Čovek u jednostavnom belom mantilu kao da se opire pompeznoj slici "čeličnog prijateljstva" Srbije i Kine. Napolju vijore dvoglavi orao i žute petokrake, na bilbordima se zahvaljuje "bratu Siju". Ali unutra, u sedištu China Railwaya na Novom Beogradu, inženjer
Ju Hui staloženo pokazuje model pruge koja ispunjava pola prostorije, prenosi
Dojče vele.
"Kad bude gotovo, trajanje putovanja od Novog Beograda do Budimpešte biće skraćeno na tri sata", priča, dok vozić kruži maketom na kojoj je i minijaturni Hram Svetog Save, pa sve do mađarske granice. Kineske firme rade na deonicama od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Subotice. Deonicu između rade Rusi. A radove nadzire nemački Dojče ban.
Dug je istorijat propalih rokova. Predsednik Aleksandar Vučić je 2015, kao premijer, obećavao da će brzi vozovi juriti od prestonice do Novog Sada već 2018. godine. Sada zvaničnici obećavaju da će do to biti do kraja ove godine, a da će se 2024. ići sve do Budimpešte.
"Iz inženjerske perspektive, ovo nije teško. To je rekonstrukcija. Sa time imamo dosta iskustva. Za mene ovo u stvari nije toliki izazov. Radio sam na mnogo međunarodnih projekata. U Pakistanu, ali i Egiptu, Iranu, Argentini", kaže za Dojče vele Ju Hui, kojem je Beograd samo privremeno radno mesto.
Milijarde i geopolitika
Što je za Peking samo delić takozvanog Puta svile, za Srbiju je velika stvar. Ovde vozovi taljigaju prosečnom brzinom od 55 kilometara na sat. Brzina od 200 na sat, kakva se planira, više deluje kao naučna fantastika. Čak ni vlasti nemaju iluzija - znaju da su Kinezi zainteresovani za infrastrukturu u srcu Balkana upravo zbog svojih potreba.
"Geografski smo tu gde smo i kao takvi smo na logističkom putu iz Kine do najvećeg tržišta - onog od petsto miliona ljudi u Evropskoj uniji", kaže za DW Marko Čadež, predsednik Privredne komore.
"Potrebne su nam pruge. Dobra, moderna železnica kojom ne idu samo putnički vozovi, već i transportni. To je to. Iza gradnje železnice nema skrivene agende", dodaje.
Ali ima tajnih ugovora. Sabiranjem suma iz izjava političara i nekih podataka Železnice Srbije, dolazi se do cene pruge od oko dve milijarde evra. Pretežni deo su krediti koje daju Peking i Moskva. Prema rečima premijerke Ane Brnabić, Kina je poslednjih godina "investirala" deset milijardi evra, premda je Narodna banka uknjižila manje od dve milijarde. Ostatak se verovatno odnosi na pozajmice i tek najavljene poslove.
Investicije koje koštaju mnogo
Kineski kredit daju kineske banke, kineske firme za te pare rade i dovode kineske radnike - to je viđeno već pri izgradnji mosta Zemun-Borča, prvog poduhvata koji je dovršen u eri ove vlasti. Od tada su Kinezi gradili deo autoputa, preuzeli Železaru u Smederevu, rudnike i topionicu u Boru, fabriku guma u Zrenjaninu. A uskoro će raditi i pod zemljom - do kraja godine treba da počne kopanje beogradskog metroa.
"Jako je privukla pažnju drastična razlika u ceni za beogradski metro koja je pri prvom dogovoru sa francuskom kompanijom pre deset godina bila 2,2 milijarde evra", kaže Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde.
"Onda se odjednom, pod ingerencijom Aleksandra Vučića, u novoj kombinaciji pojavljuje kineski partner zbog koga se udvostručava vrednost. Sada je najavljeno 4,4 milijarde evra", objašnjava ona za DW.
Tepić kaže da niko u Srbiji nema ništa protiv investicija.
"Ali imamo problem što su koruptivnog karaktera, što se troši mnogo više novca nego što bi trebalo, što uopšte nemamo uvid u to kako se novac troši, što su kineske kompanije zaštićene kao beli medvedi jer ih štiti bilateralni međudržavni sporazum. Nijedan inspektor ne sme da uđe u njihove fabrike", napominje Tepić.
