"Popiše po jednu i razguliše": 25 godina posle Dejtonskog sporazuma Srbija nije njegov garant

Autor: VOICE

Info

08.11.2020.

17:30

Navršava se dvadeset i pet godina otkako je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, dokument koji je zaustavio ratne sukobe na području Bosne i Hercegovine, 21. novembra 1995.

Opisalo je Zabranjeno pušenje taj istorijski događaj, 21. novembra 1995. godine u svojoj čuvenoj pesmi "Yugo 45". Za stolom su bili Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović. Došlo je vreme da se okonča rat koji je početkom devedesetih zgrozio čitav svet i koji je ostavio duboke tragove. "Onda pružiše si ruke, na komšiju se ne može. Onda popiše po jednu i razguliše", prati snimak iz Dejtona glas Seje Seksona.

Četvrt veka kasnije, stručnjak za ljudska prava i tranzicionu pravdu Adnan Kadribašić ističe značaj Dejtonskog sporazuma kada je konkretno proces istraživanja ratnih zločina i saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u pitanju, ali navodi da on ima svoje nedostatke koji su ostavili posledice na naša društva.

“Sporazum je stavio veliki naglasak na krivični aspekt suočavanja sa prošlošću, a malo na mir i pomirenje. Danas nemamo strategiju za tranzicionu pravdu, ali imamo za procesuiranje ratnih zločina. U takvom pristupu žrtve će rijetko doći do restorativne pravde, a veliki broj djela će ostati bez utvrđene istine o činjenicama”, navodi Kadribašić za VOICE.

Primer toga je i Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata, donet u Skupštini Srbije početkom godine, koji ne prepoznaje mnoge kategorije civilnih žrtava rata, kao što su žrtve ratnih silovanja i oni koji boluju od posttraumatskog stresnog poremećaja, jer po ovom zakon civilnom žrtvom se smatra samo onaj ko ima 50 odsto fizičkog oštećenja.

Istraživačica Fonda za humanitarno pravo Jovana Kolarić u izjavi za VOICE navodi da su međunarodni akteri naglasak stavljali na izgradnju institucija u Bosni i Hercegovini napravivši komplikovani državni aparat u kojem su se izgubile iz vida potrebe pojedinaca i društva izašlih iz rata.

"Sama struktura zemlje utvrđena Dejtonskim sporazumom je ojačala i održala nacionalne podele, a posledično i nacionalističke politike koje su uz druge faktore i dovele do rata. Nakon samog sporazuma nisu usledile nikakve restrikcije podobnosti za učešće na izborima nacionalističkih stranaka i drugih aktera koji su aktivno učestvovali u ratu", navela je Kolarić.

Sastavnim delom ovog Sporazuma, odnosno njegovim Aneksom 4, Ustavom Bosne i Hercegovine utvrđeno je da članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine moraju biti iz redova tri konstitutivna naroda BiH, odnosno Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Ovom diskriminatornom odredbom je nacionalnim manjinama zabranjeno da učestvuju u ključnim procesima donošenja odluka, kaže Adnan Kadribašić.

Programska koordinatorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) u Hrvatskoj Branka Vierda ističe i da je u mesecima i godinama nakon Dejtonskog sporazuma nacionalizam u Hrvatskoj još uvek dominantni okvir političkog i društvenog delovanja.

“Ako o pomirenju razmišljamo kao o doprinosu ostvarenju trajnog mira na ovim prostorima, onda to mora da bude jasan i nedvosmislen cilj prvenstveno onih koji su politički odgovorni za ostvarenje tog cilja. Dok god svedočimo ekstremnom nacionalizmu u javnom prostoru i dinamici koji nije puka retkost, imamo mnogo da radimo na stvaranju mira u regiji", navodi Vierda za VOICE.

Povratak u devedesete

Izvršna direktkorka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić smatra da je Srbija danas u veoma lošim odnosima sa susednim državama.

"Dugogodišnje tenzije sa Hrvatskom, nerešeni odnosi sa Kosovom, najnovija dešavanja u Crnoj Gori i bliskost sa Republikom Srpskom dovodi do toga da se politika koja je bila dominantna devedesetih i dalje nastavlja, čime se stvaraju tenzije i pogodno tlo za jačanje nacionalističkih politika", poručuje Žanić

Kopredsednik Igmanske inicijative u Crnoj Gori Branislav Radulović govori kako je situacija po pitanju značaja građanskog društva i suživota različitih nacionalnosti Crna Gora napravila veliki pomak, ali da kleronacionalističke tendencije ipak jačaju.

"Nažalost, uticaj desničarskih struktura i pristalica tvrdonacionalnih koncepata, sa jakim uticajem klera, danas – dvadeset pet godina kasnije – ponovo raste i u tom pogledu imamo neku vrstu povratka u devedesete", smatra Radulović.

Neophodno je da se naglasi i problem obrazovnih sistema zemalja u regionu, za koje Radulović kaže da "nisu odgovorili potrebi da se generacije rođene u ratu i nakon njega pravilno edukuju i sačuvaju od posledica postratnog zagađenja".

Fond za humanitarno pravo u Predlogu praktične politike – ratovi 1990-ih u nastavi istorije navodi kako autori udženika ne koriste bogato i javno dostupne arhive Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Ratovi su u udženicima prikazani površno i pristrasno – ističući da je Srbija jedina i najveća žrtva oružanih sukoba, dok se sve druge žrtve zanemaruju.

Javni zagovarač Koalicije za REKOM Dinko Gruhonjić skreće pažnju na činjenicu da se u srpskim medijima neosnovano insistira na tome da je Srbija garant Dejtonskog mirovnog sporazuma.

"Srbija nije nikakav garant, a Slobodan Milošević je bio priveden u Dejton da potpiše sporazum ne da bi bio njegov garant, već kao jedna od strana-učesnica u ratu, jer je taj rat imao karakter međunarodnog konflikta. Garanti Dejtonskog sporazuma se isključivo nalaze u Upravnom odboru Veća za implementaciju mira (PIC), u kojem – naravno – ne sede predstavnici Srbije i Hrvatske", smatra Gruhonjić.

On navodi i da je takav medijski diskurs "još jedan od dokaza da se Srbija nikada nije odrekla sna o 'aneksiji' Republike Srpske".

Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 22

Hronološki Najpopularniji

Moj Banat

09.11.2020 • 12:55

@RVojvodina Može samo ta vaša novosadska "vojvodina" nastaviti da živi, bez nas. A da citiram lepe reči jednog vašeg velikog novosađanina: trunite klošari.

5 4 +1
Novosađanka

09.11.2020 • 09:47

Ta nemojte kasti

Sećam se nekog skeča iz čini mi se Top liste Nadrealista, koji je bio zastrašujuće predskazanje svega ovog što se posle dešavalo. Podele unutar porodice, pa ne mogu da se dogovore kom članu će pripasti "SAO dječja soba", a kome dnevna. To je raspad bivše Jugoslavije u malom i sve ono što nas je posle stiglo. Da li nam je ovako bolje, sami procenite. Niko moj nije bio u ratu, pa ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da znam kako je ljudima koji jesu. Ono što znam je da je ovoliku mržnju raspirila klika koja se bogatila na tome što su ljudi ginuli i kojoj se jako isplati da se delimo i mrzimo. To je bio lajtmotiv vladavine Slobodana Miloševića a vrhunac podele i mržnje smo dostigli upravo sad, pod papučom SNS a i raznih desničarskih partija koje na tome i zasnivaju svoju politiku. Videli ste šta se svima nama i njima desilo jer smo bili glupi i povodljivi. Pametni ljudi ne ponavljaju iste greške ukrug. Opametimo se već jednom!

10 11 -1
Sremac

09.11.2020 • 08:43

@Sloba

Koje multietičnosti????? To Što su kroz istoriju Srbe naterali u drugu religiju ne znači da su i druga nacija. Na žalost posle drugog svetskog rata Tito i komunistička gamad su jedne proglasili za naciju a drugima nacrtali granice koje nisu sanjali ni u najslađim snovima. Dokle više da guramo glavu u pesak? Jel treba ponovo da mi dokazuju da je jedan DRAŽEN brata ALEKSANDRA i oca JOVANA PETROVIĆ hrvat i slične gloposti. Ajd razguli.

10 8 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.