Država bez ikakvog nadzora nad silovateljima: Sve se svede na povremeni telefonski poziv
Četrdesetčetvorogodišnji I. M. koji je veći deo života proveo po kazneno-popravnim zavodima postao je poznat po sili zakona i logici tabloidnog novinarstva.
Foto: 021.rs
Kako piše Danas, sve što je I.M. morao da uradi kako bi se mediji utrkivali ko će pre da objavi njegovu fotografiju jeste da izađe iz zatvora gde je odležao petnaestogodišnju zatvorsku kaznu zbog više silovanja i razbojništava.
Tekstovi o I. M. neskriveno su plasirani u formi poternice, gde se čitaoci eksplicitno upozoravaju da mu zapamte lik i da ga se klone pošto se radi o veoma opasnom čoveku koji je u više navrata silovao žene. Kao mala uteha provučen je podatak da je uprava zatvora obavestila policijsku upravu da je I. M. pušten na slobodu.
Prenebregnuta je činjenica da procedura nalaže da se svaki put kada se neko pusti iz zatvora o tome obavesti odgovarajuća policijska uprava i Centar za socijalni rad. Međutim, pored svih upozorenja medija koji osim što podižu čitanost podižu i paniku, niko se nije osvrnuo na činjenicu da je I. M. - slobodan čovek. Krivični zakonik osim visine kazne za krivično delo silovanja i srodna dela ne predviđa mogućnost ikakvih dodatnih mera koje bi kontrolisale lica nakon izdržane kazne.
Kako navodi Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra trenutno ne postoji pravna mogućnost da se I. M. na bilo koji način kontroliše kako ne bi ponovio dela koja je već izvršio.
"Ni policija, ni sud nema nikakvu obavezu, ali ni mogućnost da urade bilo šta. Pošto zakon ne predviđa nikakve mere, nikakve mere ne mogu ni da budu preduzete", kaže Macanović.
Kako naglašava, Autonomni ženski centar je godinama unazad apelovao na usvajanje zakonskih izmena koje bi ustanovile izvestan nadzor nad osobama koje su izdržale zatvorske kazne zbog krivičnih dela protiv polne slobode. Ipak, do sada nije bilo sluha za takve predloge.
"Postoji više rešenja u uporednoj praksi, ali u suštini bi trebalo imati sistem poput onog koji postoji kod primene alternativnih sankcija. Dakle omogućiti kontrolu nad procesom resocijalizacije kod svih osuđenika gde postoji povećan rizik od recidiva", navodi Macanović za Danas.
Neke od tih mera jesu prediđene Marijinim zakonom, ali on nije primenjiv na ovaj konkretan slučaj. Najpre, Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, kolokvijalno nazvan Marijin zakon, usvojen je 2013. godine kada je I.M. već bio osuđen. Drugi razlog zbog kojeg ovaj zakon nije primenjiv je taj što žrtve I. M. nisu bile maloletne osobe.
Marijin zakon predviđa niz mera koje osuđena osoba mora da se pridržava nakon odležane kazne. Između ostalog, toj osobi je onemogućeno da se zaposli na bilo kom radnom mestu gde dolazi u kontakt sa maloletnim licima, ali i da posećuje određena mesta poput vrtića ili škola. Zakon predviđa da osuđena lica moraju u redovnim razmacima da se javljaju policiji ili upravi za izvršvanje krivičnih sankcija, da posećuju savetovanje, ali i ažurno obaveštavaju nadležne o promeni prebivališta ili odlasku u inostranstvo.
Pročitaj još
.jpg "Kaskader i učitelj jahanja uhapšen zbog sumnje na silovanje 10 devojaka, među njima i maloletnice")
Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu navodi da ljudi iz sudstva i tužilaštva sami kažu da se zakon ne sprovodi dosledno.
"Sve se u najvećem broju slučajeva svodi na povremeni telefonski poziv. Da bi zakon dao puni efekat mora mnogo rigoroznije da se kontrolišu lica koja su izdržala kaznu kako bi se smanjila mogućnost ponavljanja dela", ukazuje Jurić.
On dodaje da zbog neažurnog vođenja arhiva sudova nije moguće naći precizan podatak o procentu recidiva kod dela protiv polne slobode. Ipak, kako kaže, nezvaničan podatak do kojeg su došli je da je, kada je silovanje u pitanju, procenat povratnika oko 70 odsto.
Krivični zakonik trenutno za silovanje propisuje kaznu u visini od pet do dvanaest godina zatvora. Mogućnost kazne raste na petnaest godina ukoliko kao posledica silovanja nastupi teška telesna povreda, trudnoća, odnosno ukoliko je žrtva maloletno lice. Ako kao posledica silovanja nastupi smrt, kazna može da bude i doživotna, bez mogućnosti pomilovanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Koliko se promenio ton Ursule fon der Lajen prema Vučiću: Od "dragi Aleksandre" do "gospodine predsedniče"
15.10.2025.•
7
Od pohvala do opomena u samo godinu dana - Srbija je u očima Brisela izgubila status "reformskog šampiona".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ima i poklon!
15.10.2025.•
7
Tu je novi 021.rs dnevni kviz, a tu je i nova književna poslastica za vas.
