Zadaci iz matematike na zaokruživanje: Kako država lažira da su nam deca pametnija
Da li je cilj prosvetne vlasti da obesmisli završni ispit na kraju osnovne škole pitaju se stručnjaci nakon vesti da se planira povećanje broja zadataka na zaokruživanje na maloj maturi.
Kako je Danas nedavno pisao, na nedavno održanoj probnoj maloj maturi u testu iz matematike našlo se čak 17 zatvorenih zadataka, u kojim se od učenika nije tražio postupak, već samo da zaokruže neki od ponuđenih odgovara.
Nadležni sada takav potez opravdavaju argumentima koje stručnjaci listom pobijaju.
"To što neki nastavnici sada možda imaju primedbe zbog toga što su testovi zatvoreni nije novina, jer poslednjih godina idemo ka zatvaranju testova. Zatvoreni tip testiranja i ponuđeni odgovori đacima ne mora nužno da znači i olakšavanje", rekao je za Tanjug Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).
Međutim, upravo je ministar prosvete Branko Ružić potvrdio da je olakšavanja bilo na poslednjoj maloj maturi. On je u junu prošle godine, gostujući na RTS-u, doslovno kazao da će testovi biti refleksija školovanja u pandemijskim okolnostima i lakši nego u regularnim uslovima.
"Sama struktura testa je takva da će biti mnogo više pitanja na zaokruživanje i u tom smislu je lakše", naveo je Ružić.
Očekivana posledica toga je nikad viši prosečan broj poena na završnom ispitu, što je konstatovano i u analizi male mature koji je radio upravo ZVKOV.
U tom izveštaju piše da treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu.
"Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja otvorenog tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave", stoji u izveštaju.
Dokaz da forma zatvorenog tipa zadataka ne znači nužno olakšavanje, za Branislava Ranđelovića su "trenutno verovatno i najteži i najkvalitetniji prijemni ispiti u našem obrazovnom sistemu na fakultetima koji su već 10 do 15 godina u zatvorenoj formi".
On navodi i da je u svetu zatvorena forma vrlo aktuelna, te da skoro svi najbolji univerziteti na zapadu rade po takvom sistemu.
Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Lipkovski kaže da Ranđelović koristi tipična demagoška objašnjenja i da nijedan od tih "argumenata" nije tačan. Lipkovski kaže da nije istina da su zatvoreni zadaci tendencija svuda u svetu. Navodi primer maturskog ispita iz matematike u nemačkoj pokrajini Bavarska 2021. godine koji je imao na A nivou 11 zadataka i nijedan zatvorenog tipa, dok je na nivou B bilo 15 zadataka i opet nijedan zatvorenog tipa.
Isto je, kaže, i u Ruskoj Federaciji: na probnom JGE osnovnog nivoa za 2021. od 20 zadataka nema nijedan zatvorenog tipa. Ista je situacija i sa naprednim nivoom: od 19 zadataka nijedan zatvorenog tipa.
Poslednji primer je iz Slovenije: od 14 zadataka na maturi 2021. nijedan nije bio zatvorenog tipa.
"Svi ovi zadaci su u stvari kompleksni sa višestrukim zahtevima, u kojima se za svaki deo traži zasebno obrazloženje, odnosno rešavanje. Ozbiljni obrazovni sistemi su shvatili da objektivno testiranje znanja iz matematike ne treba uopšte da ima zatvorene zadatke", kaže Lipkovski.
Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" kaže za Danas da je kao profesor matematike protiv ideje da se na testu završnog ispita povećava broj zadataka na zaokruživanje.
"Matematičarima je važan postupak. Kada ocenjujemo na pismenim i kontrolnim zadacima ne idemo sistemom tačan rezultat – tačan zadatak nego priznajemo i deo zadatka ako je postupak tačan. To isto rade i fakultetski profesori. Kod zadataka zatvorenog tipa ne postoji mogućnost tog finog vrednovanja i uvid u znanje učenika je siromašniji. U napetim situacijama, kakav je završni ispit, može da se desi da učenik pogreši u računu, a ako je u pitanju zatvoren zadatak, dobiće nula poena. To nije u interesu đaka, niti je cilj da u osmom razredu proveravamo da li učenik zna račun, već kako razmišlja. To je u suprotnosti i sa pedagoškom praksom, jer nastavnici matematike tokom čitavog školovanja priznaju đacima i deo tačno urađenog zadatka", kaže Stojković.
On ističe da zatvoreni zadaci imaju prednost jer su lakši za pregledanje, pa mogućnost žalbe skoro i da ne postoji. To je, kaže, jedan od razloga zašto neki fakulteti koriste ovaj tip zadataka na prijemnim ispitima.
"Kvalifikacioni ispiti iz matematike na Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu u Beogradu, na koje se profesor Ranđelović poziva, izvode se mnogo više od 15 godina upravo u tom obliku sa zatvorenim zadacima, ali zadaci sadrže i negativne poene za pogrešan odgovor. Ovi negativni poeni treba da neutrališu statističko dejstvo slučajnog izbora odgovora. Možda bi Zavod mogao da uvede ovakav princip ocenjivanja testova? Ili bi ipak bilo bolje da, prateći iskustva najkvalitetnije kontinentalne, ruske i nemačke obrazovne prakse, sasvim izbaci zatvoreni tip zadatka na maturskom ispitu iz matematike", navodi Aleksandar Lipkovski.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić, koji je na tu funkciju došao iz Centra za ispite ZVKOV-a (nadležan za testove za malu maturu), napominje da je postojanje zadataka otvorenog tipa posebno važno za evaluativnu funkciju završnog ispita i da, ako hoćemo da znamo šta đaci ne znaju i šta su nastavnici propustili na ih nauče, moramo da vidimo trag na papiru, odnosno postupak rešavanja.
"Gledajući sa strane i bez ulaženja u sadržaj testa, meni zatvaranje zadataka nije baš dobar indikator. To vrlo verovatno znači da obrazovni sistem nema dovoljno ljudskog kapaciteta da pouzdano i nepristrasno ocenjuje desetine hiljada testova. Testovi iz matematike sa zadacima otvorenog tipa su svakako pouzdaniji. Ako nema ko da ocenjuje takve zadatke, onda to treba dodatno budžetirati. Nije poenta matura (velike ili male) da bude jeftina, nego da nam da pouzdane rezultate", smatra Verbić, koji je doktorirao upravo na temu vrednovanja testova znanja.
Na značaj evaluativne funkcije završnog ispita, koja treba da pokaže koliko je efikasan domaći obrazovni sistem, ukazuje i Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominjući da je olakšavanjem testova namerno sprečeno da se pokaže pravo stanje.
"Ako je cilj da se pokaže iluzija uspeha (a Ministarstvo prosvete po svojoj prirodi kao političko telo nastoji da pokaže da je uspešno u svom resoru) onda su najbolji testovi oni koji ispituju reproduktivna i površna znanja i lakši testovi na kojima učenici postižu veće rezultate. U tom slučaju im odgovaraju zadaci zatvorenog tipa, jer se njima teško ispituje razumevanje gradiva, povezana znanja, upoređivanje pojmova, primena znanja, trajnost znanja... Ako je cilj da se ispitaju razumevanje, znanja koja će trajati i koristiti se u daljem školovanju i u životu, onda se to ne može ostvariti testovima višestrukih ponuđenih odgovora", napominje Ivić.
Koliko je važan cilj zbog koga se vrši testiranje jasno se vidi po inflaciji visokih školskih ocena, ističe Ivić, ilustrujući to podatkom da u osmom razredu ima oko 45 odličnih učenika, a da osnovnu školu 14 odsto učenika završe kao vukovci.
"Sve analize pokazuju da iza visokih ocena ne stoji stvarno znanje, ali se stvara iluzija da je obrazovni sistem dobar, da škole kvalitetno rade i da učenici ozbiljno uče. Ta iluzija je potrebna svima njima i postoji čitav niz mehanizama koji dovode do te inflacije visokih ocena. A za zemlju je važno da ima tačan uvid u kvalitet znanja koja se stiču i koji je jedino važan za ekonomski, kulturni, demokratski razvoj države", ističe Ivić.
Pročitaj još
Tekst u celini čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
SSP: Zaposlene u javnom sektoru teraju na festival koji organizuje Grad Niš
29.08.2026.•
0
Poslanica SSP navodi da od jutros dobija poruke zaposlenih u javnom sektoru, ali i pojedinih članova SNS, koji moraju da prisustvuju večeras Međunarodnom filmskom festivalu, u organizaciji Grada Niša.
Objavljeno ime državljanke Srbije nestale u razornim poplavama u Nepalu
29.08.2026.•
0
Državljanka Srbije Enisa Leković nalazi se među turistima za kojima se traga nakon katastrofalnih poplava u Nepalu, a nepalske vlasti objavile su ažurirani spisak stranih državljana sa kojima je izgubljen kontakt.
"Dojadio je i bogu i ljudima": Zašto Vučiću odgovaraju izbori u oktobru?
29.08.2026.•
9
Početkom septembra očekuje se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspiše parlamentarne izbore.
Poginuo radnik EPS-a u "Kolubari", još jedan povređen
29.08.2026.•
6
Na montažnom placu "Radljevo Sever" u Rudarskom basenu "Kolubara" povređena su dva radnika EPS-a, od kojih je jedan preminuo u Urgentnom centru, saopštila je Elektroprivreda Srbije.
Vučić: Srbija u Šapcu dobija prvu kinesku fabriku humanoidnih robota u Evropi
29.08.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija dobiti u Šapcu fabriku humanoidnih robota, prvu takvu fabriku koju Kinezi prave u Evropi.
Vekarić demantuje tabloide o Vučićevoj ulozi u hapšenju Mladića
29.08.2026.•
4
Tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je za Danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomogao u lociranju i hapšenju haškog optuženika Ratka Mladića, kako prenose pojedini tabloidni mediji.
Povratak sa godišnjih odmora: Putevi Srbije očekuju pojačan saobraćaj ovog vikenda
29.08.2026.•
0
"Putevi Srbije" apeluju na sve učesnike u saobraćaju da ovog vikenda budu posebno oprezni i odgovorni u vožnji, jer se zbog završetka letnje sezone i povratka građana sa godišnjih odmora očekuje pojačan saobraćaj svuda.
Vujić: Porodica odlučuje o sahrani Mladića, Srbija će ispoštovati njene želje
29.08.2026.•
17
Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je danas da će Srbija sve učiniti da se sahrana nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića obavi dostojanstveno i u skladu sa željom porodice.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - bez oklevanja
29.08.2026.•
6
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Novi požar kod Sjenice van kontrole, borba s vatrom na Stolovima, opasnost od vetra u Deliblatskoj peščari
29.08.2026.•
3
Oko 50 hektara zemljišta zahvatio je požar u okolini sela Koznik, u sjeničkom kraju, koji je primećen juče u popodnevnim časovima.
Dautović: Međunarodni krivični sud trebalo je da postoji još devedesetih
29.08.2026.•
3
Analitičar i profesor međunarodnih odnosa Mirko Dautović ocenio je da bi bilo bolje da je Međunarodni krivični sud postojao još tokom ratova devedesetih.
Vuk Drašković: Slavljenje lika i dela Ratka Mladića je sramno i neoprostivo
29.08.2026.•
59
"Medijsko hirotonisanje Ratka Mladića u viteza i heroja srpske nacije sramno je i neoprostivo slavljenje strašnih zločina za koje je osuđen. Srbija je pred duhovnim ponorom", izjavio je lider SPO Vuk Drašković.
Srbija centar: Građani ne bi trebalo da plaćaju pretplatu za RTS i RTV
29.08.2026.•
37
Stranka Srbija centar - Srce poručila je da građani ne bi trebalo da plaćaju pretplatu za Radio televiziju Srbije (RTS) i Radio televiziju Vojvodine (RTV).
Evropska komisija o sahrani Mladića: Na vlastima Srbije je kakvu će ulogu imati
28.08.2026.•
24
Evropska komisija je saopštila da je na vlastima Srbije kakvu će ulogu imati u sahrani Ratka Mladića, ali i istakla da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrednostima.
Dačić o smrti Mladića: Isti odnos Haga kao prema Miloševiću, čuvajmo Srbiju i Republiku Srpsku
28.08.2026.•
19
Ministar unutrašnjih poslova Srbije i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ocenio je večeras da je Haški tribunal u slučaju smrti Ratka Mladića pokazao svoje "anticivilizacijsko lice".
FAZ: Odnos vlasti prema smrti Mladića pokazaće dokle je Srbija stigla u suočavanju s prošlošću
28.08.2026.•
5
Smrću Ratka Mladića jedno od najmračnijih poglavlja srpske istorije se primiče kraju, ali ne u potpunosti, jer će biti poučno videti kako će se o Mladiću narednih dana izjašnjavati srpski mediji i državni vrh.
NPS, NLS i Ekološki ustanak formirali savez "Narodna Srbija"
28.08.2026.•
1
Narodni pokret Srbije (NPS), Novo lice Srbije (NLS) i Ekološki ustanak doneli su odluku o strateškoj saradnji i delovanju i formirali savez "Narodna Srbija".
Komentari 25
Zemlja čudesa
Naizgled nebitno
Đorđe Čvarkov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar