Šta za Srbiju znači ideja stvaranja "geopolitičke zajednice"?

Autor: Euronews Srbija

Info

20.05.2022.

21:09

Dolazak predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela u Beograd još jednom je nagovestio ubrzane pokušaje Brisela da otkoči proces integracija Zapadnog Balkana.

Osim što je jedna od ključnih poruka iznetih nakon sastanka bila da je cilj Srbije punopravno članstvo u EU, Mišel je izložio i svoju ideju stvaranja "geopolitičke zajednice".

Kako prenosi Euronews Srbija, ključno pitanje koje se nametnulo jeste šta to znači za evropske integracije Srbije i drugih zemalja regiona. Mišel je naveo da nije reč o zameni za proces integracija, a slično je istakao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Zapadni Balkan se, naime, već duži niz godina u procesu evrointegracija kreće zaustavnom trakom, a nakon što su zvanične zahteve za članstvo uputile i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, Brisel se našao pred izazovom kako otkočiti ovaj proces proširenja i zemljama kandidatima ponuditi nešto konkretno.

Prvi predlog u tom smislu izneo je francuski predsednik Emanuel Makron govoreći o "evropskoj političkoj zajednici", a odmah zatim stigla je i ideja Šarla Mišela o "geopolitičkoj zajednici". Kako je on istakao u Beogradu, reč je o ideji koja bi bila važna i od pomoći za sve one koji žele da se priključe EU i koja ne bi značila i da se "nešto odlaže".

"Ideja je da evropska geopolitička zajednica bude platforma na kojoj bi se zemlje koordinirale, u slučaju kovida na primer, energetici, bezbednosti snabdevanja hranom, prilika da se redovno na najvišem nivou razmenjuju gledišta", rekao je Mišel.

Kako je Vučić naveo, ova ideja je važan korak napred i prilika da Srbija dva puta godišnje sedi za istim stolom sa liderima 27 zemalja članica i razmenjuje svoje stavove.

I iako donekle jeste reč o parlalenom mehanizmu koji bi išao uporedo sa procesom evrointegracija, analitičari za Euronews Srbija ocenjuju da ovo definitivno nije zamena za njega, te da bi stvaranje geopolitičke zajednice značilo i da se pred Srbiju ne stavljaju gotove odluke Brisela, već da i ona očestvuje u njihovom donošenju.

Kako je rekao Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, dve su ključne stvari kada je reč o Mišelovoj poseti Beogradu. Prva je, kako kaže, to što je predsednik Evropskog saveta pokušao da izvidi situaciju kada je reč o usklađivanju Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a druga da Srbiji "nešto ponudi".

"Mišel je pokušao da izvidi situaciju, ne da li, nego kada će (Srbija) da počne da se usaglašava sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom EU, naravno u ovom kontekstu protiv interesa Rusije. Sa druge strane, Mišel je došao da ponudi nešto Srbiji, da se pokaže da je EU tu da sasluša koji su to interesi Srbije i da pokuša da kompenzuje gubitke koji bi usledili usled sankcija Rusiji", rekao je Subotić.

On objašnjava da bi "geopolitička zajednica" omogućila Srbiji i drugim državama da zapravo sede za istim stolom sa kolegama iz EU i da zajedno koordinišu kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

"Na taj način ne bi se Srbiji dostavljale na gotovo odluke, već bi Srbija zapravo mogla da učestvuje u tom procesu i da se zajedno dogovaraju, na taj način se stvara osećaj inkluzivnosti i efektivnosti. Što se tiče same politke proširenja, ono što je fantastična vest je da je Mišel dan pre nego što je došao u Srbiju govorio o faznom pristupanju. Taj model pristupanja porazumeva veća finansijska sredstva za države koje pristupaju EU - što se Srbija više usaglašava sa elementima u poglavljima, to bi značilo veća finansijska sredstva za Srbiju", istakao je.

Činjenica je, kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Nikolić iz organizacije Libek, da je uobičajeni proces evrointegracija zapao u neku vrstu krize, a ključna poruka Mišelovog dolaska je što je poslat signal da postoji prostor da Srbija razmatra i neka "kreativna rešenja".

"Kada kažete geopolitička zajednica tu se dodaje jedna politička komponenta i ja mislim da to novo kreativno razmišljanje podrazumeva da mi ovde u regionu napravimo to jedinstveno regionalno tržište, da olakšamo potpuno promet i napravimo slobodu kretanja za sve učesnike u ekonomiji i da se onda tako povežemo sa EU i da sa njima imamo taj slobodan ekonomski režim i da sve to prati jedan političi kišobran koji će da ima svoje spoljnopolitičke i odbrambene karakteristike", istakao je Nikolić.

Nikolić kaže i da, iako ova geopolitička zajednica ne bi bila zamena za evrointegracije, ona jeste paralelni mehanizam koji bi na neki način bio i "prelazno rešenje". Međutim, dodaje, bolje je da postoje konkretna rešenja, nego da se čeka datum punopravnog članstva.

Pitanje sankcija Rusiji

Na pitanje da li bi tema sankcija Rusiji mogla Srbiju da zakoči na putu evrointegracija, Subotić kaže da situacija u Srbiji "nije tako crno-bela".

"Mi smo na neki način već uveli jednu vrstu sankcije, glasali smo dva puta protiv interesa Rusije u UN, glasali da se izbace iz UNHCR, uveli sankcije Janukoviču, to je jedna novina, trend takav da će se Srbija postepeno usaglašavati", rekao je.

Sa tim je saglasan i Nikolić, koji kaže da će usklađivanje da bude "meko, fazno i postepeno" i da će se neke restriktivne mere u narednom periodu sigurno uvoditi.

Teme

eu evrointegracije

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Ptić Rugalac

21.05.2022 • 14:18

Iskrenost

Nije teško pogoditi da li je Vučić iskren kada preko volje odrađuje susret sa antipatičnim Belgijancem, ili kada sa Orbanom otvara Novosadski sajam. Inače, stvarno je uživanje videti u komentarima koliko su drugosrbijanci postali nepismeni ili - u boljem slučaju - polupismeni. Deset godina u opoziciji ostavlja teške posledice...

2 1 +1
Hocemo u EU

21.05.2022 • 09:40

Hocemo u EU

Hocemo u EU!

3 4 -1
Trta

21.05.2022 • 09:06

Trta

Oce biti,Litije,Moleban i sve sto ide uz tu,koreografiju?! Da znam zbog,stajlinga!

2 4 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.