U riziku od siromaštva 400.000 dece u Srbiji: Potreban veći dečiji dodatak
Kovid kriza, na koju se nadovezao rat u Ukrajini najviše pogađaju najsiromašnije slojeve društva, a posebno su ugrožene porodice sa decom.
Prema podacima UNICEF-a, u Srbiji je svako peto dete u riziku od siromaštva i važno je zbog toga hitno reagovati, piše Euronews Srbija.
Jedna od mera koju je predložio Fiskalni savet je da se u budžetu za ovu godinu planira više novca za socijalna davanja, da se dečiji dodatak poveća na 4.500 dinara i da se poveća obuhvat porodica koje primaju taj vid pomoći na 400.000 dinara.
Izračunali su da bi za to država morala da izdvoji oko 14 milijardi dinara. Međutim, taj novac nije planiran budžetom za ovu godinu. Inače, dečiji dodatak se usklađuje dva puta godišnje - u januaru i julu u skladu sa inflacijom.
Redovni osnovni iznos dečijeg dodatka od jula 2022. godine iznosi 3.569 dinara mesečno. Za jednoroditeljske porodice predviđeno je povećanje za 30 odsto što je 4.640, a za deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom za 50 odsto, što je 5.353 dinara.
Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže za Euronews Srbija kaže da su analizirali mogućnosti da se prvo proširi obuhvat dece koji primaju dečiji dodatak.
Trenutno svako peto dete u Srbiji prima dečiji dodatak, a Fiskalni savet je dao precizan proračun koliko bi država više novca izdvajala ukoliko bi svako četvrto, odnosno svako treće dete primalo dodatak, kao što je bio slučaj pre dvadesetak godina.
"Druga stvar na koju smo ukazali je da se dečiji dodatak indeksira sa rastom inflacije koja je trenutno u Srbiji 15 odsto. Međutim, znamo je da je inflacija osnovnih životnih namirnica preko tog iznosa, oko 25 procenata, da je inflacija ogreva 50 odsto. Onda smo analizirali mogućnosti da se pored redovne indeksacije u skladu sa inflacijom dečiji dodatak vanredno poveća 10-15 procenata, koliko budžetske mogućnosti dozvoljavaju", rekao je on.
I pre globalne krize u Srbiji je veliki broj dece bio u riziku od siromaštva, a ta slika se dodatno pogoršala sa kovid krizom i ratom u Ukrajini.
Ana Prodanović iz UNICEF-a kaže da je svako peto dete izloženo riziku od siromaštva i navodi da je najpre kovid kriza izložila riziku porodice sa decom, a da se na to nadovezao rat u Ukrajini i kriza koja je nastala kao posledica svega toga.
Smanjeni prihodi porodica sa decom
"UNICEF je radio istraživanje koje je pokazalo da je skoro polovina domaćinstava sa decom imala smanjene prihode tokom kovida i bila je izložena dodatnim troškovima. Bili su primorani da troše ušteđevinu, pribegavali su drugim strategijama preživljvanja", navela je Prodanović.
Dodaje da će uskoro biti objavljeno istraživanje koje ispituje uticaj ukrajinske krize na porodice sa decom u Srbiji, te da je nova kriza u materijalnom smislu mnogo više uticala na njih.
"Prema projekcijama koje su rađene možemo očekivati da će doći do povećanja siromaštva među decom", navela je ona.
Napominje da je i UNICEF izradio set različitih scenarija kako da se zaštite deca, jedna od opcija je povećanje dečijeg dodatka, a druga je povećanje obuhvata.
Njihovi predlozi da se izbegne dečije siromaštvo poklapaju se donekle sa predlozima Fiskalnog saveta koje je proračunalo da bi za tu namenu trebalo izdvojiti dodatnih 14 milijardi dinara.
"Nažalost, suma od 14 milijardi dinara nije odobrena u budžetu za ovu godinu i ostaje mogućnost da se uradi u narednoj fiskalnoj godini. Predlog Fiskalnog saveta je dobar. Ostalo je da možda predložimo manje ambiciozne mere koje bi manje koštale, a koje bi mogle da pomognu deci u ovom trenutku", navela je Prodanović.
