Na simpozijumu "Nejednakost u Srbiji" u SANU, Altiparmakov je naveo da je Srbija godinama u negativnom društvu zemalja sa najvećom nejednakošću u čitavoj Evropi.
On je rekao da Slovačka i Srbija imaju sličan poreski sistem i naveo da bi se, kada bismo primenili slovački poreski sistema, koji u odnosu na naš ima duplo veći neoporezivi cenzus, nejednakost u Srbiji smanjila za 1,3 procentna poena.
Rekao je da je ključni krivac za jaz nejednakosti između Srbije i Slovačke nejednakost tržišnog dohotka, a ne poreska i socijalna politika.
Ekonomista Gordana Matković kaže da je u Srbiji nejednakost veoma visoka u odnosu na zemlje EU i da je, prema evropskoj anketi o prihodima i uslovima života (SILK) iz 2018, samo u Litvaniji i Bugarskoj veća nego kod nas.
Navela je da među 10 odsto najsiromašnijih u našoj zemlji, 35 odsto domaćinstava nema nikakav prihod. Matković je rekla da u suštini 40 odsto među najsiromašnijima u Srbiji nemaju dohodak ili je on negativan, ali i navela da je značaj dohotka u naturi u Srbiji najveći za siromašnije.
Pozivajući se na podatke analize SILK iz 2017. godine, Matković kaže da pojedinac u Srbiji koji je među 10 odsto najsiromašnijih mesečno raspolaže sa svega 2.700 dinara, a tročlana porodica sa samo 4.700 dinara. Ona je, međutim, navela da se postavlja pitanje da li su realno sagledani najniži dohoci u različitim zemljama koje koriste evropsku anketu SILK.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da se nejednakost značajno smanjuje što je veći nivo javnih rashoda, odnosno ulaganja u obrazovanje i zdravstvo. On je rekao da je pouzdanost merenja podataka o nejednakosti problematična, naročito u manje razvijenim zemljama.
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
Komentari 3
Gaga
Nada
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar