Prva godina od početka pregovora sa EU u kojoj nije otvoreno nijedno poglavlje

Koliko god Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), odlagao odluku o mandataru za formiranje nove vlade, već sada je izvesno da se njegova procena data pet dana posle junskih izbora o završetku pregovora sa Evropskom unijom do kraja mandata te vlade neće ostvariti, piše Al Džazira.

Zvaničnici u Beogradu i Briselu, čini se, prebacuju jedni na druge odgovornost za takvu situaciju.

Tako ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović tvrdi da je čak pet poglavlja spremno, a odluku nekoliko članica EU da ne podrže njihovo otvaranje, ocenjuje kao političku i povezanu sa “brojnim geopolitičkim pomeranjima”. S druge strane, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da bez napretka u vladavini prava, borbi protiv korupcije i ostalim reformama, nema ni otvaranja novih poglavlja.

Na pitanje da li je do zastoja došlo zbog toga što Srbija ne sprovodi potrebne reforme ili zbog nespremnosti Evropske unije za nastavak procesa proširenja, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović za Al Džaziru odgovara da ima i jednog i drugog.

“Kad je u pitanju Srbija nema napretka u ključnom poglavlju 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i prištine, a EU smatra da nema napretka ni u vezi poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava. S druge strane, činjenica je i da je EU zatečena ovom krizom izazvanom pandemijom i da se trenutno ne čini spremna da otvori vrata za Zapadni Balkan. Videli smo i koliko dugo im je trebalo da donesu odluku o počinjanju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom”, kaže Đukanović.

Srbija kasni u ključnim obavezama

Iako je prilikom nedavnog susreta sa Vučićem, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio da će EU nastaviti sa aktivnom podrškom Srbiji u procesu pristupanja, imajući u vidu posvećenost Srbije reformama u usvajanju evropskih vrijednosti i standarda u svim oblastima važnim za pristupanje, Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, za Al Džaziru objašnjava da je očigledno da ne postoji saglasnost svih članica EU o otvaranju novih poglavlja u pregovorima sa Srbijom, te da je narušeno poverenje u posvećenost vlade istinskim promenama.

“Neki od razloga za ovo nepoverenje imaju veze i sa: nepovoljnim izveštajem o stanju vladavine prava iz juna, upitnim legitimitetom parlamentarnih izbora, (ne)funkcionisanjem demokratskih institucija, kao i aktuelnim stanjem medijskih sloboda. Dalje otvaranje pregovaračkih poglavlja zavisiće od toga koliko će se nova/stara vlast iskreno posvetiti navedenim temama i biti spremna da pored ispunjavanja formalnih uslova pristupi sprovođenju istinskih promena”, kaže Majstorović za Al Džaziru.

Ističe i da Srbija kasni u sprovođenju nekih ključnih obaveza koje je preuzela tokom pregovora, poput izmene Ustava u cilju obezbeđivanja nezavisnosti sudstva koje je bilo predviđeno za kraj 2017. godine.

Nikola Burazer smatra da će vrata EU biti otvorena ukoliko proširenje bude u njenom i interesu država članica.

“Spadam među one koji tvrde da i države Zapadnog Balkana moraju raditi na tome da postojeće države članice vide sopstveni interes u njihovom prijemu. Ako imamo siromašne, korumpirane, kriminalizovane i zarobljene države koje očekuju članstvo, šta nam znače poruke o otvorenim vratima? Sa druge strane, ukoliko izgradimo uređene države sa funkcionalnim demokratskim institucijama, vladavinom prava i tržišnom privredom, vrata će nam se svakako otvoriti. Tu naravno treba dodati da je dosta važno da Evropska unija podrži ove procese u regionu, i politički i finansijski. To je možda važniji signal za perspektivu članstva u EU nego obećanje o otvorenim vratima”, zaključuje Burazer.

Originalni tekst čitajte na sajtu Al Džazire.