Kako su naveli, subvencije za prošlu godinu nisu isplaćne, a prerađivači mleka spuštaju cene otkupnog mleka i uvoze ga.
Vlasnica farme krava u okolini Kikinde Olivera Latinović rekla je za Betu da joj država za prošlu godinu duguje oko tri miliona dinara na osnovu subvencija za umatičena grla, dok je subvencija za krave koje su se prošle godine prvi put otelile, ukinuta.
"Država je najavila opet formiranje neke radne grupe za izradu strategije za povećanje stočnog fonda, ne znam šta će radna grupa kad država nije isplatila subvencije za prošlu godinu ni za 50 odsto velikih proizvođača, meni duguje tri miliona dinara, a milion ne priznaje", rekla je Latinović.
Dodala je da su mlekare počele da smanjuju cenu mleka, prošlog meseca za pet dinara, a očekuje se da će to ići i dalje naniže jer se mleko uvozi i pojavio se višak na domaćem tržišu.
Mlekare su, kako je rekla, podigle cenu mleka jesenas, u trenutku kada je pretila nestašica i njoj plaćaju oko 75 dinara po litru, što je jedna od najboljih cena, zbog količine koju proizvodi i kvaliteta, a pojedini proizvođači za litar dobijaju i 40 dinara.
Latinović je rekla da je hitna mera koju bi trebalo odmah sprovesti da država isplati subvencije koje duguje za prošlu godinu.
"Proizvođači mleka su tokom godine plaćali fakultetima troškove analize mleka, na šta su obavezni, iako mlekare to ne priznaju, zatim troškove umatičenja i kontrole stada, što ukupno košta malo manje od tih 25.000 dinara koje dobijamo za subvencije po kravi", rekla je Latinović.
Dodala je da ne zna zašto je ukinuta subvencija za junice koje su se prvi put otelile u 2022. godini, zbog čega je trebalo da dobije milion dinara.
"Ne znam zašto je ukinuta ta uredba o subvencijama za 2022. godinu, a važiće za ovu godinu, da li slučajno ili zato što to nije neko razumeo", rekla je Latinović.
Istakla je da bi druga hitna mera za proizvođače mleka bila kontrola uvoza, pre svega kontrola kvaliteta, jer su neke trgovinske kuće prodavale 12 litara za 1.000 dinara.
Vlasnik farme svinja u okolini Srbobrana Veselin Eraković rekao je da je cena tovljenika samo tokom dva meseca porasla na 230 do 240 dinara po kilogramu žive vage i da je ta cena obezbeđivala manju zaradu, a da je pala i sada je oko 200 dinara.
Eraković je rekao da je za proizvođače svinja veliki problem uvoz i da je tokom decembra uvezeno oko 3.000 tona smrznutog mesa, što je smanjilo potražnju na domaćem tržištu.
Stručna konsultantkinja Udruženja odgajivača svinja Srbije i Unije uzgajivača svinja Srbije Sanja Čelebićanin rekla je da bi urgentne mere države, kako bi se sprečilo propadanje tih proizvođača, bile kontrola uvoza i kvaliteta uvoznog mesa.
Domaći proizviđači mesa imaju 30 odsto povećane troškove proizvodnje svinja, jer ne koriste hranu u kojoj ima modifikovane soje.
"Proizvođači svinjskog mesa u Španiji i Portugaliji koriste 100 odsto modifikovanu hranu, u Nemačkoj je hrana 89 odsto modifikovana, a jedine zemlje koje ne koriste tu hranu u Evropi su Švedska i Srbija. Ne kažem da je takvo meso modifikovano, nema naučnog dokaza da je štetno, ali to potrošači treba da znaju i meso mora biti deklarisano", rekla je Čelebićanin.
Dodala je da domaće svinjsko meso, za čiju se proizvodnju ne koristi modifikovana hrana, treba da ima oznaku višeg kvaliteta.
Ona je rekla da bi za revitalizaciju sektora uzgoja svinja u Srbiji trebalo povećati subvencije po grlu, uvesti određene povlastuce za energente i kontrolisati uvoz.
"Razgovaramo sa ministarkom poljoprivrede i znam da će se uvoz mesa smanjiti jer nisu odobreni svi zahtevi", rekla je Čelebićanin.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
Komentari 25
Neša
Zemlja čudesa
bananarama
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar