Sve što se desilo oko referenduma "tuga za sve građane Srbije"

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Zoran R. Tomić izjavio je da referendumska "Pirova pobeda" za političku vrhušku ne bi smela da bude signal da nastavi da nekontrolisano radi šta hoće.
Sve što se desilo oko referenduma "tuga za sve građane Srbije"
Foto: FoNet
Tomić je za agenciju Beta rekao da je procenat izlaznosti za organizatora referenduma zabrinjavajući znak. 
"S premalom izlaznošću građani su ipak većinski potvrdili Akt o promeni Ustava. Nisam siguran da je glasanje na mnoštvu punktova proteklo regularno i mirno, što u ovdašnjim okolnostima političke nekulture nije iznenađenje", ocenio je profesor. 
Prema njegovim rečima, politički je referendum trebalo da bude shvaćen kao građanska ocena postojećeg društvenog stanja i dosadašnjih učinaka aktuelne vlasti. 
 
"Tako, ako gro izašlih, aktivnih građana zaista oseća da im je danas sve potaman, usvajanjem amandmana biće im 'jednako dobro'. Ali ako im je sada zbiljski loše, postignuto većinsko referendumsko 'da' neće dovesti do toga da im bude bolje. Smatram da se jedan broj građana izjasnio sa 'da' po instrukcijama, partijskoj disciplini, možda i nekim ozbiljnim pretnjama, a neki po inerciji, iz naivnosti, ili iz neobaveštenosti. Mnogima je pak psihološki bilo teško da glasaju protiv nominalne, tobože projektovane 'nezavisnosti sudstva' i 'samostalnosti javnog tužilaštva'. U svakom slučaju, procenat izlaznosti je za organizatora referenduma zabrinjavajući znak da na 'referendumnskom stolu' za širu publiku nije bilo primamljivih plodova", naveo je Tomić. 
 
Vladajuća garnitura je, dodao je on, za ustavne promene dobila podršku samo oko petine glasova biračkog tela, a odnos "da" i "ne" u Beogradu i u još nekim većim gradovima pokazuje da se stvari polako, ali sigurno menjaju. 
 
Politikolog Boban Stojanović rekao je  da su ostvarena osnovna dva cilja zbog kojih je referendum o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa održan, a to je da se pošalje poruka biračima da nema šanse za političke promene u Srbiji i da se još više razjedini opozicija.
 
On je za N1 istakao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ranije mogao da menja Ustav, jer je imao većinu u Skupštini i 2014. godine, ali da mu je sada "bio idealan trenutak za ono što sledi, a to su aprilski izbori, na kojima želi apsolutnu pobedu".
 
Kako je Stojanović objasnio, Vučić je juče dodatno poslao poruku onom delu biračkog tela koji je potreban opoziciji da pobedi u aprilu, a to su povremeni glasači, koji nakon rezultata referenduma neće do aprila misliti da su promene moguće.
 
Stojanović smatra da većina izašlih na referendum nije znala zašto je zaokružila "da" ili "ne", te da su oni koji su podržali promene Ustava to učinili jer ih je SNS pozvao na to, dok oni koji su zaokružili 'ne' nisu glasali protiv ustavnih promena, već protiv Vučića.
 
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da na referendumu nisu pobedili ni vlast, ni opozicija koja je izašla na glasanje, ni opozicija koja ga je bojkotovala, ali da su zapravo najviše izgubili građani, koji tim izmenama "niti će dobiti više prava, niti više pravde".
 
Milivojević je za agenciju Beta rekao da ni sam Vučić nije podržao ustavne promene na jasan način i da je to razlog zbog čega ni njegovi simpatizeri nisu izašli u većem broju, koji u dobrom delu nisu razumeli šta oni sami, ali i država, dobijaju tim promenama Ustava.
 
"On je to prodržao pro forme, jer je to domaći zadatak koji je upisao neko od ovih evropskih pregovarača ko u ime Evropske unije pregovara sa nama o tom napretku Srbije. On nije pokazao nikakvu euforiju, to nije tipično za njega", kazao je Milivojević i dodao da je to verovatno iz razloga što je Vučić bio u situaciji u kojoj ne može da izgubi.
 
Prema Milivovićevim rečima, deo opozicije koji je izašao na referendum sa pozivom da se glasa protiv ustavnih promena je "legitimisao taj protivustavni način donošenja ustavnih izmena".
 
"Izlaskom na referendum, vi sada morate da prihvatite rezultate tog referenduma. Vi legitimišete ono što je uradila jednopartijska Skupština", naglasio je Milivojević i dodao da taj deo opozicije, ukoliko bude želeo, sada nema pravo da bojkotuje predstojeće izbore zbog toga.
 
Ocenio je da je sve što se desilo oko referenduma "tuga za sve građane Srbije, a bruka za sve političke aktere koji su prihvatili da se igraju na taj način Ustavom Srbije".
 
Kada je reč o samoj izlaznosti, Milivojević smatra da ona nije iznenađenje, jer je došlo do "zasićenja naroda", na šta su uticali i izbori iz juna 2020. 
 
"Ovo je jedan trend, ljudi se pacifiziraju, vide da ne mogu ništa da promene. Nemaju dovoljno motivacije, opozicija se ne trudi da ih zaintrigira nekim temama", rekao je Milivojević.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Gradjanin

    21.01.2022 01:37
    Gradjanin
    Recerendum je protekao bas kako treba. Najnasilnije je ne činiti ništa, a da bi u ovakvoj situaciji došlo do promene, treba nam najnasilnija opcija da probudi one koji sede kući i da ih izmami barem (prvo) na izbore, a onda kad su već izašli, ako treba i prošetaće, a neki i pendreke primati. Nek nam je sa srećom, ali svi znaju da ničija nije do zore gorela.
  • Антун Ће Чупак

    18.01.2022 15:44
    Бог те мазо,па овде се изгледа деле жути сендвичи!!!!
  • Komsija

    17.01.2022 17:22
    Au
    Odakle bre izvlacite te strucnjake.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

U školama nema obuke za krizne situacije

O temama iz oblasti zaštite i bezbednosti đaci uče u okviru mnogih predmeta i vannastavnih aktivnosti, ali ništa od toga ne uvežbaju jer nema obavezne praktične obuke.