Neeksplodirane bombe i dalje širom Srbije: Nadležni najavljuju finalno čišćenje ovih područja

Dvadeset četiri godine nakon NATO bombardovanja, neeksplodirane kasetne bombe i dalje se nalaze na teritoriji Srbije, a razminiranje je zahtevan i skup proces.
Neeksplodirane bombe i dalje širom Srbije: Nadležni najavljuju finalno čišćenje ovih područja
Foto: Pixabay

U međuvremenu, iako je Srbija 2008. godine inicirala Konvenciju o zabrani upotrebe, proizvodnje i skladištenja kasetne municije, još nije potpisala taj dokument, piše Euronews Srbija.

Jedna od žrtava kasetnih bombi je penzionisani zastavnik prve klase i pirotehničar Slađan Vučković iz Niša. Tog 25. aprila 1999. godine, dok je na Kopaoniku čistio teren od ubojnih sredstava, život mu se zauvek izmenio.

"Bio sam na terenu po zadatku i uništavao te bombe – 107. u tom danu, a bilo ih je mnogo više, koštala me je da sam ostao bez ruku, dela noge i gluv sam. Međutim, Hvala Bogu, ostao sam živ tako da mogu da prenesem iskustva narednim generacijama koje, nadam se, nikada se neće sresti sa tim i takvim zlom kao što su kasetne bombe", naveo je Slađan Vučković za Euronews Srbija.  
 
NATO avijacija je masovno koristila kasetne bombe u napadima na položaje Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji. Osim tog dela teritorije, Alijansa je delovala ovim oružjem u 16 opština u Srbiji, najčešće u južnom, jugozapadnom i centralnom delu zemlje. 
 
Kasetne bombe u upotrebi su još od Drugog svetskog rata. Tokom osam decenija sejale su smrt u nekoliko desetina zemalja sveta, uključujući i Srbiju 1999. godine. Ono što ih čini posebno opasnim jeste činjenica da su one neeksplodirane funkcionišu poput minskog polja i kao takve predstavljaju opasnost za okolinu godinama po završetku sukoba. 
 
Tokom NATO bombardovanja, kasetne bombe ugrozile su i naseljena mesta u Srbiji. Niš ih je posebno zapamtio 7. i 12. maja 1999. godine. One neeksplodirane, godinama su predstavljale opasnost za žitelje grada na Nišavi, a za osoblje Centra za razminiranje složen zadatak. 
 
"Jednostavno, kasetne bombe ne smete pomerati kada ih pronađete, potrebno je svaku uništiti na mestu pronalaska bilo gde je pronađete, da li je to na nekoj njivi, livadi ili šumi, da li je na nekom krovu, da li je u nekom oluku, bilo gde gde ona može da padne sa svojim padobranćićem, gde može da završi, vi tu morate da je uništite. Dve kasetne bombe su bile na fudbalskom terenu, na kojem se igrao fudbal 20 godina nakon toga i taj fudbalski teren je obrađivan i tretiran, a dve kasetne bombe su bile na skoro samom centru tog terena i nalazile su se na dubini od 35 centimetara", rekao je direktor Centra za razminiranje Bojan Glamočlija.
 
Srbija je 2008. godine inicirala Konvenciju o zabrani upotrebe, proizvodnje i skladištenja kasetne municije. Ovaj dokument je u međuvremenu potpisalo više od stotinu država, međutim, potpisa Srbije još uvek nema na vidiku.
 
"Vojska Srbije kao jedno od malobrojnih ofanzivnih sredstava nasleđenih iz prošlosti ima kasetne avionske bombe i kasetna punjenja na višecevnom raketnom lanseru M-87 orkan. Odricanjem tih sredstava Vojska Srbije gubi ozbiljan vojni potencijal, a pritom ne dobija odgovarajuću nadoknadu", napomenuo je vojni analitičar Aleksandar Radić.
 
Svestan opasnosti koje kasetne bombe donose, Slađan Vučković se godinama zalaže za njihovo uništenje.
 
"Moj veliki prijatelj, drug i ne znam kako bih nazvao, nastradao je na Kopaoniku 1. decembra 2012. godine. Njih dvojica su nastradali, vrhunski pirotehničari. Vrhunski kada kažem, a možete zamisliti ljude koji uopšte ne znaju šta je bomba", rekao je i dodao da mu je žao što se ne zna tačan broj žrtava. 
 
Prema proceni Centra za razminiranje, površine obuhvaćene kasetnim bombama trebalo bi da budu očišćene u narednih godinu dana ili dve.
Govoreći o tome koji su razlozi što Srbija još nije potpisala konvenciju o zabrani kasetnih bombi, novinar Politike Milan Galović je rekao za Euronews Srbija da je ranije postojao dualizam između Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, i da je Ministarstvo odbrane bilo uzdržano iz vojnih razloga.  
 
"Došli smo u paradoksalnu situaciju u mesecima kada obeležavamo godišnjicu bombardovanja. Ističu se naše žrtve stradale od kasetne municije, ali zvuči paradoksalno da Srbija i dalje nije potpisala tu konvenciju. Nemamo noviji stav na tu temu, ondašnji stav je bio neophodnost da vojska zadrži određene kapacitete", istakao je Galović.  
 
Dodaje da određeni razlozi protiv zabrane kasetne municije i dalje stoje i da se plaši da će oni stajati sve dok bude trajao rat u Ukrajini jer sada razoružavanje nije tema.  
 
Na pitanje koliko Srbija ima kasetnih bombi, kaže da ne zna tačne količine.
 
Tekst u celosti čitajte OVDE.
  • Zato

    09.04.2023 12:39
    sto sve boli uvo za sve u ovoj nicijoj zemlji.Samo , a gde sam tu ja! to je vodilja prostog i polupismenog naroda a sujetnog do bola.
  • Salamander

    09.04.2023 12:37
    Za oravljena stavka?
    Pored preko 1000 milijardi tadašnjih dolata (pomnožiti sa 500-600), za ratne reparacije, Nemačka nam duguje i obeštećenje za čišćenje mina i potopljenih brodovs, kao i invalidnine i obeštećenja za povrede nastale uklanjanjem istih.
    Nato bi trebslo sudski goniti pred medjunarodnim institucijama, sli zašto to pitanje još nije pokrenuto, pitati sadašnje i prethodne vlasti, jer su sve one iste.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Dušku Šariću ukinut kućni pritvor

Sudsko veće Zorana Šešića odlučilo je da, na predlog odbrane, optuženom Dušku Šariću ukine meru kućnog pritvora u kom je bio od aprila 2024. godine.

Tepić: Anu Brnabić treba da je sramota

Marinika Tepić je ocenila da je sramota što predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić opoziciji pripisuje govor mržnje i huškanje, dok već godina predstavnici vlasti najstrašnije vređaju opoziciju.