Televizijskoj ekipi DW nije bilo dozvoljeno da obiđe ni Železaru ni RTB Bor, koji sada vodi kineska firma Ziđin. Za posetu novinara nije stiglo odobrenje iz Pekinga.
Sve su glasniji protesti zbog teških metala u vazduhu nad tim gradom na istoku zemlje - čak i gradonačelnik, naprednjački kadar, kritikuje kinesku kompaniju. Postoji nekoliko prvostepenih presuda prema kojima Ziđin treba da plati između 13 i 26 hiljada evra zbog zagađenja.
Ali, više od toga kao da se neće desiti. Predsednik Aleksandar Vučić nekoliko puta je pričao kako je molio kineskog kolegu Sija da "spasi" Smederevo i Bor tako što bi kineske firme preuzele velike kompanije – i velike gubitaše - u tim gradovima.
Ko je ovde Veliki brat?
Velom misterije obavijen je i projekat Safe City. Uz obećanje "bezbednog grada", na ulice Beograda je poslednjih godina postavljeno oko hiljadu kamera kineskog Huaveja koje raspolažu softverom za prepoznavanje lica. Koliko koštaju? To je tajna. Gde se tačno nalaze? I to je tajna. Od septembra Huavej ima i razvojni centar u Beogradu.
Dok u policiji ignorišu pitanja DW, najviše o temi znaju da kažu aktivisti inicijative #hiljadekamera, koji su na svom portalu mapirali stotine kineskih naprava. Građani im šalju fotografije kamera koje uoče.
Advokatica iz Fondacije za otvoreno društvo Nevena Ružić pita se zašto su građani Beograda stavljeni pod prismotru? Da li kriminalistička statistika za to daje opravdanje? Zašto nije bilo javne debate? Sve što su čuli od policije, jeste da navodno još uvek ne koriste softver za prepoznavanje lica.
"Kad ste stalno posmatrani i ne možete da budete autentični, onda to utiče na razvoj ličnosti. I svakako utiče na dostojanstvo. Kina je jedna od zemalja koje ne prepoznaju privatnost kao osnovno ljudsko pravo. Razumevanje same privatnosti je drukčije. Zato je pitanje da li treba deliti tako osetljive informacije sa ovakvim kompanijama koje prenose podatke van granica", kaže Ružić.
Kina odmah iza Rusije
Međutim, kritički pogled na kineske poslove u Srbiji ovih dana je potpuno ispao iz mode, ako je ikada i bio u modi. Na talasu više od milion vakcina kineskog Sinofarma, Srbija spada među evropske zemlje koje najbrže sprovode imunizaciju.
O tome se pišu hvalospevi po svetskoj štampi, Vučićevo "sedenje na više stolica", čak i kritičari priznaju kao pragmatizam koji se konačno isplatio građanima.
Prošlog proleća, predsednik je lično dočekao avion sa kineskom medicinskom opremom čija vrednost nikada nije saopštena. Ni predstavnicima EU nije bilo svejedno što sto miliona evra koje je poslao Brisel jedva da nalaze odjeka.
"Kao i uvek, i tada je kineska pomoć bila obeležena lovorikama i padalo se u nesvest zbog nje. A pomoć Evropske unije je bila pomenuta usput i, rekla bih, pod pritiskom možda javnosti, možda i same EU", dodaje Tepić.
Odnos sa Pekingom je, plasiran sa kontrolisanih medija, dao željene efekte. Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku iz novembra, šesnaest odsto ljudi smatra Kinu "najvećim prijateljem" Srbije. To je ubedljivo mesto broj dva posle nedodirljive Rusije (40 odsto). Upitani ko je na početku pandemije najviše pomogao, građani su u 70 odsto slučajeva rekli da je to Kina. Evropsku uniju je pomenulo tek tri odsto ljudi.
Ceo tekst redakcije Dojče vele čitajte
OVDE.
.jpg "Nakon šest meseci borbe u KCV: Devojka povređena u padu nadstrešnice uskoro ide na rehabilitaciju")
.jpg "Devojci koja je kolima udarila studente prvo ublaženo za šta se tereti, pa puštena na slobodu")
Komentari 12
Jogi Letač
Bojan
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar