Menu 021

Drvnu građu uvozimo, a četvrtina Srbije pod šumom

Srbija, čiju četvrtinu teritorije čine šume, na oko dva miliona hektara, uvozi drvnu građu.
Info 21.10.2019. | 22:18 > 22:21
Drvnu građu uvozimo, a četvrtina Srbije pod šumom
Foto: Pixabay
I dok bi se kupovina hrastovine iz Hrvatske još i mogla opravdati činjenicom da ove vrste drveta u našoj zemlji nema dovoljno za sve potrebe, čudi to što se iz inostranstva dovozi i jela, odnosno čamova građa koja se uglavnom koristi prilikom izgradnje kuća: za krovne konstrukcije, podšivke i grede, pišu "Novosti".
 
Čamovina se najviše uvozi iz Bosne i Hercegovine, a nije redak slučaj da njeno poreklo bude Austrija ili, čak, Nemačka. Jer, vlasnici brojnih strugara, kao i menadžeri velikih firmi u drvnoj industriji tvrde da je drvo iz tih krajeva "čistije", boljeg kvaliteta i jeftinije nego domaće.
 
"Građe u Srbiji nema dovoljno, pa moramo da je uvozimo, a preko granice plasiramo prerađenu bukovinu, uglavnom suvu parenu dasku i elemente, te masivne ploče. Naši najveći kupci su bili Kinezi, ali je primetno to da se povlače sa našeg tržišta jer uslove i cenu na svetskom tržištu diktiraju Ukrajina i Rusija, koje imaju najviše šume", kaže Radisav Milutinović, vlasnik ivanjičke firme "Milutinović".
 
"Tokom poslednjih pet godina, izvozna cena bukovine nije menjana, a nema izgleda ni da će rasti, pa situacija nije zavidna. Jer, kada se pogleda šta je sve poskupelo i koliko nas proizvodnja sada više košta u odnosu na 2014, na primer, sve je jasno. S druge strane, cene uvozne sirovine su na razne načine povećane", navodi vlasnik ivanjičkog "Drvo prometa" Tomislav Rabrenović.
 
Ipak, stručnjaci su saglasni u stavu da je naš najveći problem činjenica da je Srbija jedina zemlja u regionu koja i dalje izvozi neprerađene trupce, umesto da se drva prodaju domaćim fabrikama nameštaja. Prošle godine je Crna Gora zabranila izvoz balvana, a ove je njenim stopama krenula i BiH.
Autor: Novosti
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • R
    22.10.2019 09:05
    R
    Oko 50% gradjana Srbije koristi drvo za ogrev. To je sa stanovišta korišćenja obnovljivih izvora energije super, ali u stvarnosti nije. Drvo se poseče, a ne zasadi novo. Ako želimo da sačuvamo naš drvni potencijal potrebno je posaditi nekoliko mladica za svako posečeno drvo. Naročito ako se radi gola seča što se često dešava. Ako se radi proredjivanje sečom nekvalitetnih stabala, onda opet treba zasaditi mladicu na golim područjima.
    Nažalost to niko ne kontroliše, niti ga je briga, bitna je samo zarada, pa se često desi da se poseče i tudja šuma, a da krivac bez obzira ko je državna, privatna firma ili fizičko lice nikada ne odgovara, ili se eventualno plati šteta kao da je drvo za ogrev, a ne kvalitetna gradja.
    Više se štiti onaj koji poseče šumu jer je on debelo zaradio i može da plati advokate. Onaj koji sadi šumu ima samo troškove i mukotrpan trud.
  • O
    22.10.2019 06:54
    Pa i bolje je da uvozimo nego da secemo svoje...
  • Vlada
    22.10.2019 06:17
    ---
    Ova vest je nekompletna, kao i analiza. Ono što je ISTINA je da kvalitetno drvo za preradu verovatno jeste jevtinije iz zemalja u okruženju, samo zato što se u Srbiji sprovodi NEPLANSKA I DIVLJA seča ogromnih razmera, a to drvo ide za ogrev. Posledice ovakvog uništavanja šuma i ekosistema su nesagledive.
  • mitar
    22.10.2019 04:57
    to je ono zvanično, a nezvanično krči se sve što se stigne, vetrozaštitnih pojaseva od drvoreda jablana i topola jedva da ima

    postaćemo pustinja

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest