Zadaci iz matematike na zaokruživanje: Kako država lažira da su nam deca pametnija
Da li je cilj prosvetne vlasti da obesmisli završni ispit na kraju osnovne škole pitaju se stručnjaci nakon vesti da se planira povećanje broja zadataka na zaokruživanje na maloj maturi.
Foto: Pixabay
Kako je Danas nedavno pisao, na nedavno održanoj probnoj maloj maturi u testu iz matematike našlo se čak 17 zatvorenih zadataka, u kojim se od učenika nije tražio postupak, već samo da zaokruže neki od ponuđenih odgovara.
Nadležni sada takav potez opravdavaju argumentima koje stručnjaci listom pobijaju.
"To što neki nastavnici sada možda imaju primedbe zbog toga što su testovi zatvoreni nije novina, jer poslednjih godina idemo ka zatvaranju testova. Zatvoreni tip testiranja i ponuđeni odgovori đacima ne mora nužno da znači i olakšavanje", rekao je za Tanjug Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).
Međutim, upravo je ministar prosvete Branko Ružić potvrdio da je olakšavanja bilo na poslednjoj maloj maturi. On je u junu prošle godine, gostujući na RTS-u, doslovno kazao da će testovi biti refleksija školovanja u pandemijskim okolnostima i lakši nego u regularnim uslovima.
"Sama struktura testa je takva da će biti mnogo više pitanja na zaokruživanje i u tom smislu je lakše", naveo je Ružić.
Očekivana posledica toga je nikad viši prosečan broj poena na završnom ispitu, što je konstatovano i u analizi male mature koji je radio upravo ZVKOV.
U tom izveštaju piše da treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu.
"Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja otvorenog tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave", stoji u izveštaju.
Dokaz da forma zatvorenog tipa zadataka ne znači nužno olakšavanje, za Branislava Ranđelovića su "trenutno verovatno i najteži i najkvalitetniji prijemni ispiti u našem obrazovnom sistemu na fakultetima koji su već 10 do 15 godina u zatvorenoj formi".
On navodi i da je u svetu zatvorena forma vrlo aktuelna, te da skoro svi najbolji univerziteti na zapadu rade po takvom sistemu.
Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Lipkovski kaže da Ranđelović koristi tipična demagoška objašnjenja i da nijedan od tih "argumenata" nije tačan. Lipkovski kaže da nije istina da su zatvoreni zadaci tendencija svuda u svetu. Navodi primer maturskog ispita iz matematike u nemačkoj pokrajini Bavarska 2021. godine koji je imao na A nivou 11 zadataka i nijedan zatvorenog tipa, dok je na nivou B bilo 15 zadataka i opet nijedan zatvorenog tipa.
Isto je, kaže, i u Ruskoj Federaciji: na probnom JGE osnovnog nivoa za 2021. od 20 zadataka nema nijedan zatvorenog tipa. Ista je situacija i sa naprednim nivoom: od 19 zadataka nijedan zatvorenog tipa.
Poslednji primer je iz Slovenije: od 14 zadataka na maturi 2021. nijedan nije bio zatvorenog tipa.
"Svi ovi zadaci su u stvari kompleksni sa višestrukim zahtevima, u kojima se za svaki deo traži zasebno obrazloženje, odnosno rešavanje. Ozbiljni obrazovni sistemi su shvatili da objektivno testiranje znanja iz matematike ne treba uopšte da ima zatvorene zadatke", kaže Lipkovski.
Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" kaže za Danas da je kao profesor matematike protiv ideje da se na testu završnog ispita povećava broj zadataka na zaokruživanje.
"Matematičarima je važan postupak. Kada ocenjujemo na pismenim i kontrolnim zadacima ne idemo sistemom tačan rezultat – tačan zadatak nego priznajemo i deo zadatka ako je postupak tačan. To isto rade i fakultetski profesori. Kod zadataka zatvorenog tipa ne postoji mogućnost tog finog vrednovanja i uvid u znanje učenika je siromašniji. U napetim situacijama, kakav je završni ispit, može da se desi da učenik pogreši u računu, a ako je u pitanju zatvoren zadatak, dobiće nula poena. To nije u interesu đaka, niti je cilj da u osmom razredu proveravamo da li učenik zna račun, već kako razmišlja. To je u suprotnosti i sa pedagoškom praksom, jer nastavnici matematike tokom čitavog školovanja priznaju đacima i deo tačno urađenog zadatka", kaže Stojković.
On ističe da zatvoreni zadaci imaju prednost jer su lakši za pregledanje, pa mogućnost žalbe skoro i da ne postoji. To je, kaže, jedan od razloga zašto neki fakulteti koriste ovaj tip zadataka na prijemnim ispitima.
"Kvalifikacioni ispiti iz matematike na Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu u Beogradu, na koje se profesor Ranđelović poziva, izvode se mnogo više od 15 godina upravo u tom obliku sa zatvorenim zadacima, ali zadaci sadrže i negativne poene za pogrešan odgovor. Ovi negativni poeni treba da neutrališu statističko dejstvo slučajnog izbora odgovora. Možda bi Zavod mogao da uvede ovakav princip ocenjivanja testova? Ili bi ipak bilo bolje da, prateći iskustva najkvalitetnije kontinentalne, ruske i nemačke obrazovne prakse, sasvim izbaci zatvoreni tip zadatka na maturskom ispitu iz matematike", navodi Aleksandar Lipkovski.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić, koji je na tu funkciju došao iz Centra za ispite ZVKOV-a (nadležan za testove za malu maturu), napominje da je postojanje zadataka otvorenog tipa posebno važno za evaluativnu funkciju završnog ispita i da, ako hoćemo da znamo šta đaci ne znaju i šta su nastavnici propustili na ih nauče, moramo da vidimo trag na papiru, odnosno postupak rešavanja.
"Gledajući sa strane i bez ulaženja u sadržaj testa, meni zatvaranje zadataka nije baš dobar indikator. To vrlo verovatno znači da obrazovni sistem nema dovoljno ljudskog kapaciteta da pouzdano i nepristrasno ocenjuje desetine hiljada testova. Testovi iz matematike sa zadacima otvorenog tipa su svakako pouzdaniji. Ako nema ko da ocenjuje takve zadatke, onda to treba dodatno budžetirati. Nije poenta matura (velike ili male) da bude jeftina, nego da nam da pouzdane rezultate", smatra Verbić, koji je doktorirao upravo na temu vrednovanja testova znanja.
Na značaj evaluativne funkcije završnog ispita, koja treba da pokaže koliko je efikasan domaći obrazovni sistem, ukazuje i Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominjući da je olakšavanjem testova namerno sprečeno da se pokaže pravo stanje.
"Ako je cilj da se pokaže iluzija uspeha (a Ministarstvo prosvete po svojoj prirodi kao političko telo nastoji da pokaže da je uspešno u svom resoru) onda su najbolji testovi oni koji ispituju reproduktivna i površna znanja i lakši testovi na kojima učenici postižu veće rezultate. U tom slučaju im odgovaraju zadaci zatvorenog tipa, jer se njima teško ispituje razumevanje gradiva, povezana znanja, upoređivanje pojmova, primena znanja, trajnost znanja... Ako je cilj da se ispitaju razumevanje, znanja koja će trajati i koristiti se u daljem školovanju i u životu, onda se to ne može ostvariti testovima višestrukih ponuđenih odgovora", napominje Ivić.
Koliko je važan cilj zbog koga se vrši testiranje jasno se vidi po inflaciji visokih školskih ocena, ističe Ivić, ilustrujući to podatkom da u osmom razredu ima oko 45 odličnih učenika, a da osnovnu školu 14 odsto učenika završe kao vukovci.
"Sve analize pokazuju da iza visokih ocena ne stoji stvarno znanje, ali se stvara iluzija da je obrazovni sistem dobar, da škole kvalitetno rade i da učenici ozbiljno uče. Ta iluzija je potrebna svima njima i postoji čitav niz mehanizama koji dovode do te inflacije visokih ocena. A za zemlju je važno da ima tačan uvid u kvalitet znanja koja se stiču i koji je jedino važan za ekonomski, kulturni, demokratski razvoj države", ističe Ivić.
Pročitaj još
Tekst u celini čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pet osoba koje su pretukle mladića u Čačku sklopilo sporazum o priznanju krivice
03.10.2025.•
1
Više javno tužilaštvo u Čačku je saopštilo da je pet osoba koje su palicama napale 22-godišnjaka sklopilo sporazum o priznanju krivice za nasilničko ponašanje na javnom skupu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za ozbiljne igrače
03.10.2025.•
10
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Predsedništvo SPS: Slobodan Milošević bio prva žrtva obojenih revolucija
03.10.2025.•
11
Predsedništvo SPS-a saopštilo je da je njihov nekadašnji predsednik i nekadašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević, bio "prva žrtva globalnog imperijalizma i obojenih revolucija u svetu".
Protest ispred Narodnog pozorišta: "Narodno, a ne napredno"
03.10.2025.•
1
Glumci, studenti i građani okupili su se večeras ispred Narodnog pozorišta u Beogradu, u znak protesta zbog donošenja novog pravilnika o radnoj disciplini.
Uprava Narodnog pozorišta zatvorila deo zgrade, neće biti predstava: Po nalazu inspekcije, a pred protest
03.10.2025.•
3
Ministarstvo kulture i uprava Narodnog pozorišta u Beogradu su posle inspekcijskog nadzora odlučili da zatvore delove zgrade tog pozorišta.
Osnovci ostali zaglavljeni pri povratku s ekskurzije na Divčibarama
03.10.2025.•
7
Deca iz Osnovne škole "Dositej Obradović" iz Požarevca jutros su krenula sa Divčibara, gde su bila na ekskurziji, ali su ostala zavejana na putu, gde su, prema rečima jednog roditelja, satima bila zarobljena u autobusu.