U Srbiji se iz godine u godinu smanjuje broj dece koja primaju dečiji dodatak. Prema podacima Mreža organizacija za decu Srbije broj dece koja ostvaruju pravo na dečiji dodatak od 2013. do 2019. godine smanjen je za više od 94.000 dece, a jedan od razloga je limit u mesečnim primanjima koji porodica mora da zadovolji.
Naime, dečiji dodatak dobijaju samo porodice čija mesečna primanja po članu domačinstva ne prelaze 10.707 dinara, odnosno 13.920 dinara ukoliko je u pitanju jednoroditeljska porodica i 12.894 dinara u slučaju dece sa smetnjama u razvoju.
U praksi bi to značilo da tročlana porodica sa mesečnim primanjim od 33.000 dinara nema pravo na dečiji dodatak. Osnovni zadatak dečijeg dodatka je da se pomogne roditeljima u teškom materijalnom položaju u odgajanju dece.
Pročitaj još
Stefanović: U riziku od siromaštva 400.000 dece
Direktor Mreža organizacija za decu Srbije Saša Stefanović kaže za Euronews Srbija da su godinama unazad u najvećem riziku od siromaštva i najviše izložena siromaštvu deca i porodice sa više dece. Navodi da je u riziku od siromaštva blizu 400.000 dece.
"Predlog Fiskalnog saveta pokriva taj broj dece koja su u riziku od siromaštva. Potrebna je jedna mera koja će smanjiti taj rizik. Jedina mera za smanjenje siromaštva dece je dečiji dodatak", rekao je on za Euronews Srbija.
Napominje da su u dodatnom riziku od siromaštva porodice koje imaju troje ili više dece. Domaćinstva koja imaju više dece u većem su riziku da ne mogu da zadovolje osnovne potrebe porodice, posebno dece.
Dodaje da su kao mreža predložili Vladi Srbije program "Garancije za svako dete", kojim se garantuje da svako dete ima pristup pristojnom stanovanju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zdravoj životnoj sredini i da sprečimo da se izdvoji dete iz porodice zbog siromaštva.
Inače, pravo na dečiji dodatak ostvaruju roditelji za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Jedan od uslova je da roditelj ima prebivalište na teritoriji Srbije ili je strani državljanin i ima status stalno naseljenog lica.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
EU poziva na uzdržanost nakon presude Tačiju
16.09.2026.•
0
Evropska unija pozvala je sve strane i aktere na Kosovu i u regionu da pokažu uzdržanost nakon presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Reakcije na presudu Hašimu Tačiju i vođama OVK: Za Haradinaja neprihvatljivo, za Dodika karikatura pravde
16.09.2026.•
0
Sud u Hagu doneo je prvostepenu presudu četvorici Albanaca za ratne zločine u kojoj je Hašim Tači osuđen na 25 godina zatvora. Usledile su reakcije srpske i albanske zajednice.
Ko je sve do sada podržao Studentsku listu?
16.09.2026.•
1
Studentsku listu "Studenti pobeđuju", koja će na glasačkom listiću biti pod rednim brojem tri, do sada je podržalo osam parlamentarnih stranaka i veliki broj lokalnih udruženja, pokreta i vanparlamentarnih partija.
Hašim Tači osuđen na 25 godina zatvora
16.09.2026.•
27
Specijalni sud u Hagu osudio je bivše vodje OVK Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija na po 25 godina zatvora.
Odbornica NPS za govornicom Skupštine Leskovca istupila iz stranke i podigla nalepnicu "Studenti pobeđuju"
16.09.2026.•
4
Opoziciona odbornica Narodnog pokreta Srbije Jelena Dimitrijević saopštila je na današnjoj sednici Skupštine grada Leskovca da istupa iz odborničke grupe i stranke.
Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije podržalo Studentsku listu, pozvalo opozicionare da učine isto
16.09.2026.•
2
Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije saopštilo je da apsolutno i bezrezervno podržava Studentsku listu na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima.
