U Srbiji svega 13 sigurnih kuća za žrtve nasilja, nemaju ni dovoljno zaposlenih

Autor: Danas

Info

19.03.2023.

16:55

U Srbiji trenutno funkcioniše 13 prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, ukupnog smeštajnog kapaciteta od 190 mesta.

To je ispod nivoa koji preporučuje Savet Evrope, pokazao je izveštaj koji su izradile udruženje građana Atina u saradnji sa Agencijom UN-a za rodnu ravnopravnost UNWOMEN.

U izveštaju se naglašava da je postojeći kapacitet 74 odsto niži od standarda SE, kojim se predviđa da je za zemlju veličine Srbije neophodno obezbediti ukupno 719 mesta za smeštaj žrtava porodičnog nasilja, piše Danas.

Jedna od autorki istraživanja, Andrijana Radojčić Nedeljković iz organizacija Atina, ističe da je nedostatak novčanih sredstava deo problema zbog kojeg nema dovoljno smeštajnih kapaciteta u sigurnim kućama.

"Problem bi mogao da bude rešen najpre proširivanjem kapaciteta postojećih sigurnih kuća, ali i otvaranjem novih u onim mestima u kojima ih nema", ističe Radojčić Nedeljković.

Ona dodaje da na ovom putu postoje i prepreke administrativne prirode. Naime, Pravilnik koji propisuje standarde postavlja određene kriterijume koji su strožiji od onih koji postoje u nekim zemljama EU.

"Odredba koja definiše broj stručnih radnika na broj žrtava je kod nas rigoroznija nego u nekim evropskim zemljama. Onda sigurne kuće, da bi prošle proces licenciranja, a imajući u vidu zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, smanjuju smeštajni kapacitet i primaju, primera radi, 10 žrtava, a imali bi mogućnost da prime njih 30", ističe Radojčić Nedeljković.

Od ukupno 14 prihvatilišta, navodi se u istraživanju, svega njih pet poseduje licence za rad, dve su u postupku obnove licence, a ostalih sedam je predalo zahtev.

"Posmatrajući kriterijum licenciranja, jasno se uočava da postoje izazovi u licenciranju, što dovodi do neujednačenog rada u sigurnim kućama u Srbiji", navodi se u izveštaju uz dodatak da je najveći problem sa licenciranjem nedovoljan broj stručnih radnika angažovanih na neodređeno vreme, kao i nerešeni imovinsko-pravni odnosi objekata.

Analiza je dodatno pokazala da u sigurnim kućama ukupno radi 80 ljudi, što dovodi do toga da polovina sigurnih kuća nema broj zaposlenih koji je predviđen pravilnikom. Ono što je dobro, to je da se na rukovodećim mestima u sigurnim kućama nalaze osobe sa odgovarajućim radnim iskustvom i poznavanjem osetljivosti teme.

Pozitivnu ocenu dobila je i činjenica da više od 70 odsto sigurnih kuća ima potpisane protokole o saradnji sa zdravstvenim ustanovama, što u velikoj meri olakšava pristup zdravstvenoj zaštiti.

Kako naglašava autorka izveštaja, primetno je da je tema nasilja u porodici u poslednje vreme prisutnija u javnosti, te da se ulaže u kampanje koje ohrabruju žene da prijave nasilje.

"Međutim, država se ne bavi u dovoljnoj meri pitanjem – šta će da se desi jednom kada žena prijavi nasilje. Tek kada se više pažnje posveti ovom pitanju moći će da se izađe iz začaranog kruga porodičnog nasilja", kaže Radojčić Nedeljković.

Rezultati istraživanja pokazuju da nešto više od polovine sigurnih kuća ima proceduru za obezbeđivanje tajnosti lokacije, bezbednosti korisnica i angažovanog osoblja.

"Ukupno 42,8 odsto sigurnih kuća se trudi da obezbedi tajnost lokaci je tako što adresu ne prikazuje javno, 21,43 odsto tako što s korisnicama potpisuje saglasnost o poštovanju tajnosti lokacije, u 22 odsto sigurnih kuća dolazak trećih lica je ograničen samo na predstavnike institucija. Ostalih, 13,77 odsto, sigurnih kuća istaklo je kroz upitnike da pokušavaju da očuvaju bezbednost žena u sigurnim kućama većim prisustvom policije. Zabrinjavajući je podatak da su svi ispitanici imali situacije u kojima je tajnost lokacije prekršena, što direktno ugrožava bezbednost žena koje se nalaze u tim smeštajima, ali i angažovanog osoblja", navodi se u izveštaju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2020. godine u centrima za socijalni rad je evidentirano 36.656 slučajeva nasilja u porodici.

Republički zavod je tokom 2021. godine sproveo istraživanje u kojem je ustanovljeno da je svaka peta žena doživela nasilje od intimnog partnera. Istraživanje Autonomnog ženskog centra je pokazalo da je u prvoj godini primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici od 56 žrtava femicida svaka treća ranije prijavljivala nasilje nadležnima.

Prijavite nasilje:

Policija: 192

Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h

Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/6465746, svakog dana od 00 do 24h

Novi Sad "Iz kruga Vojvodina": 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 - 16h

Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h

Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600

Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h

SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h

SOS Dečja linija "Broj za problem tvoj": 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Stvarnost

16.12.2023 • 14:29

Tuzno je kada zrtvi nasilja osudjenoj od 85 godina stigne resenje da uplati sudske troskove na netacan Ziro racun , koji se naknadno podnoseni u Osnovnom Sudu Stara Pazova ,28.02.2023.tuzno je kada zrtve nemaju zastite i ako su prijavljivale nasilje ,sad poslje netacnog Ziro racuna sve mi je jasnije Zasto nam se nasilje desilo 17.02.2017 .u 11casova u Cortanovcima,dok mi muku mucimo poslje nasilja drugi se raduju kakav zivot imamo,kakav vazduh disemo,to je jako zdravo za zrtve poslje nasilja.

5 0 +5
Savka

20.04.2023 • 14:50

Cortanovci

Zato ima dosta zaposlenih kada zrtvu
treba osuditi.Sta moze nasilje učiniti da te gledaju zrtvu kao izvor prihoda,ja tu njihovu ekonomiju nemogu izdržati.Kad sam tražila zastitu dobila sam batine nasilje;Zasto?

5 0 +5
Savka

20.04.2023 • 11:56

Nikad kraja i izlaza

Bolje da sam cutala nego prijavljivala, sto su naumili to su uradili unistili mi zdravlje,sest godina ekonomskog nasilja i psihičkog i tako ce dalje moze im se.Izlaza nema iz ovoga.,niti ga vidim a oni se dobro udomili i zaradili na nasilju sve to ljepo i sracunato .Ljepo je zaraditi pare na tudjoj Muki slatke su, oni pricaju istinu mi lazemo oni mogu sve i povećati cenu odstete bez ikve osnove oni mogu menjati izjave ,oni mogu sve sto pozele.

9 1 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.