FOTO: Policija zaplenila gumene bombone u obliku medvedića sa marihuanom
03.10.2025.•
1
Policija je u Beogradu uhapsila M.A. (56) i Z.M. (29), osumnjičene za trgovinu drogom, odnosno posedovanje droge.
Roditelji učenika OŠ "Pavle Savić" demantuju ministra: Direktor nije bio predmet terora
03.10.2025.•
0
Roditelji učenika OŠ "Pavle Savić" odbacili su kao neistinite i manipulativne tvrdnje ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića da je v.d. direktora Nenad Tasić bio predmet "medijskog, političkog i konkretnog terora".
Zbog snega proglašena vanredna situacija u opštini Nova Varoš
03.10.2025.•
0
Na čitavoj teritoriji opštine Nova Varoš proglašena je vanredna situacija zbog snega koji pada skoro 24 sata i izaziva ogromne probleme, rekao je danas predsednik opštine Branko Bjelić.
Peti oktobar posle 25 godina: Radikali i tad i sad, uz istu priču, na vlasti
03.10.2025.•
15
U nedelju se navršava 25 godina od 5. oktobra, dana kada je svrgnuta vlast Slobodana Miloševića, koja je prethodno poražena na izborima.
Zbog snega nema struje u više opština na jugu Srbije: Bez struje oko 50.000 korisnika
03.10.2025.•
2
Snežno nevreme dovelo je do oštećenja elektroenergetske mreže u Medveđi, Sijarinskoj banji i Crnoj Travi, a bez struje su i sela u okolini Lebana i Vlasotinca.
Gimnazija u Leskovcu prelazi na onlajn nastavu: Prokišnjava obnovljeni krov
03.10.2025.•
4
Školska uprava za Jablanički i Pčinjski okrug dala je saglasnost Gimnaziji Leskovac da učenici pređu na onlajn nastavu zbog prokišnjavanja obnovljenog krova na drugom spratu ove obrazovne ustanove.
Proglašena lista SNS za lokalne izbore u Mionici
03.10.2025.•
2
Lista "Aleksandar Vučić - Najbolje za Mionicu!" predata je sinoć za lokalne izbore u Mionici koji će biti održani 30. novembra.
Ministar prosvete: Direktorka Pete gimnazije pod policijskom pratnjom, blokaderska logika nanela patnju
03.10.2025.•
10
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković kazao je da v.d. direktorka Pete beogradske gimnazije Danka Nešović ima policijsku pratnju.
Oborene bandere na graničnom prelazu Strezimirovci zbog snežnih padavina
03.10.2025.•
1
Dva elektro-stuba oborena su usled snežnih padavina kod prelaza Strezimirovci, odnosno na putnom pravcu Vladičin Han - Surdulica - državna granica sa Bugarskom.
Određen pritvor osumnjičenom da je učestvovao u tuči pre pucnjave u Beogradu: Već bio u kućnom pritvoru
03.10.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je do 30 dana pritvor L. M, osumnjičenom da je učestvovao u tuči koja je 30. septembra prethodila pucnjavi u jednom lokalu u Višnjičkoj banji, kada je ranjeno pet osoba.
Putin i Vučić složni: Zapad pokušava da organizuje obojenu revoluciju u Srbiji, na mlade uvek lako uticati
03.10.2025.•
31
"Slažem se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a obaveštajne službe to potvrđuju: neki zapadni centri pokušavaju da organizuju obojenu revoluciju. U ovom slučaju, u Srbiji", rekao je Vladimir Putin.
Planine zavejane tokom noći: Sneg padao na Goliji, Kopaoniku, Torniku...
03.10.2025.•
0
U pojedinim delovima Srbije, pre svega u planinskim predelima, tokom noći pala je veća količina snega zbog čega su na pojedinim deonicama angažovane službe za čišćenje puteva.
Studenti u Beogradu šetaju u znak solidarnosti sa kolegom zatočenim na putu za Gazu: "Borba protiv represije"
03.10.2025.•
1
Studenti u blokadi pozvali su u protestnu šetnju podrške studentu Ognjenu Markoviću, čiji je brod presretnut na putu za Gazu.
Putevi Srbije: Završena testiranja u tunelima Laz i Munjino brdo, u saobraćaju od danas
03.10.2025.•
6
Funkcionalno testiranje sistema automatskog upravljanja u tunelima Laz i Munjino brdo je završeno, a puštanje u saobraćaj na deonici auto-puta Pakovraće-Prilipac (Požega) biće danas, 3. oktobra.
Sajam nameštaja u Beogradu od 8. do 12. oktobra
02.10.2025.•
0
Na Beogradskom sajmu će od 8. do 12. oktobra biti održan 61. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, koji će okupiti izlagače iz zemlje i inostranstva, najavili su organizatori.
Komentari 25
Zemlja čudesa
Naizgled nebitno
Đorđe Čvarkov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar