Balkan u čekaonici EU, "Srbija talac sopstvene političke neodlučnosti"

"Čekaonica bez rezultata", tako aktuelni pristupni proces Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ocenjuje Pol Mekarti predstavnik američkog nevladinog Međunarodnog republikanskog instituta (IRI).
Balkan u čekaonici EU, "Srbija talac sopstvene političke neodlučnosti"
Foto: 021.rs

Mekarti je ovako, za Glas Amerike, sumirao epilog i poruke sa skoro održanog samita lidera EU u Briselu – koji je delom bio posvećen integracijama zapadnobalkanske šestorke.

 

"Ne bih rekao da je EU napustila to područje, ali je definitivno zaokupljena ruskom agresijom na Ukrajinu – pokušavajući da odredi kakve bi sve posledice mogla imati na nju. Tu posebno mislim na moguće ekonomske posledice i načine na koje će se Unija nositi sa njima. To je sada u prvom planu – što je uticalo na to da Zapadni Balkan, na neki način, ispadne iz prvog plana – i ne smatram da će u ovom trenutku Brisel nuditi bilo kakva rešenja u vezi sa tim područjem", podvlači u razgovoru za Glas Amerike direktor u IRI-ju zadužen za Evropu.

Deluje da su disonantni tonovi trenutna karakteristika aktuelnih relacija između Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji se sa promenjivim učinkom i to ne uvek sopstvenom krivicom – kreće na putu evroatlantskih integracija.
 
Uz nužne temeljne reformske prepreke, neretko su im put blokirale same članice Unije, sa čim najgorča iskustva ima Severna Makedonija, ali i Albanija – zemlje kojima još nije odobren datum početka pristupnih pregovora.
 
Uz njih, sa glavnog koloseka skrajnute su i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija, uprkos decidnim tvrdnjama, kako Sjedinjenih Država tako i Evropske komisije, o značaju integrisanja tog područja – nedavno iznetim za Glas Amerike.
 
Pol Mekarti upozorava da bi trenutni zastoj mogao imati posledice u okolnostima višemesečne vojne kampanje koju Rusija vodi protiv jednog od svojih najbližih suseda – Ukrajine.
 
"U najgorem slučaju, što se nadam da se neće desiti, to bi moglo dovesti do destabilizacije balkanskih zemalja koje deluje da su prepuštene same sebi u rešavanju starih problema – poput spora Srbije i Kosova. Međutim, prema optimističnijem scenariju trenutne okolnosti mogle bi ih navesti da samostalno reše sporove. Otvore granice, osnaže ekonomsku saradnju, razmenu u oblasti kulture – ostavljam mogućnost da iz svega toga ipak proistekne nešto dobro", navodi taj stručnjak za Glas Amerike.
 
Aktuelnim odnosom prema Balkanu Evropska unija najveću uslugu čini ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, nedvosmislen je stav Edvarda Džozefa, predavača Škole za napredne međunarodne studije vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins.
 
"U Beogradu Aleksandar Vučić, jedan od glavnih Putinovih saveznika i zvaničnik evropske države koja Rusiji ne uvodi sankcije, ima argument da kaže – zašto bih radio bilo šta kada Evropska unija ne ispunjava svoje obaveze. Takođe, osnažuju se veoma problematične političke snage u Severnoj Makedoniji povezane sa Rusijom koje gaje populističke i zavereničke teorije. Takođe, u Bosni i Hercegovini ostavljate široko polje za sukobe nacionalista poput Milorada Dodika, Dragana Čovića i Bakira Izetbegovića uoči novembarskih izbora u okolnostima ruskog i kineskog veta na mandat vojnoj misiji Evropske unije", ističe Džozef.
 
Kako piše Glas Amerike, Srbija je i dalje jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja Rusiji nije uvela sankcije zbog rata koji je povela u Ukrajini – ali u javnom diskursu njeni državni zvaničnici nisu podržavali rusku agresiju.
 
"Srbija će, da tako kažem, nastaviti da sedi na dve stolice. I Zapad neće moći da uradi mnogo povodom toga – deluje da će se to nastaviti. Aleksandar Vučić je jasno stavio do znanja da želi nastavak integrisanja u EU, ali istovremeno i očuva odnos sa Rusijom – pogotovo kada se radi o energetici i ne samo u vezi sa tim. Zato je pred vratima evropskog kluba potrebno formulisati uslove koji bi Srbiju okrenuli ka pravom smeru. Ne verujem da je moguće uspostaviti odnos – sve ili ništa, ali za očekivati je više proevropskih poteza Srbije koja će istovremeno održavati veze sa Rusijom", smatra Mekarti.
 
Za tako definisani višegodišnji spoljnopolitički pristup Srbije, Edvard Džozef kaže da više niko ne bi trebalo da ima razumevanja, a pogotovo ne Oliver Varhelji – komesar za susedsku politiku i proširenje Evropske unije, koji se upravo o tome nedavno izjašnjavao.
 
Uz to što deluje da je talac sopstvene spoljnopolitičke neodlučnosti, među razlozima sporijeg napretka u integracijama u kojima je otvorila polovinu pregovaračkih poglavlja, je i sporost u primeni reformi u ključnim oblastima – borbi protiv organizovanog kriminala, pravosuđu, ljudskim pravima i medijskim slobodama.
 
Opširnije na sajtu Glasa Amerike

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Zemlja čudesa

    03.07.2022 09:11
    Pošteno bi bilo...
    ...da se napravi referendum sa jednostavnim pitanjem - hoćete li u EU ili ne? Ovde svaka vlast kao argument za svoje činjenje ili nečinjenje koristi izgovor da su im birači time što su glasali za njih dali pravo da oni odlučuju. To je obična prevara, kao i sami izbori, kao što znamo iz iskustva.
  • Piško

    03.07.2022 08:31
    .
    Osnovni problem je taj što je EU postao sinonim za NATO. Ne može jedno bez drugog, tehnički. A kako naterati ljude da zavole instituciju koja im je četiri meseca bacala bombe na glavu mimo povelje UN. Kako da zavoliš nekoga ko te je godinama satanizovao u medijima i mrzeo kao što danas mrze Ruse. EU je porodica evropskih naroda, NATO je američko zlo.
  • Vigo

    03.07.2022 08:06
    Veoma ružna istina
    Srbija je talac šešelja i njegovog potrčka koji je umislio da je otac nacije, veliki političar i uz sve to pati od megalomanije, a pomažu mu gomile polupismenih, grabežljivih levaka.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija