"Popiše po jednu i razguliše": 25 godina posle Dejtonskog sporazuma Srbija nije njegov garant
Navršava se dvadeset i pet godina otkako je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, dokument koji je zaustavio ratne sukobe na području Bosne i Hercegovine, 21. novembra 1995.
Opisalo je Zabranjeno pušenje taj istorijski događaj, 21. novembra 1995. godine u svojoj čuvenoj pesmi "Yugo 45". Za stolom su bili Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović. Došlo je vreme da se okonča rat koji je početkom devedesetih zgrozio čitav svet i koji je ostavio duboke tragove. "Onda pružiše si ruke, na komšiju se ne može. Onda popiše po jednu i razguliše", prati snimak iz Dejtona glas Seje Seksona.
Četvrt veka kasnije, stručnjak za ljudska prava i tranzicionu pravdu Adnan Kadribašić ističe značaj Dejtonskog sporazuma kada je konkretno proces istraživanja ratnih zločina i saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u pitanju, ali navodi da on ima svoje nedostatke koji su ostavili posledice na naša društva.
“Sporazum je stavio veliki naglasak na krivični aspekt suočavanja sa prošlošću, a malo na mir i pomirenje. Danas nemamo strategiju za tranzicionu pravdu, ali imamo za procesuiranje ratnih zločina. U takvom pristupu žrtve će rijetko doći do restorativne pravde, a veliki broj djela će ostati bez utvrđene istine o činjenicama”, navodi Kadribašić za VOICE.
Primer toga je i Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata, donet u Skupštini Srbije početkom godine, koji ne prepoznaje mnoge kategorije civilnih žrtava rata, kao što su žrtve ratnih silovanja i oni koji boluju od posttraumatskog stresnog poremećaja, jer po ovom zakon civilnom žrtvom se smatra samo onaj ko ima 50 odsto fizičkog oštećenja.
Istraživačica Fonda za humanitarno pravo Jovana Kolarić u izjavi za VOICE navodi da su međunarodni akteri naglasak stavljali na izgradnju institucija u Bosni i Hercegovini napravivši komplikovani državni aparat u kojem su se izgubile iz vida potrebe pojedinaca i društva izašlih iz rata.
"Sama struktura zemlje utvrđena Dejtonskim sporazumom je ojačala i održala nacionalne podele, a posledično i nacionalističke politike koje su uz druge faktore i dovele do rata. Nakon samog sporazuma nisu usledile nikakve restrikcije podobnosti za učešće na izborima nacionalističkih stranaka i drugih aktera koji su aktivno učestvovali u ratu", navela je Kolarić.
Sastavnim delom ovog Sporazuma, odnosno njegovim Aneksom 4, Ustavom Bosne i Hercegovine utvrđeno je da članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine moraju biti iz redova tri konstitutivna naroda BiH, odnosno Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Ovom diskriminatornom odredbom je nacionalnim manjinama zabranjeno da učestvuju u ključnim procesima donošenja odluka, kaže Adnan Kadribašić.
Programska koordinatorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) u Hrvatskoj Branka Vierda ističe i da je u mesecima i godinama nakon Dejtonskog sporazuma nacionalizam u Hrvatskoj još uvek dominantni okvir političkog i društvenog delovanja.
“Ako o pomirenju razmišljamo kao o doprinosu ostvarenju trajnog mira na ovim prostorima, onda to mora da bude jasan i nedvosmislen cilj prvenstveno onih koji su politički odgovorni za ostvarenje tog cilja. Dok god svedočimo ekstremnom nacionalizmu u javnom prostoru i dinamici koji nije puka retkost, imamo mnogo da radimo na stvaranju mira u regiji", navodi Vierda za VOICE.
Povratak u devedesete
Izvršna direktkorka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić smatra da je Srbija danas u veoma lošim odnosima sa susednim državama.
"Dugogodišnje tenzije sa Hrvatskom, nerešeni odnosi sa Kosovom, najnovija dešavanja u Crnoj Gori i bliskost sa Republikom Srpskom dovodi do toga da se politika koja je bila dominantna devedesetih i dalje nastavlja, čime se stvaraju tenzije i pogodno tlo za jačanje nacionalističkih politika", poručuje Žanić
Kopredsednik Igmanske inicijative u Crnoj Gori Branislav Radulović govori kako je situacija po pitanju značaja građanskog društva i suživota različitih nacionalnosti Crna Gora napravila veliki pomak, ali da kleronacionalističke tendencije ipak jačaju.
"Nažalost, uticaj desničarskih struktura i pristalica tvrdonacionalnih koncepata, sa jakim uticajem klera, danas – dvadeset pet godina kasnije – ponovo raste i u tom pogledu imamo neku vrstu povratka u devedesete", smatra Radulović.
Neophodno je da se naglasi i problem obrazovnih sistema zemalja u regionu, za koje Radulović kaže da "nisu odgovorili potrebi da se generacije rođene u ratu i nakon njega pravilno edukuju i sačuvaju od posledica postratnog zagađenja".
Fond za humanitarno pravo u Predlogu praktične politike – ratovi 1990-ih u nastavi istorije navodi kako autori udženika ne koriste bogato i javno dostupne arhive Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Ratovi su u udženicima prikazani površno i pristrasno – ističući da je Srbija jedina i najveća žrtva oružanih sukoba, dok se sve druge žrtve zanemaruju.
Javni zagovarač Koalicije za REKOM Dinko Gruhonjić skreće pažnju na činjenicu da se u srpskim medijima neosnovano insistira na tome da je Srbija garant Dejtonskog mirovnog sporazuma.
"Srbija nije nikakav garant, a Slobodan Milošević je bio priveden u Dejton da potpiše sporazum ne da bi bio njegov garant, već kao jedna od strana-učesnica u ratu, jer je taj rat imao karakter međunarodnog konflikta. Garanti Dejtonskog sporazuma se isključivo nalaze u Upravnom odboru Veća za implementaciju mira (PIC), u kojem – naravno – ne sede predstavnici Srbije i Hrvatske", smatra Gruhonjić.
On navodi i da je takav medijski diskurs "još jedan od dokaza da se Srbija nikada nije odrekla sna o 'aneksiji' Republike Srpske".
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Stan u Beogradu, putovanja, telefoni i još mnogo toga može biti vaše u AikBank nagradnoj igri
16.10.2026.•
0
Da li biste više voleli da osvojite putovanje iz snova, stan u Beogradu ili novi model iPhone telefona?
O povećanom broju izdatih ličnih karata: "To bi moglo da utiče na rezultat izbora"
16.10.2026.•
4
S obzirom na broj ličnih karata koje je MUP izdao od maja do septembra, to bi moglo da utiče na rezultat izbora, kaže Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Više od 100.000 glasova van biračkih mesta: Zloupotreba prava građana
16.10.2026.•
13
Na parlamentarnim izborima 2023. više od 100.000 birača, odnosno oko 2,7 odsto onih koji su glasali, glasalo je van biračkog mesta, dok je u pojedinim opštinama taj udeo prelazio deset odsto.
Muškarac koji je oteo devojčicu u Novom Pazaru uhapšen kod Mladenovca
15.10.2026.•
1
Muškarac osumnjičen da je oteo šesnaestogodišnju devojčicu u Novom Pazaru uhapšen je na području Mladenovca, rečeno je za agenciju Rinu u Policijskoj upravi Novi Pazar.
Bodrožić i Veljanovski: Pred izbore u Srbiji najvulgarnija i najprljavija medijska kampanja ikada
15.10.2026.•
3
Pred izbore 25. oktobra vlast u Srbiji pojačala je kontrolu nad medijskim prostorom, dok su profesionalni mediji izloženi sve većim pritiscima, piše Dojče vele.
Kako popuniti glasački listić i kada se glas ne računa
15.10.2026.•
17
Građani Srbije na parlamentarnim izborima 25. oktobra biraju novi saziv Narodne skupštine.
Stanković: Formiranje Fakulteta srpskih studija u zastoju, ali proces bi mogao da bude odblokiran
15.10.2026.•
5
Ministar prosvete u tehničkom mandatu Dejan Vuk Stanković izjavio je da je proces formiranja Fakulteta srpskih studija u zastoju, ali da "postoje nagoveštaji da bi vrlo brzo stvari mogle da budu odblokirane".
Broj birača sa Kosova povećan između dva izborna ciklusa za više od 20.000 - kako?
15.10.2026.•
2
Broj birača sa Kosova povećan je između dva izborna ciklusa u Srbiji za više od 20.000, pokazuje istraživanje koje je objavio Radio slobodna Evropa (RSE).
Srbija centar (Srce): Objavićemo spisak tajnih ugovora u oblasti odbrane i bezbednosti u prvih 100 dana
15.10.2026.•
6
Srbija centar (Srce) saopštio je da će, ako građani na izborima ukažu poverenje listi "Evropska Srbija", u prvih sto dana objaviti spisak tajnih ugovora u oblasti odbrane i bezbednosti.
Dačić: SPS je simbol starih dobrih vremena
15.10.2026.•
8
Nosilac izborne liste "Faktor stabilnosti" Ivica Dačić izjavio je da je Socijalistička partija Srbije, čiji je lider, "simbol starih dobrih vremena".
Sledeća godina proglašena Godinom despota Stefana Lazarevića
15.10.2026.•
4
Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila je na današnjoj sednici Odluku kojom se 2027. godina proglašava Godinom despota Stefana Lazarevića.
Alimpić: Pozivi za glasanje stižu "fantomskim biračima", sumnje zbog 200.000 izdatih ličnih karata
15.10.2026.•
3
Član Gradske izborne komisije Beograda Zoran Alimpić izjavio je danas da je dostavljanje poziva za glasanje "fantomskim biračima" povezano s izdavanjem više od 200.000 ličnih karata u poslednja tri meseca.
Dačić kao predsednički kandidat: Potez očajnika ili koordinacija sa SNS-om?
15.10.2026.•
18
Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić najavio je da će se kandidovati za predsednika Srbije. To je saopštio na predizbornom skupu koalicije "Ivica Dačić - Faktor stabilnosti" u Beogradskoj areni.
Oko 80 posmatrača Parlamentarne skupštine OEBS-a pratiće izbore u Srbiji
15.10.2026.•
4
Delegacija koju čini oko 80 poslanika i članova osoblja iz 29 zemalja dolazi u Srbiju kako bi posmatrala vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar, saopštila je Parlamentarna skupština OEBS-a.
HND: Protestna nota Srbije alarmantan pokušaj zastrašivanja hrvatskih novinara
15.10.2026.•
2
Hrvatsko novinarsko društvo (HND) upozorilo je da je protestna nota iz Beograda zbog izveštavanja hrvatskih medija o događajima u Srbiji alarmantan pokušaj zastrašivanja.
Sindikat "Nezavisnost" pozvao članstvo da glasa 25. oktobra: Da izlazak na izbore bude praznik demokratije
15.10.2026.•
0
Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" su danas pozvali članstvo da 25. oktobra glasa na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Komentari 22
Moj Banat
Novosađanka
Sremac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar