Dobro podmazana mašina: Funkcionerska kampanja brža od "Sokola"

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

31.03.2022.

11:30 > 14:59

U šest od sedam dnevnih novina koje su se u prodaji našle 20. marta glavna vest nije bila da je voz "Soko" prvi put putovao od Beograda za Novi Sad, već da se Vučić istim provozao.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Dobro podmazana mašina: Funkcionerska kampanja brža od "Sokola"

Foto: 021.rs

Glavni "junak" priče nije bio voz, već predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kaže za 021.rs Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija (TS).

Po njemu, ovo je pravi primer funkcionerske kampanje, u kom se projekat u koji su ulagani javni resursi predstavlja kao dostignuće jednog čoveka ili partije.

Funkcionerska kampanja predstavlja poseban vid zloupotrebe javnih resursa, odnosno aktivnosti javnih funkcionera u predizbornom periodu koje se prikazuju kao njihov redovan rad, a zapravo su deo političke promocije. O njima se, umesto u predizbornim blokovima, izveštava u informativnom programu. Na taj način funckioneri dobijaju dodatni prostor u medijima, i to onaj koji ima veću gledanost i čitanost od stranačkih spotova i sličnih sadržaja.

Granica između funkcionera stranke i državnog funkcionera zamagljena

Politički analitičar Dejan Bursać za 021.rs kaže da se funkcionerska kampanja dešava u svim demokratskim zemljama.

"U političkim naukama postoji čak i jedna cela teorija koja se zove politički budžetski ciklus, koja kaže da praktično u svakoj zemlji poraste budžetska potrošnja u poslednjoj godini mandata vlade, odnosno pred izbore. Svaka vlast gleda da troši više para pred izbore, da gradi puteve, da daje pare za bolnice, stipendije, otvara fabrike, i slično, jer znaju da će to tada biti najefektivnije. Ali, sa druge strane, u većini demokratskih društava postoje kontrolni mehanizmi da se postaraju da to baš nije iskorišćeno u svrhe kompletne partijske promocije, da se drži u nekim pristojnim okvirima. Nisam siguran šta je kod nas taj kontrolni mehanizam i da li uopšte funkcioniše", ističe Bursać.

Granica između toga šta je predsednik političke stranke, a šta je predsednik republike u našoj državi je zamagljena i bez funkcionerske kampanje, smatra ovaj analitičar.

"I to je nešto što mi nažalost imamo još od vremena Vlade Mirka Cvetkovića, odnosno predsedništva Borisa Tadića, gde je praktično Tadić upravljao izvršnom vlašću odnosno vladom, iako za to nema ustavna ovlašćenja. Srpska napredna stranka je taj sistem nasledila. Ljudi negde znaju šta je fokalna tačka u srpskoj politici - to je Vučić, sad da li će on nastupati sa mesta predsednika partije ili mesta predsednika republike, to je manje bitno. Javna percepcija je da on ima političku moć", zaključuje Bursać.

Medijska dominacija SNS-a očigledna i bez funkcionerske kampanje

Da je medijska dominacija i prisustvo vladajuće stranke, a naročito njenog predsednika u javnom prostoru, prisutna i bez funkcionerske kampanje, za 021.rs potvrđuje i Pavle Dimitrijević iz Crte. Ipak, to ne znači da bi funkcioneri trebalo da koriste svoju poziciju da bi stekli to dodatno vreme prisustva u medijima, mimo običnih izbornih blokova.

"Da podsetim šta je problem sa funkcionerskom kampanjom. Dakle, problem je dvojak. Jedan je sa medijskog aspekta, da javni funkcioneri, koji su istovremeno i funkcioneri političkih partija dobijaju više prostora u redovnim informativnim emisijama, u redovnom programu, zato što se pojavljuju na različitim ceremonijama, otvaranja, početka radova na objektima i raznih drugih prilika i prosto koriste taj dodatni prostor i za promociju svoje političke stranke zbog čega se nalaze u povlašćenom položaju u odnosu na druge predstvanike političkih partija.", navodi Dimitrijević.

Međutim, funkcionerska kampanja ima i drugi aspekt, a to je odgovornost samih funkcionera.

"Dakle, funkcionerima nije dozvoljeno da koriste svoju javnu funkciju da bi promovisali svoju političku stranku ili pozivaju da se glasa za političku stranku kojoj pripadaju. To je zabranjeno zakonom o sprečavanju korupcije, a dodatno postoji zabrana zloupotrebe javnih resursa, u smislu da se bolnice, javne ustanove, škole ili bilo koje druge javne ustanove koriste za promociju određene političke stranke što se veoma često zapravo dešava u praksi", objašnjava Dimitrijević.

Postojali su slučajevi u kojima je Agencija za sprečavanje korupcije konstatovala da je vladajuća stranka 2017. godine prekršila zakon tako što je koristila javne ustanove za snimanje promotivnih spotova, jer je zloupotrebila javne resurse. Dimitrijević kaže da se u ovom izbornom ciklusu, 2022. godine, desilo već tri puta.

"Bum" promotivnih aktivnosti pre izbora

Zlatko Minić iz Transparentnosti kaže da je stranačka aktivnost intenzivna. Za 34 dana kampanje (do 20. marta), prema istraživanju TS, Aleksandar Vučić se na naslovnim stranama pojavio 225 puta, od toga u 84 odsto u pozitivnom kontekstu. Poređenja radi, svi sa liste Ujedinjeni za pobedu Srbije imaju zajedno 87 pojavljivanja, od čega je 72 odsto u negativnom kontekstu.

Možda Srpskoj naprednoj stranci nije neophodna funkcionerska kampanja pored toliko prisustva u medijima, ali podaci Transparentnosti iz praćenja predizbornih aktivnosti pokazuju da "od viška glava ne boli". Prema nalazima Transparentnosti, promotivne aktivnosti povećane su za oko 76 odsto u prva 34 dana kampanje. Vučić je ove godine imao najviše promotivnih aktivnosti nedeljno - jedino više je imao 2016. godine na parlamentarnim izborima. Minić kaže da su rekorderi po broju promotivnih aktivnosti bili Vanja Udovičić i Goran Vesić, sa po 40. Tomislav Momirović imao je 17, Aleksandar Vučić 15, a Miloš Vučević devet.

"Većina ovih aktivnosti moglo je sasvim komotno da se desi i bez funkcionera ili su događaji koji su izmišljeni sa jedinim razlogom da bi se funkcioner tamo pojavio i sa ciljem da vest o tome da je funkcioner bio na događaju zauzme prostor u informativnim medijima, van izbornog bloka", navodi Minić za 021.rs.

Funkcionerskom kampanjom, iako može imati slične efekte, se ne smatra kada neko primi sportistu ili glumca nekim povodom, kada se održavaju sastanci sa stranim državnicima ili posećuju manifestacije.

"Druga stvar je i prisustvo najviših funkcionera, posebno Aleksandra Vučića, kroz svakodnevna gostovanja, gde priča o svim temama i onda svi ostali mediji to prenose. Imamo i događaje treće vrste, kao što su najave dešavanja. Bile su na primer kao glavne vesti najave da će se Vučić sastati sa patrijarhom i da će biti sednica Saveta za nacionalnu bezbednost", priča Minić.

"Zabrana" funkcionerske kampanje novina koja ništa ne rešava

Kao novina u ovom izbornom ciklusu pojavila se i navodna zabrana funkcionerske kampanje koja je počela 24. marta, 10 dana pre izbora. Međutim, kako Minić objašnjava za 021.rs, ovo zapravo nije rešenje problema jer je reč o delimičnoj zabrani.

"Samo elektronskim, a ne štampanim medijima je zabranjeno da izveštavaju i to samo o određenim događajima, samo o otvaranju objekata i postavljanju kamena temeljaca, a ne na primer o poseti objektima koji već rade. Zabrana se odnosi i samo za neke funkcionere, one koji su kandidati za poslanike i predsednika", ističe Minić.

Medij je, dakle, taj koji treba da proceni da li je nešto funkcionerska kampanja ili događaj važan za javni interes.

Pavle Dimitrijević iz Crte kaže za 021.rs da ova zabrana ne znači da će iz medijskih izveštaja potpuno nestati funkcioneri i da ih neće biti u vestima.

"Ono što je Crta i ranije predlagala to je da se ova zabrana otvaranja različitih infrastrukturnih projekata i objekata zapravo odnosi na celokupan period predizborne kampanje i u tom smislu mislimo da ovih 10 dana zabrane ne menja sliku i ni uticaj koji je već napravljen tokom čitava gotovo dva meseca kampanje koja traje, da ne govorimo o periodu kampanje pre kampanje, gde javni funkcioneri, pogotovo na lokalu, u lokalnim posetama vrlo često pripisuju zasluge javnih ustanova i uopšte institucija samim strankama, kao da su to zapravo odlučile stranke, a ne institucije ove zemlje. To ponašanje bi trebalo da bude promenjeno. Jedna dimeznija je politička emancipacija samih funkcionera, dakle promena ponašanja. Drugi aspekt su zakonske prepreke, odnosno eventualno sankcije ukoliko dođe do takvih zloupotreba", objašnjava Dimitrijević.

Naglašava da funkcionerska kampanja nije zakonski regulisana na odgovarajuć način i da bismo i mi, kao društvo, morali da napravimo tu granicu.

"To je ono što nam ostaje kao zadatak - da, sa jedne strane radimo na sazrevanju naših političkih predstavnika, a sa druge na razdvajanju stranačkih zasluga od rezultata rada državnih organa", zaključuje.

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Izbori 2022 Funkcionerska kampanja

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Eon

31.03.2022 • 18:09

Smrdistan

Povika na vuka, a lisice meso jedu. Koliko god ukazivali na nepravilnosti, sekta je u prednosti i stalno profitira uz pomoć đubroida, srećnih, ružičastih televizija, prodanih duša, aparatčika, lažnih doktora, čak i uličnih budala sa megafonom. Tako je to u demokraDskom autokratskom režimu.

3 8 -5
pajo patak

31.03.2022 • 16:47

@Лиманац

ispravka: preskupo plaćenu revitalizovanu prugu iz XIX veka.

2 3 -1
Kokakole

31.03.2022 • 16:06

Ne primajte se na botove. Možda su i trolovi. Žive u prošloj deceniji kada je to bilo popularno. Bilo kako bilo, loše su obe opcije. Kada im odgovorite, verujem da dožive orgazam.

6 9 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.