Ružić: Ne isključujem mogućnost učešća na izborima 25. oktobra
16.09.2026.•
10
Doskorašnji potpredsednik SPS Branko Ružić izjavio je da ne isključuje mogućnost da učestvuje na parlamentarnim izborima 25. oktobra.
Makedonska stranka Srbije bezrezervno podržava Studentsku listu
16.09.2026.•
2
Makedonska stranka Srbije saopštila je da daje punu i bezrezervnu podršku Studentskoj listi.
Antić: MUP podatke o LRAD uređajima na protestu 15. marta označio kao strogo poverljive
16.09.2026.•
8
Bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić izjavio je da mu MUP nije dostavilo odgovore na pitanje koliko je akustičnih uređaja "LRAD" bilo angažovano na studentskom protestu 15. marta prošle godine.
Vučić o 30 godina u politici: Najteže pitanje bilo Kosovo, poslednje dve godine teške zbog obojene revolucije
16.09.2026.•
10
Kandidat za premijera Srbije i nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić naveo je u autorskom tekstu "Mojih 30 godina u politici" da je Kosovo i Metohija najteže pitanje sa kojim je se suočavao.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - čeka vas poklon
16.09.2026.•
5
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
U Hagu danas izricanje presude Tačiju, Krasnićiju, Veseljiju i Seljimiju
16.09.2026.•
1
U Specijalizovanim većima u Hagu u 10 časova izriče se prvostepena presuda četvorici bivših komandanata takozvane OVK - Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Ponoš rekao da se neće povući sa izbora u korist Studentske liste, a Ješić dodao: "Guramo dalje"
16.09.2026.•
84
Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš rekao je da se ta stranka neće povući sa izbora u korist Studentske liste.
Profesor Vuković: Studenti će teško izbeći teme poput EU i Kosova, jer i to zanima deo glasača
16.09.2026.•
59
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Danilo Vuković, na pitanje da li Studentska lista ima organizacioni kapacitet da se suprotstavi SNS-u, odgovorio je da je to "pitanje od milion dolara".
Đurica: EU je sada jasno da se vlast Srbije nije udaljila od politike devedesetih
16.09.2026.•
9
Evropskoj uniji sada je jasno da se vlast u Srbiji, koja je jedno vreme nastupala kao proevropska, zapravo nije suštinski udaljila od politike devedesetih godina, istakla je Dragana Đurica iz Evropskog pokreta.
Marta Kos u EP: Ne smemo okrenuti leđa Srbiji
16.09.2026.•
17
Evropski komesar za proširenje Marta Kos izjavila je da će učiniti sve što može kako bi Srbija napredovala na putu ka Evropskoj uniji, ali da se o poštovanju vrednosti EU ne može pregovarati.
Evroposlanici zbog odavanja počasti Ratku Mladiću: Da EU promeni stav prema Srbiji
16.09.2026.•
10
Predstavnici političkih grupa u Evropskom parlamentu osudili su počasti koje su u Beogradu ukazane na sahrani Ratka Mladića i pozvali na drugačiji stav EU prema Srbiji.
Svaki treći građanin Srbije ne može da podmiri bilo kakav neočekivani kućni trošak
16.09.2026.•
6
Sve je izraženiji jaz između troškova života i primanja socijalno ugroženih, izjavila je za FoNet pravnica iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 Nađa Marković.
Sudije i tužioci tvrde da analiza VJT o zvučnom topu nije poznata u praksi sudova i tužilaštava
15.09.2026.•
12
Grupa sudija i tužioca "Odbrana struke" ocenila je da je izveštaj Višeg javnog tužilaštva objavljen radi zastrašivanja i manipulacije, te da predstavlјa dokaz o zabrinjavajućem stanju vladavine prava u Srbiji.
Komentari 10
Tatjana
zgađen
Najnovije vesti iz ekonomskog tigra koji je u zlatnom periodu.
da,dešava se
Svi ovo znamo.
Sistem vam je truo!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar