjima (koja nisu nameštena i slično) umalo osvojila prvo mesto i nas koji već radimo u toj industriji pobedila. Dakle, privatne ustavnove će sigurno da prestignu, samo je pitanje vremena. Kao što ima loših i dobrih privatnih, tako imate državnih.

6 4 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.