U avgustu izdato 1,3 odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.10.2025.•
0
U Srbiji su u avgustu ove godine izdate 2.542 građevinske dozvole, što je manje 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Dani Moskve sledeće nedelje u Beogradu: Potpisaće se sporazum dva grada
15.10.2025.•
5
U Beogradu će 20. i 21. oktobra biti održani Dani Moskve.
Studenti Poljoprivrednog negiraju navode MUP-a: To nije nalog nijedne naše koleginice
15.10.2025.•
4
Studenti u blokadi Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu naveli su da nalog, sa kog je demantovano da je A.P. napadnuta od strane policije, nije nalog nijedne njihove koleginice.
Poslanici Skupštine više raspravljali o slučaju pretučene studentkinje nego o amandmanima
15.10.2025.•
3
Popodnevna rasprava u Skupštini Srbije protekla je uglavnom van tačaka dnevnog reda, uz izlaganja poslanika o slučaju pretučene studentkinje Poljoprivrednog fakulteta u i postavljanju novog rukovodstva televizije Nova S.
Novi direktori TV Nova i Sportkluba: Vladica Tintor, Timoti Linkoln Pedington i Žilber Mari Šrojen
15.10.2025.•
4
Vladica Tintor, Timoti Linkoln Pedington i Žilber Mari Šrojen danas su, upisani kao direktori kompanija United Media Production Serbia, United Cloud Serbia i Direct Media Serbia, pored već postojećih direktora.
ANEM: Novinarima Danasa prećeno preko komentara, nije prvi put
15.10.2025.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) prijavila je Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal pretnje smrću zaposlenima u redakciji lista Danas.
Inspektor Ministarstva odbrane "nije uočio nezakonitosti i nepravilnosti" u radu VOA i VBA
15.10.2025.•
1
Generalni inspektor službi Ministarstva odbrane, tokom redovnih nadzora od 1. januara do 30. juna "nije uočio nezakonitosti i nepravilnosti" u radu Vojno-bezbednosne agencije (VBA) i Vojno-obaveštajne agencije (VOA).
Ministarstvo poljoprivrede negira da je povučen Nacrt zakona o dobrobiti životinja
15.10.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije negiralo je da je iz procedure povučen Nacrt zakona o dobrobiti životinja.
Poverenik pokrenuo kontrolu MUP-a zbog objavljivanja imena povređene studentkinje
15.10.2025.•
2
Poverenik za informacije od javnog značaja pokrenuo je vanredni inspekcijski nadzor MUP-a zbog toga što su objavili puno ime devojke, koja je prema tvrdnjama studenata Poljoprivrednog fakulteta, doživela fizičko nasilje.
Opozicija kritikuje MUP zbog saopštenja o studentkinji zbog objave imena i prezimena, vlast drugačije tumači
15.10.2025.•
2
Poslanici dela opozicije kritikovali su MUP zbog saopštenja o studentkinji koja tvrdi da je pretučena u policiji, ukazujući na ranije slučajeve policijske brutalnosti na protestima.
Mreže profesora: Vlast pokušava da zastraši studente pred godišnjicu pada nadstrešnice
15.10.2025.•
0
Profesori sa više univerziteta u Srbiji smatraju da je policijska brutalnost strategija vlasti da se pred godišnjicu pada nadstrešnice studenti ućutkaju pretnjama i zastraše policijskom torturom.
MUP objavio stori kojim studentkinja demantuje da ju je pretukla policija
15.10.2025.•
4
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić oglasio se saopštenjem u vezi sa slučajem studentkinje Poljoprivrednog fakulteta.
Politiko o Fon der Lajen u Srbiji: Beograd previše važan da se ignoriše, previše nepredvidljiv da mu se veruje
15.10.2025.•
3
Cilj posete šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu je da podseti region da je Briselu do njega i dalje stalo.
Macut uverava Fon der Lajen da Srbija nije odustala od EU
15.10.2025.•
12
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut rekao je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da je članstvo Srbije u EU strateški prioritet.
Zaposleni u kulturi u petak organizuju protest "Izađi Mali"
15.10.2025.•
0
Samostalni sindikat kulture Srbije i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" u petak, 17. oktobra u Beogradu organizuju protest pod nazivom "Izađi Mali".
Radnik u EPS Čačak uzimao novac kojim su građani plaćali račune: Prisvojio dva miliona dinara
15.10.2025.•
2
M. Z. (41) uhapšen je zbog pronevere u obavljanju privredne delatnosti.
Vučić o paravojnom kampu: Rusi bili prisutni, ali ne mogu da tvrdim za njihovu obaveštajnu službu
15.10.2025.•
7
Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je danas da su tri ruska državljanina bila prisutna u kampu "Sunčana reka", kraj Loznice, gde se spovodila paravojna obuka.
Fon der Lajen nakon sastanka sa Vučićem: "Pozivam srpski narod da se ujedini i osnaži temelje demokratije"
15.10.2025.•
65
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je u Beogradu srpski narod da se okupi i zajedno bude uključen u reforme u okviru evrointegracija koje "menjaju državu nabolje".
Vučić: Zamolio sam Fon der Lajen da Srbija bude izuzeta od carina i kvota za čelik
15.10.2025.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen predao pismo sa molbom da Srbija bude izuzeta od carina i novih kvota oko čelika.
Komentari 10
Nina
Hoće li nas neko da zaštiti?
Ako neće, ma sami ćemo.
Novisadka
Bodidarma
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar