Uglja iz Kolubare i Kostolca samo za prioritetne ustanove, ali ne i za građane

Vlada je odobrila EPS-u da do kraja 2023. uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana, koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji.
Uglja iz Kolubare i Kostolca samo za prioritetne ustanove, ali ne i za građane
Foto: Pixabay
Rudnik "Kolubara" sada daje trećinu manje uglja neophodnih za zimu, a pravljenje zaliha za TENT počeće u avgustu kada se završi remont bagera, piše RTS.
U kolubarskim rudnicima radi se u tri smene i svom raspoloživom mehanizacijom. Odlagač na kojem je zimus došlo do havarije biće u funkciji do kraja godine. Kolubarski kopovi dnevno daju oko 62.000 tona uglja, a krajem leta kopaće se kažu, 80.000 tona. Ipak, uvoz je neophodan.
Za proizvodnju jednog megavat sata struje, u proseku je potrebno 1,6 tona uglja i u ovom trenutku kažu - jeftinije je uvoziti ugalj nego struju.
 
"Ugovorili smo 300.000 iz Pljevalja iz Crne Gore i 100.000 iz Banovića. To je ugalj nešto kvalitetniji nego naš, što će nam pomoći i da dignemo kvalitet ovog našeg uglja. Odnosno u trenucima kada imamo pad snage da podignemo snagu, na taj način ćemo smanjiti upotrebu mazuta", izjavio je Milan Jakovljević, izvršni direktor za proizvodnju uglja u EPS-u.
 
Računa se i na uvoz uglja iz Bugarske, Rumunije, ali je problem transport koji, zapravo, i povećava troškove uvoza. Najavljena je mogućnost uvoza i sa Kosova i Metohije – potencijal je ogroman, ali saradnju diktira politika.
 
U kolubarskim rudnicima je pet kopova, a plan je da 2025. rade samo tri: "Tamnava zapadno polje" "Polje E" i novi kop "Radljevo" koji će obezbediti dovoljno kvalitetnog uglja.
 
"Investicije, investicije samo investicije. Sve ono što smo propustili da platimo na mostu, platićemo na ćupriji. Bolje bi bilo da smo to investirali prethodnih godina i da smo osposobili ove površinske kopove. U tom slučaju mi ne bi sada uvozili, već izvozili ugalj", smatra Dragan Ignjatović, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu.
 
Ignjatović dodaje da samo kroz te investicije stvoriće se preduslovi da se za tri do pet godina stabilizuje elektroenergetski sistem i da EPS opet ponovo može da izvozi električnu energiju.
 
"Kada se završi taj investicioni ciklus koji bi trebalo da traje tri godine, mi bi trebalo da dođemo na nivo na kome je Kolubara bila pre sedam, osam godina kada smo imali velike količine otkrivenog uglja i sigurnu proizvodnju", kaže Jakovljević za RTS.
 
Za jednu tonu uglja prethodno bi trebalo skloniti dva i po kubika zemlje, takozvane jalovine. Plan EPS-a je da zaposli 600 mladih radnika, trećina je već angažovana.
 
Prioritet je sada obezbediti što više uglja za rad termoelektrana, manje količine ići će na slobodno tržište, ali samo za prioritetne potrošače, kao što su bolnice, toplane i neke ustanove.
 
Za građane na stovarištima ove godine neće biti ni uglja iz Kolubare, ni uglja iz Kostolca.

Teme

ugalj
  • Mark

    11.06.2022 13:07
    Ugalj
    Srbija uvozi ugalj..eeejjjj
  • M

    11.06.2022 10:34
    Vidim komentatori brinu samo o "dinaru vise", a ne o opstem zdravlju. To vam je jos jedan dokaz da po mentalitetu pripadate Balkanu, a ne KundK i zapadnoj EU...
  • pera nevera

    11.06.2022 09:41
    Znači i ugalj ste prodali strancima kao i šećer.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija