On je rekao da se u Srbiji ništa značajnije neće događati po pitanju zemljotresa, ako se poredi sa dosadašnjom geološkom istorijom. Napomenuo je da se ne mogu uvek predvideti zemljotresi, ali da se svakako u Srbiji u budućnosti ne očekuju zemljotresi veće magnitude od šest jedinica Rihterove skale.
U Srbiji je najjači zemljotres bio 1922. godine u Lazarevcu, magnitude 5,9 jedinica Rihterove skale.
"Razlog za strah će u budućnosti imati samo oni koji žive u još seizmički neobezbeđenim objektima, a to su oni koji su građeni pre donošenja određenih propisa koji garantuju stabilnost objekata, zatim loše održavani objekti, kao i oni koji su građeni mimo propisa", naveo je Dragičević.
Kako je rekao, veliki zemljotresi "pripremaju" se nekoliko godina, kao što je bio slučaj sa potresima koji su se dogodili sada u Turskoj (5,7 stepeni) ili u Albaniji (5,8 stepeni): "Na prostorima Turske i Albanije, očekuje nas smirivanje tla koje će trajati nekoliko meseci, možda i nekoliko godina. Zemljotres u Turskoj se dogodio na istom mestu kao zemljotres 1999. godine (7,4 po Rihteru), kada je u okolnim gradovima i Istanbulu poginulo oko 18.000 ljudi. Tada je potpuno uništeno oko 50.000 kuća, a nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo je bez krova nad glavom".
Dragičević kaže da su nakon toga nastale studije koje su predviđale da će se do 2030. godine dogoditi dosta jak zemljotres magnutude 8,5 jedinca Rihterove skale i da ovaj koji se sada desio (početkom avgusta od 6,5 po Rihteru) nije taj veliki očekivani zemljotres.
"Da bi se smanjile posledice zemljotresa potrebno je poraditi na jačanju svesti o prisustvu sezimičke opasnosti, a što mi kao društvo često zaboravljamo. Potrebno je raditi na pripremljenosti, jačati organizacije koje se bave procenom rizika i koje reaguju u vanrednim situacijama", ističe.
Kako kaže, seizmička aktivnost na prostorima Turske, Albanije, Crne Gore i BiH je deo seizmičke aktivnosti tzv. centralno-mediteranskog pojasa, odnosno prostora gde se dešava pet do sedam odsto svih zemljotresa na planeti, kao i oko 17 odsto najjačih zemljotresa u svetu. Dodaje da je seizmička aktivnost tla stalna i da se na nju ne može uticati, ali da se može uticati na posledice.
Dragičević napominje da se ne može predvideti tačan datum zemljotresa, već samo prostor i vremenski okvir, kao i da se može poraditi na preventivi, odnosno da se mogu zaštiti postojeći objekti i obezbediti da se novi grade u skladu sa propisima koji garantuju njihovu stabilnost.
Podsetio je da je u Srbiji bilo jakih zemljotresa, na primer 2010. godine u Kraljevu (5,4 po Rihteru), zatim 1998. godine u Mionici (5,6 po Rihteru)...
Kako kaže, svake godine se na našoj planeti očekuje da će se dogoditi u proseku 500.000 zemljotresa: "Tako da se na svakih oko 30 sekundi negde dogodi zemljotres. Takođe, očekivanja su da će se po statistici u jednoj godini dogoditi dva razorna zemljotresa čije su magnitude od osam do devet jedinica Rihterove skale. Zatim da će biti oko 20 katastrofalnih zemljotresa i da će biti nekoliko desetina i stotina zemljotresa kao što je bio, na primer, ovaj u Albaniji".
.jpg "Ko su kandidati SNS za Novi Sad: Od Turkulov do")
.jpg "Svakog Prvog maja sedmoro pogine u saobraćaju, MUP apelovao:")
.jpg "Da vas ne vrate sa granice: Pre polaska na put, proverite Registar neplaćenih novčanih kazni")
Komentari 12
hmm
/
"@student
...sta je sa vama,
poslednji je bio 1999....."
30.04.1999. razoran zemljotres je pogodio Mionicu . Mionica se NE NALAZI u Vojvodini .
Citalac svoj komentar bazira na eventualnom zemljotresu ciji bi epicentar bio u Vojvodini .
Drugo je to sto mi mozemo da osetimo zemljotres koji moze da bude i stotinama kilometara daleko od Vojvodine
https://www.gradnja.rs/istorija-zemljotresa-u-srbiji/
Iz ST s ljubavlju :)
/
sta je sa vama,
poslednji je bio 1999
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar