Bura u "Putevima Srbije": Veliki broj tužbi, otkazi, prislušni uređaji i "drumska mafija"

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

17.10.2022.

14:00 > 13:27

Otkaz zbog mejla upućenog nadležnom ministarstvu, sudski sporovi i audio-snimanje zaposlenih samo su deo problema u Sektoru za naplatu putarine JP "Putevi Srbije".

Bura u "Putevima Srbije": Veliki broj tužbi, otkazi, prislušni uređaji i "drumska mafija"

Foto: 021.rs

Dok deo radnika tvrdi da je problem u rukovodiocima, nadležni u preduzeću smatraju da zaposleni i bivši zaposleni šire "maliciozne priče", sa ciljem da "ožive drumsku mafiju". Radnici iz Sindikata slobodnih putara sa kojima je 021.rs razgovarao kao zajednički imenilac svih poteškoća navode izvršnog direktora Sektora za naplatu putarine, Milenka Cakovića.

Caković je na čelo ovog sektora došao 2011. godine, a iako je još prošle godine ispunio oba uslova za penzionisanje, po radnom stažu i po godinama života, iz fotelje, kako kažu radnici, neće.

Caković je, prema dokumentaciji u koju je 021.rs imao uvid, prvi ugovor o produžetku radnog veka potpisao 2021. godine, čime mu je obezbeđeno isto radno mesto do 6. januara 2023. godine. Potom je već u junu 2022. godine potpisao još jedan isti ugovor, kojim mu se produžava radni vek do 2025. godine.

Izvršni direktor, nasuprot tome, za 021.rs kaže da je produženje radnog odnosa bilo neophodno, jer su započeti brojni kapitalni projekti čiji je on inicijator i koordinator u realizaciji.

Požališ se na poslodavca - dobiješ otkaz (zbog klevete)

Ovo je bio povod da predsednik nereprezentativnog Slobodnog sindikata Putara Srbije Radovan Lončar, 20. aprila ove godine, uputi mejl Ministarstvu saobraćaja u kom poziva na razrešenje, odnosno penzionisanje Milenka Cakovića.

Lončar je u mejlu, u koji je 021.rs imao uvid, naveo da je Caković "privatizovao Sektor za naplatu putarine". Pomenuo je i brojne tužbe koje su pokrenuli radnici Sektora za naplatu putarine. U dopisu Ministarstvu Lončar pominje i druge, kako tvrdi, nepravilnosti koje je Sindikat uočio u postupanju izvršnog direktora.

Nakon ovog dopisa, Caković nije razrešen, ali je sindikalcu Radovanu Lončaru uručeno rešenje o otkazu.

Kako piše u rešenju koje je dostavljeno 021.rs, Lončar je otpušten zbog "nepoštovanja radne discipline", odnosno nedoličnog ponašanja prema zaposlenima (svađe, psovke, nepristojno obraćanje, kleveta ili slično). U obrazloženju se dalje dodaje da je povod za otkaz upravo mejl poslat Ministarstvu, a na koji se, navodno, isto oglasilo nenadležnim i uputilo ga Zoranu Drobnjaku, direktoru JP "Putevi Srbije".

Lončar za 021.rs kaže da su prethodno slali dopise i direktoru "Puteva Srbije", ali da nisu dobili odgovor.

Izvršni direktor Milenko Caković ovaj otkaz smatra opravdanim jer je zaposleni "izneo niz kleveta i uvreda na račun izvršnog direktora Sektora za naplatu putarine, a s obzirom da je Zahtev upućen Ministarstvu jasno je da je cilj Zahteva bio diskreditacija i kleveta izvršnog direktora Sektora za naplatu putarine."

Više postupaka Lončara protiv poslodavca

Lončar je tužio poslodavca i zbog neplaćenih putnih troškova, a Osnovni sud u Novom Sadu obavezao je preduzeće da mu isplati 27.000 dinara, kao i 180.000 dinara na ime sudskih troškova.

Lončar za 021.rs kaže da je on nezakonito otpušten, pre svega zato što je još u toku postupak za mobing koji je protiv poslodavca pokrenuo u martu 2021. godine. Za 021.rs opisuje kako je navodni mobing izgledao.

"Ja sam u roku od pet godina 11 puta prebacivan s rampe na rampu, a to se inače ne praktikuje. Hteli su da me izopšte iz kolektiva zbog mog uticaja na druge radnike. Meni se uskraćivala i mogućnost da zamenim smenu, što je inače zabranjeno", navodi.

U ponedeljak, 10. oktobra, Lončar je pokrenuo postupak protiv preduzeća i zbog nezakonitog otkaza. Kako kaže za 021.rs, nije jedini koji je, po nekom osnovu, tužio JP "Putevi Srbije".

Serijal otkaza i tužbi

Predstavnici Sindikata slobodnih putara tvrde da su radnici Sektora naplate putarine, pred više različitih sudova u Srbiji, u toku poslednjih nekoliko godina poveli veliki broj postupaka protiv poslodavca, po raznim osnovama. Navode da većinu tih postupaka radnici dobijaju uz ogromne sudske troškove koji padaju na teret preduzeća, a samim tim, na teret države i građana.

Kako se uverio 021.rs, 2022. godini protiv JP "Putevi Srbije" fizička lica vode više od 6.000 postupaka. Nepoznato je koliko je tačno radnih sporova koji se odnose na Sektor za naplatu putarine, ali je 70 aktuelno po osnovu isplate zarade, vraćanja na rad, mobinga i prestanka radnog odnosa. Uz to, postoje brojni postupci koji se odnose na izvršenja na novčanim i materijalnim sredstvima, kao i aktuelni žalbeni postupci.

Sindikat kao primer navodi slučaj D. A. iz Brzana koji je dobio presudu za naknadu materijalne štete zbog neisplaćene uvećane zarade za rad u smenama za period od avgusta 2018. do decembra 2019. godine.

Inače, u jednom od rešenja o otkazu radniku G. M. kao razlog navodi se "neovlašćeno istupanje u medijima o pitanjima u vezi sa preduzećem". U obrazloženju piše da je na osnovu preuzetih "tvitova" utvrđeno da upozoreni radnik nije poštovao radnu disciplinu tako što je "zloupotrebljavajući društvene mreže upućivao poruke javnosti i državnim institucijama u kojima na neprimeren i uvredljiv način, služeći se neistinama, lažima, klevetama i pretnjama, govori o JP 'Putevi Srbije' i njegovom rukovodstvu, sa očiglednom namerom da iste diskredituje, a sebe lažno predstavi kao žrtvu zlostavljanja".

"Zaposleni G. M. u kontinuiranoj težnji da se samoreklamira kao 'uzbunjivač' i za sebe ostvari ličnu korist, zloupotrebljava pravo na slobodu izražavanja", navodi se.

Predstavnici sindikata tvrde da je u toku 2020. godine više radnica iz Niša otpušteno dok su bile na bolovanju. Sve one su tužile firmu, a Sindikat očekuje da će ove sporove dobiti. Dodaju i primer D. M. zaposlenog na mestu šefa odseka koji je odlukom suda nakon otkaza vraćen na posao, ali ta odluka nije sprovedena.

Nasuprot tome, iz "Puteva" poručuju da su ovi radnici osnovano otpušteni, te da su umešani u "malverzacije sa putnim troškovima unutar preduzeća". Dodaju i da je pokrenuto krivično gonjenje protiv D. M. kao organizatora malverzacija.

"Danice pojačaj radio, možda nas prisluškuju"

I oni radnici koji ne dobiju otkaz, kažu, mnogo trpe na ovom poslu. Zbog jedne takve situacije požalili su se i Zaštitniku građana i Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti. Kako kažu u razgovoru za 021.rs, poslodavac je u prostorijama gde rade postavio "prislušne uređaje koji snimaju razgovore zaposlenih".

"Te uređaje (poslodavac) koristi za sankcionisanje zaposlenih. Meni nije zabranjeno korišćenje mobilnog telefona na radnom mestu, ali poslodavac prisluškuje i snima moje privatne razgovore. Tražio je i da potpišem dokument o korišćenju prislušnog uređaja retroaktivno od 2016. godine", kaže Miladin Popović za 021.rs.

Ovo potvrđuje predsednik sindikata Radovan Lončar i dodaje da članovi njihovog sindikata ovo nisu potpisali.

U Pravilniku o organizaciji i funkcionisanju sistema video nadzora za koji je traženo potpisivanje saglasnosti, navodi se da se nadzor koristi radi zaštite bezbednosti lica, imovine, poslovanja, tajnih podataka i poslovnih tajni, kao i kontrole ulaska i izlaska iz poslovnog prostora. Iako se u naslovu pravilnika navodi samo "video nadzor" u članu 14 jasno piše da postoje i "audio podaci".

Ana Toskić iz organizacije Partneri Srbija za 021.rs kaže da bi ovo mogao biti slučaj prekomerne obrade podataka o ličnosti, čak i ukoliko je poslodavac obezbedio pravni osnov obrade.

"Taj pravni osnov u ovakvim slučajevima može biti zakon, saglasnost zaposlenih ili legitimni interes poslodavca. Kako ne postoji zakon koji bi ovu praksu omogućio, ostaje mogućnost pribavljana saglasnosti ili primene legitimnog interesa poslodavca za obradu podataka. Ukoliko je poslodavac pribavio saglasnost zaposlenih, postavlja se pitanje na koji način su oni obavešteni o ovoj praksi, o svim aspektima obrade podataka i svojim pravima. S obzirom na to da se radi o radnom kontekstu, posebno je upitna slobodna volja zaposlenih da pristanu na obradu podataka imajući u vidu moguće posledice po njihov radni status ako bi se ta suglasnost uskratila", objašnjava Toskić.

Dodaje da, ukoliko se kao pravni osnov koristi legitimni interes poslodavca, on mora da dokaže i da postoji konkretan interes koji je važniji od prava na privatnost zaposlenih.

"Da li je snimanje u vezi obavljanja konkretnog posla, da li se snimaju razgovori sa klijentima (u celini ili neki njihovi delovi), koliko se snimci čuvaju i u koje svrhe... To su samo neka od pitanja na koja bi poslodavac morao da odgovori, ako želi da dokaže zakonitost svojih postupaka", navodi.

Ističe da, u slučaju retroaktivnog potpisivanja takve saglasnosti, to znači da su ih godinama snimali bez pravnog osnova.

Izvršni direktor Sektora za naplatu putarine Milenko Caković poriče sve navedeno i izričito tvrdi da su zaposleni sa ovom praksom upoznati od 2016. godine i da je još tada pribavljena njihova pisana saglasnost.

On ističe da je Pravilnik o nadzoru urađen u skladu sa zakonom i to uz odobrenje svih nadležnih organa. Dodaje da manja grupa zaposlenih i bivših zaposlenih pokušava da nađe način da se ukine ovaj sistem u prostorima u kojima se radi sa novcem.

"Sigurni smo da je cilj ove grupe ponovno omogućavanje pojedinim zaposlenima da nesmetano i nekažnjivo prisvajaju novac od naplate putarine, pri čemu takva aktivnost ne bi mogla biti otkrivena i sankcionisana drugim, tzv. 'manje invazivnim' vrstama kontrole. Jasno je da njihov cilj nije unapređenje radnih procesa ili zaštita ličnih podataka zaposlenih, jer postojeći sistem nema mogućnost ugrožavanja ničijih ličnih prava, već zaposlene štiti od bilo kakvog ugrožavanja za vreme rada. Ukidanje video/audio nadzora bi, bez ikakve dileme, širom otvorilo vrata za stvaranje neke nove 'drumske mafije'. JP 'Putevi Srbije' to svakako ne sme i neće dozvoliti. U tome nas podržavaju nadležni državni organi i ogromna većina zaposlenih (a to su svi oni koji nemaju aspiracije za vršenje bilo kakvih protivpravnih radnji)", objašnjava u odgovoru za 021.rs.

Zahvaljujući ovom sistemu moguće je, ističe, detektovati kada zaposleni i druga lica krše zakon.

Plati da dođeš na posao

Kako se radnicima koji rade na naplatnim rampama radna mesta nalaze daleko od mesta prebivališta, oni uglavnom na posao moraju da dolaze svojim automobilima. Do nedavno su to činili besplatno, odnosno bez troškova putarine.

Sada je, kažu, pred njih stavljen nemoguć izbor: biti oslobođeni troškova putarine ili dobijati putne troškove na platu. Navode da su bili primorani da potpišu izjavu da se odriču oslobađanja troškova putarine, ukoliko žele i dalje da dobijaju putne troškove, što nikad ranije nije bio slučaj i što je u suprotnosti sa pravilnikom.

Ukoliko pokušaju da "izbegnu" plaćanje putarine, zaposleni inkasanti se kažnjavaju. Prema dokumentu, u koji je 021.rs imao uvid, zaposleni time "nanose štetu prihodima JP 'Putevi Srbije'", zbog čega se navodno usmeno kažnjavaju, jer to "nije razlog za pokretanje postupaka". Međutim, oni za 021.rs kažu da im zbog toga budu određene "destimulacije" odnosno umanjenja plate.

Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, za 021.rs kaže da je poslodavac dužan da nadoknadi sve troškove prevoza zaposlenom do radnog mesta, što, u ovom slučaju uključuje i troškove putarine.

Kazne, manjkovi i "nevidljivi" viškovi

Radovan Lončar kaže da postoji i sistem sankcionisanja radnika koji se primenjuje za "banalne stvari".

"Ja sam kažnjen oduzimanjem s plate zbog pretrčavanja s jedne strane auto-puta na drugu", navodi.

Stručnjak za radno pravo Reljanović kaže da su umanjenja zarade u nekim slučajevima moguća, na primer ako je radnik ugrozio svoj život pretrčavanjem auto-puta, ali bi morao biti sproveden ceo postupak, u skladu sa zakonom, koji bi tako nešto dokazao.

Radovan Lončar ističe i da postoji problem sa upisivanjem viškova i manjkova na kraju smene na naplatnoj rampi.

"Od 2018. godine, ukinuti su finansijski izveštaji inkasanata. Do tad smo imali uvid, kad završimo smenu, koliko novca potražuju od nas, odnosno koliki smo pazar napravili. To je, navodno, po preporuci revizora ukinuto. Mi sada nemamo uvid, jer predajemo čitav pazar bez brojanja. Uglavnom tu budu viškovi, mada, kada radite sa novcem, desi se da bude i manjkova. Svaki manjak inkasant mora da uplati, tako kako su mu nadređeni rekli. Ako kažete da nećete da uplatite, pa bilo to i samo deset dinara, budete sankcionisani još 10 odsto sa plate", objašnjava Lončar.

Za viškove, s druge strane, kažu da uopšte ne znaju gde idu, jer ne prolaze kroz fiskalnu kasu. Ranije je podneta i inicijativa, koju je ovaj Sindikat podržao, da se ti viškovi dinarskih i deviznih sredstava uplaćenih od strane inkasanata na naplatnim stanicama proslede za lečenje bolesne dece u Srbiji.

Caković za 021.rs kaže da tvrdnje ovih zaposlenih nisu tačne. Navodi da je Pravilnikom regulisana mogućnost zaposlenih da nakon obavljene smene imaju mogućnost da vide izveštaj svog finansijskog zaduženja.

Caković: Nereprezentativni sindikat širi dezinformacije i ima maliciozne namere

Izvršni direktor Sektora za naplatu putarine Milenko Caković odgovorio je na pitanja 021.rs pisanim putem. On je, pre svega, naglasio da je reč o nereprezentativnom sindikatu koji "kontinuirano ne uspeva da ispuni svoje zakonske obaveze za legitiman rad" unutar preduzeća.

"Imenovani sindikat se u prvoj fazi svog 'poslovanja' bavio slanjem dezinformacija državnim institucijama u vezi sa Sektorom za naplatu putarine, ali je primetno da su se, usled prvobitnog neuspeha, preusmerili na medije", piše u odgovoru dostavljenom našem portalu.

Caković ističe da je Radovan Lončar uputio dopis Ministarstvu i da tom prilikom nije sebe prezentovao kao predsednika sindikata u preduzeću, što je, kako dodaje bio u obavezi u skladu sa Zakonom o radu. Dodaje da, čak i da je Lončar sebe blagovremeno predstavio kao predesdnika sindikata, ta pozicija ga ne bi abolirala od učinjenih povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline.

"U Rešenju o otkazu ugovora o radu Radovanu Lončaru je decidno navedeno da je otkazni razlog nepoštovanje radne discipline, odnosno nedolično ponašanje prema zaposlenima u preduzeću kao što su svađa, psovke, nepristojno obraćanje, kleveta, uvreda ili slično, a ne obraćanje Ministarstvu. Radovan Lončar je u navedenom Zahtevu svesno izneo niz kleveta i uvreda na račun izvršnog direktora Sektora za naplatu putarine, a s obzirom da je Zahtev upućen Ministarstvu jasno je da je cilj Zahteva bio diskreditacija i kleveta izvršnog direktora Sektora za naplatu putarine", objašnjava Caković.

U svom odgovoru, izvršni direktor označava Lončara kao "saradnika" jednog od radnika okrivljenog za malverzacije sa putnim troškovima.

"Šta je bila svrha ovakvog njegovog postupanja možemo samo da nagađamo, ali na osnovu svega se stiče utisak da je svojim radnjama i malicioznim namerama želeo da sebe izdigne među zaposlenima kao 'borca' za prava radnika, čineći to na potpuno pogrešan način, kontinuiranim iznošenjem neistina, koji se nikako ne može shvatiti sindikalnim aktivizmom, naročito imajući u vidu da je sve to činio u nelegitimnom statusu 'predsednika sindikata'", navodi.

Reljanović: Ukazivanje na propuste poslodavca ne može biti kršenje radne discipline

Dr Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, za 021.rs da ukazivanje na propuste poslodavaca ne može biti kršenje radne discipline ni u jednom slučaju.

"Zaposleni je mogao da se predstavi kao predsednik sindikata ali nije imao nikakvu obavezu da to učini. Ako obrnemo ugao posmatranja: ne može se tražiti od zaposlenog da ćuti o stvarima koje smatra važnim za poslovanje javnog preduzeća u celini, samo zato što je 'nedisciplinovano' da se direktno obraća nadređenima njegovog nadređenog. Ukoliko je u pitanju kršenje zakona, taj zaposleni bi mogao da se kvalifikuje kao uzbunjivač koji je pokrenuo internu proceduru uzbunjivanja na nezakonitu praksu neposredno nadređenih, pa je čak i dodatno zaštićen Zakonom o zaštiti uzbunjivača, i naravno ne mora da bude predstavnik sidnikata da bi vršio uzbunjivanje", objašnjava Reljanović.

Dodaje da se čak ni ukazivanje višim instancama na interesne prestupe ne može kvalifikovati kao kršenje radne discipline.

"Njihov (JP 'Putevi Srbije') odgovor je sa strane radnog prava neprihvatljiv, jer taj zaposleni nije delovao protivno interesima poslodavca i načinio mu štetu - naprotiv, ukazao je na stvari koje je smatrao nepravilnim i potrudio se da proces rada vrati u legalne tokove", kaže Reljanović.

Dalje ističe da bi poslodavac bio u pravu samo ukoliko je zaposleni ukazao na navodna kršenja zakona "bez navođenja ijednog potencijalnog dokaza ili okolnosti iz koje bi mogao tako nešto da zaključi".

Što se tiče velikog broja postupaka koje radnici vode protiv preduzeća, Reljanović navodi da je "uobičajena praksa da se direktori koji su postavljeni po partijskoj pripadnosti osećaju nekažnjivim za svoja postupanja".

"Ovo dovodi do kršenja propisa u velikom broju oblasti, a naročito je simptomatično da se flagrantno krše propisi koji se odnose na prava radnika. To rezultira velikim brojem postupaka protiv poslodavca koje poslodavac gubi na sudu, odnosno velikog broja odštetnih zahteva putem kojih se radnici naplaćuju za nepravdu koja im je naneta. Direktor i druga odgovorna lica međutim po pravilu ne odgovaraju za takvu praksu, iako ona ponekad čak može da dovede javno preduzeće u teško finansijsko stanje. U pitanju je osećaj potpune neodgovornosti za postupanja, osim eventualne političke (pred političkom partijom koja ih je postavila) što se izuzetno retko dešava", navodi Reljanović i dodaje da novčane kazne ne mogu da nateraju direktore javnih preduzeća da poštuju zakon.

Portal 021.rs uputio je pitanja i Ministarstvu saobraćaja, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Inače, brojne nepravilnosti u radu JP "Putevi Srbije" utvrdila je i Državna revizorska institucija, o čemu opširnije možete čitati u OVOM TEKSTU.

Teme

putevi Srbije jp putevi srbije

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

gradjanin

17.10.2022 • 20:41

vignjeta

Uvoditi vignjetu, pa niko nece biti potreban da sedi u kucici.

Veci efikasnost, brza (naplata), jeftinije.

Evo resenje za sve.

9 6 +3
R

17.10.2022 • 18:59

K

Samo udri bravo za sindikalca

13 7 +6
Za

17.10.2022 • 17:32

Lybi

Ti nemas srca! Da li se moze ovo da se izdrzi a da se ne "rikne"!
Jadna nam majka!
To jesu oni, ali sta smo mi koji smo ovo procitali a nismo babe od 70 godina od kojih se naravno ne ocekuje da izadju na ulicu i kazu - Dalje nema!

16 21 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.