U porodičnoj kući, u zlatiborskom selu Rožanstvo, pronađeno je beživotno žensko telo i muškarac sa povredama, a prema dosadašnjim saznanjima, reč je o ubistvu i pokušaju samoubistva, javila je Radio-televizija Srbije (RTS).
Drvnu građu uvozimo, a četvrtina Srbije pod šumom
Srbija, čiju četvrtinu teritorije čine šume, na oko dva miliona hektara, uvozi drvnu građu.
Foto: Pixabay
I dok bi se kupovina hrastovine iz Hrvatske još i mogla opravdati činjenicom da ove vrste drveta u našoj zemlji nema dovoljno za sve potrebe, čudi to što se iz inostranstva dovozi i jela, odnosno čamova građa koja se uglavnom koristi prilikom izgradnje kuća: za krovne konstrukcije, podšivke i grede, pišu "Novosti".
Čamovina se najviše uvozi iz Bosne i Hercegovine, a nije redak slučaj da njeno poreklo bude Austrija ili, čak, Nemačka. Jer, vlasnici brojnih strugara, kao i menadžeri velikih firmi u drvnoj industriji tvrde da je drvo iz tih krajeva "čistije", boljeg kvaliteta i jeftinije nego domaće.
"Građe u Srbiji nema dovoljno, pa moramo da je uvozimo, a preko granice plasiramo prerađenu bukovinu, uglavnom suvu parenu dasku i elemente, te masivne ploče. Naši najveći kupci su bili Kinezi, ali je primetno to da se povlače sa našeg tržišta jer uslove i cenu na svetskom tržištu diktiraju Ukrajina i Rusija, koje imaju najviše šume", kaže Radisav Milutinović, vlasnik ivanjičke firme "Milutinović".
"Tokom poslednjih pet godina, izvozna cena bukovine nije menjana, a nema izgleda ni da će rasti, pa situacija nije zavidna. Jer, kada se pogleda šta je sve poskupelo i koliko nas proizvodnja sada više košta u odnosu na 2014, na primer, sve je jasno. S druge strane, cene uvozne sirovine su na razne načine povećane", navodi vlasnik ivanjičkog "Drvo prometa" Tomislav Rabrenović.
Ipak, stručnjaci su saglasni u stavu da je naš najveći problem činjenica da je Srbija jedina zemlja u regionu koja i dalje izvozi neprerađene trupce, umesto da se drva prodaju domaćim fabrikama nameštaja. Prošle godine je Crna Gora zabranila izvoz balvana, a ove je njenim stopama krenula i BiH.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Nažalost to niko ne kontroliše, niti ga je briga, bitna je samo zarada, pa se često desi da se poseče i tudja šuma, a da krivac bez obzira ko je državna, privatna firma ili fizičko lice nikada ne odgovara, ili se eventualno plati šteta kao da je drvo za ogrev, a ne kvalitetna gradja.
Više se štiti onaj koji poseče šumu jer je on debelo zaradio i može da plati advokate. Onaj koji sadi šumu ima samo troškove i mukotrpan trud.
postaćemo pustinja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.