Pozicija Srbije prema krizi u Ukrajini u ovom trenutku je optimalna i nije mogla biti drugačija, smatra istraživač-saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Miloš Petrović.
Foto: FoNet/AP
On dodaje da se u ukrajinskoj krizi ogleda nedovršenost politike istočnog partnerstva Evropske unije (EU).
Srbija je verbalno, simbolički, politički osudila napad na Ukrajinu i podrivanje principa međunarodnog prava, vodeći se svojim vlastitim razlozima očuvanja teritorijalnog integriteta, dok sa druge strane nema nameru da uvodi sankcije Rusiji, podsetio je Petrović u FoNetovom serijalu Agreman.
U ovom trenutku, dodaje on, to jeste optimalno rešenje, ali dinamika ukrajinske krize će nametati dalje pritiske i teško je prognozirati u kojem pravcu klatno može da ode.
U međunarodnim odnosima, rekao je Petrović, kada je neki akter suočen sa više nepopularnih poteza, radi se "kost-benefit" analiza da bi se videlo gde se manje gubi ili negde dobija.
Kako je ocenio, sankcije EU prema Rusiji do sada su pokazale ograničeno dejstvo, imajući u vidu da su uvedene pre osam godina, ali su nova četiri paketa restriktivnih mera demonstrirala jedinstvo članica Unije.
On postavlja ipak pitanje da li se na vojne aktivnosti može adekvatno odgovoriti spletom ekonomskih, energetskih i sličnih sankcija. Znalo se i pre nego što se ovo dogodilo da vojnog odgovora neće biti, jer su i NATO i EU jasno rekli da neće direktno intervenisati u Ukrajini, što je uticalo na nepovoljnu dinamiku krize, predočio je Petrović.
On podseća na to da se Rusija u proteklih osam godina, kada su prvi put uvedene sankcije, potrudila da imunizuje svoju privredu na spoljne pritiske i donekle se pripremala na ovakav tip odgovora. Nema dobitnika ovih sankcija, dodaje on i tumači da je to iznuđen potez EU, što je strateška manjkavost Unije, jer ona nije akter u domenu tvrde moći.
Ona ima svoje limite i spoznala je svoja ograničenja u bezbednosno-vojnom delovanju, rekao je Petrović, koji predviđa da bi ova kriza mogla biti skretnica u smeru jačanja evropskog bezbednosnog identiteta.
Petrović ovu krizu smatra i rezultatom nedovršene strategije EU za istočnoevropski prostor, podsećajući da je još 2008. godine koncipirana dimenzija Istočnog partnerstva. Ona je koncipirana tako da se ostvari što veći uticaj EU u postsovjetskom prostoru, ali ta ideja je puna manjkavosti i nedovršenosti da ni zemlje kojih se to tiče, Ukrajina, Moldavija i Gruzija, ne znaju konačni ishod tog partnerstva.
To je i posledica nedorečenih odnosa sa Rusijom, ocenio je Petrović i naglasio da je to višeslojna tematika u mirnodopskim okolnostima, a kamoli kada postoji rat u kojem je EU inferiorni igrač.
Petrović upozorava da je situacija otišla predaleko da bi bilo elegantnog izlaza za strane u sukobu i predviđa da, u slučaju postizanja nekog primirja, to ne bi imalo perspektivu dugoročnog mira, jer osnovni razlozi za izbijanje krize nisu rešeni.
Versajska deklaracija lidera EU je odškrinula vrata sa prepoznavanje evropske perspektive Kijeva, navodi on, ali ponavlja da nema vojne pomoći Ukrajini. Na pitanje da li je EU "istekao rok" jer je u kratkom periodu imala dva sukoba na svojoj teritoriji, Petrović je odgovorio da postoji svojevrsni deža vi sa devedesetim godinama.
Kako je ukazao, imamo opravdanje postojanja NATO i EU i njihovog angažovanja, ali samo za države članice ta dva saveza, dok se na zemlje, poput Ukrajine, koliko god imale bliske odnose, to ne odnosi.
Ukrajina je nesrećan primer granica međunarodnih savezništava, zaključio je Petrović.
Svet se nije udubio u problem kad su nas bombardovali. Nikog to nije zapravo zanimalo, mi smo nebitni. Amerika sve diktira i hoce da Evropu uvuce u rat, a oni ce gledati izdaleka. Kad Evroa dovoljno oslabi- sve preuzima Amerika. To im je san, da vladaju svetom. A posle Hitlera su pobili najvise ljudi u svetu.
Ima mnogo kompetentnijih ljudi u Srbiji koji mogu da realno ocene dogadjanja i stavove, od vaseg istrazivaca i njegovog misljenja. Mogli ste da odete i na neku novosadsku pijacu po misljenja, isto bi vam izgledao clanak.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Deset dana pre nego što je kompanija "Afiniti partners" saopštila da se povlači iz projekta izgradnje luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba, Republički geodetski zavod (RGZ) odbio je 22 žalbe.
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu u odsustvu protiv 21 nekadašnjeg pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije zbog navodnog ratnog zločina u selu Račak 1999. godine, saopšteno je danas.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je večeras da se neće odazvati javnom pozivu za učešće u novom predlaganju kandidata za četiri člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Desetu godinu zaredom u Vranju neće biti organizovanog dočeka Nove godine, već će Grad pola miliona dinara uplatiti za lečenje dece koja boluju od teških bolesti.
"Ključni presek u vezi sa energetskim pitanjima biće napravljen 15. januara", najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić - a šta će se dogoditi tada?
Vlada Srbije usvojila je danas Odluku o produženju sprovođenja Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine, do 2027. godine.
Troškovi u iznosu od 50 odsto školarina danas su isplaćeni za još 2.558 samofinansirajućih studenata u Srbiji pa je do sada 52.499 studenata dobilo sredstva za povraćaj školarine, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je T. K. (44) zbog sumnje da je 27. decembra u hodniku jedne zgrade na Novom Beogradu prilikom razbojništva pokušao da ubije S.Ć.
Nakon nezakonitog otkaza prof. dr Vladimiru Dugaliću, Prvi osnovni sud u Beogradu je usvojio predlog njegovog advokata i doneo privremenu meru kojom se nalaže Kliničkom centru Srbije da ga vrati na posao.
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut kazao je danas da je jedno od glavnih pitanja Saveta za porodicu i demografiju stvaranje uslova da mladi ostanu u zemlji i tu zasnivaju porodice.
Predsednik Liste za pravdu i red i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske Nebojša Vukanović objavio je na svom blogu da ga je srpska granična policija sinoć zadržala više od četiri sata na graničnom prelazu Rača.
Inflacija u Srbiji je u granicama cilja Narodne banke Srbije gde će ostati i u srednjem roku, a duže od deset godina uporediva je sa inflacijom u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike, saopštila je NBS.
Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je danas poljoprivredne proizvođače da se jave ukoliko su suočeni sa prekidom otkupa mleka ili drugim ozbiljnim poremećajima u poslovanju sa otkupljivačima.
_grb_na_ramenu_Koliko_Srbiju_kosta_uvodjenje_vojnog_roka_.jpg "Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?")
Komentari 6
Ruza
Goran
Kakve veze imaju antiruski protesti sirom sveta sa zapadnim medijima?
Eno ti na youtube-u gomila video zapisa.
Lacika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar