Minimum procesa rada utvrđuje kolektivni ugovor, a ako nema takvog ugovora onda se formira posebna stručna komisija, piše Politika.
Definisana su i prava zaposlenih na štrajk solidarnosti sa radnicima drugog preduzeća u trajanju do jednog dana, kao i skraćenje vremena od najave do početka štrajka sa sadašnjih sedam, na tri do pet dana. Proširuje se i krug onih koji neće moći da štrajkuju - vojska, BIA, Hitna pomoć, Kontrola letenja, pripadnici specijalne i posebnih jedinica policije. Ipak, o finalnoj verziji nacrta i dalje postoje razmimoilaženja u stavovima sindikata, poslodavaca i države, koja i pored toga najavljuje da će se ovaj dokument uskoro naći na sednici vlade, a potom i pred poslanicima Narodne skupštine.
Slađana Kiković, šef pravne službe Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", podseća da je do prošle godine postojala radna grupa za izradu zakona o štrajku, ali je njen rad prekinut, iako se socijalni partneri nisu dogovorili o osnovnim postulatima i razlozima za izradu zakona.
Ona podseća da je izostao dogovor o minimumu procesa rada i načinu na koji će se on utvrđivati.
"Na prekjučerašnjem okruglom stolu na temu sindikata u privatnom sektoru, u organizaciji našeg sindikata, predstavnica Ministarstva za rad izjavila da se na kraju ipak došlo do zajedničkog rešenja, bar u meri da se unapredi sadašnji zakon. Ona tako, naravno, štiti interes svog poslodavca, a to je država, ali treba ipak znati da su ostala razmimoilaženja u stavovima sindikata, poslodavca i države. Jer kada se kaže minimum procesa rada misli se na delatnosti koje će biti pod posebnim režimom za ostvarivanje prava na štrajk", kaže Kiković i dodaje da ovakav zakon ne bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru.
Ranka Savić predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata kaže za Politiku da je najveća zamerka to što je broj onih koji nemaju pravo na štrajk drastično povećan.
"Po novim pravilima policija, recimo, više neće moći da organizuje štrajk. Sem toga, povećan je i broj onih koji moraju da obezbede minimum procesa rada. Svim tim se obesmišljava pravo na štrajk, koji predstavlja pravo radnika na pritisak da im se izađe u susret u ostvarivanju prava", ističe ona.
U Srbiji se najčešće štrajkuje zbog toga što poslodavac ne isplaćuje zarade. Zato su sindikati tražili da se vlasnik preduzeća ipak obaveže da radnicima po okončanju obustave rada plati i vreme koje su proveli u štrajku, što se nije našlo u zakonu.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 10
Advokati
Korčagin
Ko je gledao zna o čemu pričam a ko nije, sve preporuke!
SLOBODA, JEDNAKOST, BRATSTVO!
Cocco
Nema štrajka ni u preduzeću – zabranila vlast!
Pa di da štrajkujem? U Kafani? Majke vam ga…
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar