Zadaci iz matematike na zaokruživanje: Kako država lažira da su nam deca pametnija
Da li je cilj prosvetne vlasti da obesmisli završni ispit na kraju osnovne škole pitaju se stručnjaci nakon vesti da se planira povećanje broja zadataka na zaokruživanje na maloj maturi.
Foto: Pixabay
Kako je Danas nedavno pisao, na nedavno održanoj probnoj maloj maturi u testu iz matematike našlo se čak 17 zatvorenih zadataka, u kojim se od učenika nije tražio postupak, već samo da zaokruže neki od ponuđenih odgovara.
Nadležni sada takav potez opravdavaju argumentima koje stručnjaci listom pobijaju.
"To što neki nastavnici sada možda imaju primedbe zbog toga što su testovi zatvoreni nije novina, jer poslednjih godina idemo ka zatvaranju testova. Zatvoreni tip testiranja i ponuđeni odgovori đacima ne mora nužno da znači i olakšavanje", rekao je za Tanjug Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).
Međutim, upravo je ministar prosvete Branko Ružić potvrdio da je olakšavanja bilo na poslednjoj maloj maturi. On je u junu prošle godine, gostujući na RTS-u, doslovno kazao da će testovi biti refleksija školovanja u pandemijskim okolnostima i lakši nego u regularnim uslovima.
"Sama struktura testa je takva da će biti mnogo više pitanja na zaokruživanje i u tom smislu je lakše", naveo je Ružić.
Očekivana posledica toga je nikad viši prosečan broj poena na završnom ispitu, što je konstatovano i u analizi male mature koji je radio upravo ZVKOV.
U tom izveštaju piše da treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu.
"Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja otvorenog tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave", stoji u izveštaju.
Dokaz da forma zatvorenog tipa zadataka ne znači nužno olakšavanje, za Branislava Ranđelovića su "trenutno verovatno i najteži i najkvalitetniji prijemni ispiti u našem obrazovnom sistemu na fakultetima koji su već 10 do 15 godina u zatvorenoj formi".
On navodi i da je u svetu zatvorena forma vrlo aktuelna, te da skoro svi najbolji univerziteti na zapadu rade po takvom sistemu.
Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Lipkovski kaže da Ranđelović koristi tipična demagoška objašnjenja i da nijedan od tih "argumenata" nije tačan. Lipkovski kaže da nije istina da su zatvoreni zadaci tendencija svuda u svetu. Navodi primer maturskog ispita iz matematike u nemačkoj pokrajini Bavarska 2021. godine koji je imao na A nivou 11 zadataka i nijedan zatvorenog tipa, dok je na nivou B bilo 15 zadataka i opet nijedan zatvorenog tipa.
Isto je, kaže, i u Ruskoj Federaciji: na probnom JGE osnovnog nivoa za 2021. od 20 zadataka nema nijedan zatvorenog tipa. Ista je situacija i sa naprednim nivoom: od 19 zadataka nijedan zatvorenog tipa.
Poslednji primer je iz Slovenije: od 14 zadataka na maturi 2021. nijedan nije bio zatvorenog tipa.
"Svi ovi zadaci su u stvari kompleksni sa višestrukim zahtevima, u kojima se za svaki deo traži zasebno obrazloženje, odnosno rešavanje. Ozbiljni obrazovni sistemi su shvatili da objektivno testiranje znanja iz matematike ne treba uopšte da ima zatvorene zadatke", kaže Lipkovski.
Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" kaže za Danas da je kao profesor matematike protiv ideje da se na testu završnog ispita povećava broj zadataka na zaokruživanje.
"Matematičarima je važan postupak. Kada ocenjujemo na pismenim i kontrolnim zadacima ne idemo sistemom tačan rezultat – tačan zadatak nego priznajemo i deo zadatka ako je postupak tačan. To isto rade i fakultetski profesori. Kod zadataka zatvorenog tipa ne postoji mogućnost tog finog vrednovanja i uvid u znanje učenika je siromašniji. U napetim situacijama, kakav je završni ispit, može da se desi da učenik pogreši u računu, a ako je u pitanju zatvoren zadatak, dobiće nula poena. To nije u interesu đaka, niti je cilj da u osmom razredu proveravamo da li učenik zna račun, već kako razmišlja. To je u suprotnosti i sa pedagoškom praksom, jer nastavnici matematike tokom čitavog školovanja priznaju đacima i deo tačno urađenog zadatka", kaže Stojković.
On ističe da zatvoreni zadaci imaju prednost jer su lakši za pregledanje, pa mogućnost žalbe skoro i da ne postoji. To je, kaže, jedan od razloga zašto neki fakulteti koriste ovaj tip zadataka na prijemnim ispitima.
"Kvalifikacioni ispiti iz matematike na Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu u Beogradu, na koje se profesor Ranđelović poziva, izvode se mnogo više od 15 godina upravo u tom obliku sa zatvorenim zadacima, ali zadaci sadrže i negativne poene za pogrešan odgovor. Ovi negativni poeni treba da neutrališu statističko dejstvo slučajnog izbora odgovora. Možda bi Zavod mogao da uvede ovakav princip ocenjivanja testova? Ili bi ipak bilo bolje da, prateći iskustva najkvalitetnije kontinentalne, ruske i nemačke obrazovne prakse, sasvim izbaci zatvoreni tip zadatka na maturskom ispitu iz matematike", navodi Aleksandar Lipkovski.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić, koji je na tu funkciju došao iz Centra za ispite ZVKOV-a (nadležan za testove za malu maturu), napominje da je postojanje zadataka otvorenog tipa posebno važno za evaluativnu funkciju završnog ispita i da, ako hoćemo da znamo šta đaci ne znaju i šta su nastavnici propustili na ih nauče, moramo da vidimo trag na papiru, odnosno postupak rešavanja.
"Gledajući sa strane i bez ulaženja u sadržaj testa, meni zatvaranje zadataka nije baš dobar indikator. To vrlo verovatno znači da obrazovni sistem nema dovoljno ljudskog kapaciteta da pouzdano i nepristrasno ocenjuje desetine hiljada testova. Testovi iz matematike sa zadacima otvorenog tipa su svakako pouzdaniji. Ako nema ko da ocenjuje takve zadatke, onda to treba dodatno budžetirati. Nije poenta matura (velike ili male) da bude jeftina, nego da nam da pouzdane rezultate", smatra Verbić, koji je doktorirao upravo na temu vrednovanja testova znanja.
Na značaj evaluativne funkcije završnog ispita, koja treba da pokaže koliko je efikasan domaći obrazovni sistem, ukazuje i Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominjući da je olakšavanjem testova namerno sprečeno da se pokaže pravo stanje.
"Ako je cilj da se pokaže iluzija uspeha (a Ministarstvo prosvete po svojoj prirodi kao političko telo nastoji da pokaže da je uspešno u svom resoru) onda su najbolji testovi oni koji ispituju reproduktivna i površna znanja i lakši testovi na kojima učenici postižu veće rezultate. U tom slučaju im odgovaraju zadaci zatvorenog tipa, jer se njima teško ispituje razumevanje gradiva, povezana znanja, upoređivanje pojmova, primena znanja, trajnost znanja... Ako je cilj da se ispitaju razumevanje, znanja koja će trajati i koristiti se u daljem školovanju i u životu, onda se to ne može ostvariti testovima višestrukih ponuđenih odgovora", napominje Ivić.
Koliko je važan cilj zbog koga se vrši testiranje jasno se vidi po inflaciji visokih školskih ocena, ističe Ivić, ilustrujući to podatkom da u osmom razredu ima oko 45 odličnih učenika, a da osnovnu školu 14 odsto učenika završe kao vukovci.
"Sve analize pokazuju da iza visokih ocena ne stoji stvarno znanje, ali se stvara iluzija da je obrazovni sistem dobar, da škole kvalitetno rade i da učenici ozbiljno uče. Ta iluzija je potrebna svima njima i postoji čitav niz mehanizama koji dovode do te inflacije visokih ocena. A za zemlju je važno da ima tačan uvid u kvalitet znanja koja se stiču i koji je jedino važan za ekonomski, kulturni, demokratski razvoj države", ističe Ivić.
Tekst u celini čitajte OVDE.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Šta se očekuje izmenama Zakona o lokalnim izborima u ponedeljak koje najavljuje Brnabić?")
Šta se očekuje izmenama Zakona o lokalnim izborima u ponedeljak koje najavljuje Brnabić?
20.04.2024.•
0
Predlogom izmena Zakona o lokalnim izborima, koji je danas upućen u skupštinsku proceduru, predviđeno je da se rok za najranije raspisivanje lokalnih izbora pomeri sa sadašnjih 120 na 150 dana.
Pokret za preokret neće na beogradske izbore: Na odborima odluka da li idemo na ostale lokalne
20.04.2024.•
0
Pokret za preokret saopštio je da je doneo odluku da ne učestvuje na beogradskim izborima zakazanim za 2. jun, jer smatraju da to"nisu izbori, već pokušaj da se zamaskira krađa sa decembarskih.
Brnabić: Skupština Srbije u ponedeljak menja Zakon o lokalnim izborima, ko hoće - neka bojkotuje
20.04.2024.•
2
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da će Skupština u ponedeljak razmotriti predlog izmene Zakona o lokalnim izborima.
Grbović: PSG izlazi na izbore sa strankama koje su se opredelile da izađu na birališta
20.04.2024.•
6
Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović izjavio je danas da će ta stranka izaći na izbore sa strankama koje su se opredelile da izađu na birališta.
Borović: Opozicija je morala da donese zajedničku odluku o izborima, cepanje će smanjiti izlaznost
20.04.2024.•
4
Opozicija je morala da donese zajedničku odluku i ako je većina bila za izlazak na izbore i ostale stranke su morale da se usaglase, rekao je advokat Borivoje Borović.
Beogradski odbor stranke Zajedno danas odlučuje o istupanju iz stranke
20.04.2024.•
3
Beogradski odbor stranke Zajedno saopštio je da će danas doneti odluku o istupanju iz te stranke, uz osporavanje odluke da se ne izađe na nove beogradske izbore 2. juna.
Vučić nakon sastanka sa O'Brajanom: Oko malo čega smo saglasni kada su u pitanju Kosovo i Srebrenica
20.04.2024.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon sastanka sa pomoćnikom sekretara Stejt departmenta Džejmsom O'Brajanom, da su oko malo čega bili saglasni kada su u pitanju Kosovo i Srebrenica.
Jovanović: Ništa od uslova izbora nije promenjeno, vlast se igra sa državom, građanima i opozicijom
20.04.2024.•
4
Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović izjavio je danas da ništa od izbornih uslova nije promenjeno.
Miketić isključen iz stranke Zajedno zbog odluke da izađe na beogradske izbore
20.04.2024.•
13
Stranka Zajedno sinoć na stranačkim organima donela je odluku da isključi iz stranke Đorđa Miketića nakon njegove odluke da će gradski odbor te stranke izaći na beogradske izbore.
Britanski ambasador: Termin "genocid" ne znači kolektivnu odgovornost srpskog naroda
20.04.2024.•
15
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson, govoreći o rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici, kaže da termin "genocid" ni u kom slučaju ne znači kolektivnu odgovornost srpskog naroda.
Dačić: Razgovaraću sa Vučevićem da SNS i SPS zajedno idu i na lokalne izbore
20.04.2024.•
6
Predsednik SPS Ivica Dačić izjavio je da će danas razgovarati sa predsednikom SNS Milošem Vučevićem da te stranke, uz nove beogradske, izađu zajedno i na preostale lokalne izbore.
Đilas: Vlast je u problemu ako opozicija ne učestvuje na beogradskim izborima
20.04.2024.•
18
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je da iskreno veruje da je vlast u problemu ako opozicija ne bude učestvovala na beogradskim izborima, raspisanim za 2. jun.
Robotičarima iz Kragujevca potrebne donacije za odlazak na takmičenje na Floridi
20.04.2024.•
5
Timu Prve kragujevačke gimnazije "Lego Musketari" za odlazak na svetsko robotičarsko takmičenje na Floridi u SAD potrebno je više od tri i po miliona dinara.
Hag suđenje Šešelju i njegovim saradnicima prepušta Srbiji
19.04.2024.•
9
Mehanizam u Hagu odlučio je da predmet protiv lidera radikala Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika prepusti pravosuđu u Srbiji.
Uhapšen osumnjičeni za pokušaj ubistva u Kruševcu
19.04.2024.•
0
Kruševačka policija rasvetlila je pokušaj ubistva i uhapsila N.T. (45) iz tog grada.
Lazović: Nećemo da prepustimo bez borbe sudbinu Beograda i drugih gradova
19.04.2024.•
11
Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta navodi da je na sastanku koalicije "Srbija protiv nasilja" utvrđen većinski stav da se učestvuje na beogradskim i lokalnim izborima.
Stano: Formiranje ZSO je bitno, izostanak će izazvati posledice
19.04.2024.•
2
Formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) je od bitne važnosti i jedno od najhitnijih pitanja, a izostanak toga će izazvati posledice, izjavio je portparol Evropske komisije Peter Stano.
"Srbija protiv nasilja": Pet prema četiri glasa za izlazak na izbore
19.04.2024.•
3
Za izlazak na lokalne izbore, koji su raspisani za 2. jun, večeras je na sastanku članica koalicije "Srbija protiv nasilja" glasalo pet stranaka, dok su protiv bile četiri.
Vučić: Ove godine nabavka 4.500 dronova za vojsku, moguća kupovina i od firme Željka Mitrovića
19.04.2024.•
54
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija nastaviti da ulaže u modernizaciju vojske i najavio mogućnost da oprema bude kupljena od kompanije Željka Mitrovića.
"Zajedno": Ne učestvujemo na izborima 2. juna
19.04.2024.•
22
Stranka "Zajedno" je večeras odlučila da ne učestvuje na lokalnim izborima raspisanim za 2. jun.
Tužilac: Još nismo dobili izveštaj o smrti brata osumnjičenog za ubistvo male Danke
19.04.2024.•
9
Tužilac Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru Miodrag Canović rekao je da još uvek nije stigao zapisnik o obdukciji tela D.D, brata osumnjičenog za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić.
Komentari 25
Zemlja čudesa
Naizgled nebitno
Đorđe Čvarkov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar