Mentalno zdravlje u novinarstvu - brinemo o drugima, a o sebi?

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

27.05.2023.

11:50 > 13:43

Nedavna analiza OEBS-a pokazala je da trećina novinara u Srbiji ima mentalni poremećaj, a da je većina njih pod stresom.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Više od 80 odsto novinara iskusilo je sagorevanje tokom bavljenja svojim poslom, a skoro 70 odsto ima posledice izveštavanja o traumatičnim događajima.

Dodatno, novinare u Srbiji muče konstantni pritisci, borba sa rokovima, nedovoljno novca za pristojan život i prekovremeni rad.

Jakovljević: Ne možeš da se "isključiš" kada završiš sa poslom

Natalija Jakovljević, novinarka subotičkog portala Magločistač, kaže za 021.rs da je njen posao dodatno stresan jer radi za sopstveni medij, jer tu je odgovornost za sopstvenu reč još veća. Kako kaže za 021.rs, problem je i što mediji ne mogu da opstanu, tek tako, od jednog ili dva projekta, pa je neophodno da radi i druge poslove.

"Samim tim se povećava taj pritisak i više je rokova koji moraju da se ispune. Jednostavno, to stvara takvu situaciju u kojoj mi, ma koliko voleli naš posao, jer novinarstvo se i ne može raditi ako se ne voli, to podrazumeva celodnevni rad, što znači i pre podne i posle podne i najčešće i noću da bi se sve postiglo. Nismo u poziciji da odbijamo poslove, jednostavno prihvatamo sve što možemo da uradimo, jer negde je to i naša lična karta", navodi Jakovljević.

Priseća se da je najteže bilo prošle godine za vreme izbora. Na dan izbora, radila je 22 sata.

"Naš posao nije samo da napišemo šta imamo i pošaljemo uredniku. Mi sami uređujemo, fotografišemo, snimamo video i audio, radimo montažu, organizaciju događaja i bavimo se papirologijom. Zapravo radimo posao za troje, četvoro ljudi. To je nešto što naprosto može da se radi samo ako ste uporni", priča Jakovljević i dodaje da posledice po privatan život postoje.

Takođe, ovaj posao podrazumeva i da nemate dovoljno vremena za sebe.

"Kada završim sa svim obavezama, recimo to bude uveče, onda je meni potrebno dva, tri sata da mogu uopšte da se isključim zato što mozak i dalje radi i obrađuje informacije, razmišljaš šta sve treba sutra, prekosutra da uradiš, kad će koji projekat da istekne, da li ima obezbeđenih para", ističe naša sagovornica.

Kako kaže, to je nešto što je nju naročito pogodilo prošle godine u periodu izborne kampanje i izbora i tada je razmišljala da se obrati psihologu.

"Želela sam da nađem neki način da 'isključim mozak', ali eto, na kraju nisam, nisam imala vremena da odem. Kada su se završili izbori trebalo mi je nekih mesec dana da se malo rehabilitujem. Sada jeste bolje, u smislu da mogu da nađem vremena za sebe, ali i dalje stoji da, naprosto kad treba da se radi uzastopno nedelju dana ceo dan, onda je to tako, pa onda neki drugi dan imaš neko slobodno vreme. Kada se nešto dogodi, nebitno šta si ti isplanirala za to popodne, moraš na teren", priča Jakovljević.

Prvi put kada je, kaže, osetila da joj je potrebna pomoć, bilo je kada je shvatila da ne može da se "isključi" kada završi s poslom.

Šinković: Negativnu energiju koju pokupite nosite kući

Da je novinarstvo među onim profesijama koje zahtevaju puno mentalne snage, kaže i novosadski novinar Norbert Šinković.

Glavni razlozi za to su, kako kaže za 021.rs, što konstantno postoje neki rokovi, ali i pritisci da budete informisani.

"Vi ne možete sebi dozvoliti u ovoj profesiji da ne pratite vesti, da se isključite, da pokušate da se udaljite malo od svakodnevnih dešavanja u zemlji. Samim tim, to vas konstantno stavlja pod neki pritisak i izaziva određenu dozu stresa", ističe.

Ono što njemu lično predstavlja problem je da kada se suočite sa nepravdom, vi "ne možete da intervenišete".

"Samim tim, tu nepravdu ili tu negativnu energiju koju ste vi pokupili na tim događajima, nosite kući. Tek kad svi završe svoje obaveze, uključujući i vas prema redakciji ili javnosti, sednete pa počnete da razmišljate o tome kroz šta ste vi lično prošli, jer mislim da vrlo često zaboravljamo da smo i mi kao novinari ljudi. Ne možete baš kao robot raditi. Vrlo često su neki vrlo emotivni događaji koje morate da ispratite, a da poštujete profesionalne standarde i onda posle toga morate da se sa tim suočite", objašnjava Šinković.

Novinare u Srbiji opterećuje i problem verbalnog, onlajn, pa i fizičkog nasilja.

"U najvećem broju slučajeva su to onlajn pretnje ili verbalne uvrede, ali poznavajući situaciju da mi živimo u zemlji u kojoj verbalno nasilje može da vrlo brzo preraste u fizičko nasilje, to je teret koji vi morate da nosite. To je teret koji, ne samo mentalno vas opterećuje. Mi ne govorimo samo o tome da će vas mentalno opteretiti činjenica da vam je neko pretio, nego mentalni teret da li ćete vi naneti bol ili izazvati problem u vašoj užoj okolini, u vašoj porodici, u vašoj redakciji. Pored tih stvari ne možete tek tako da prođete i da kažete 'eto ništa mi se nije desilo i ništa mi se neće desiti' i da ignorišete to. Zato što prosto to u jednom trenutku mora da ostavi trag i to se i dešava", ističe sagovornik portala 021.rs.

Smatra da je nemoguće dobro raditi novinarski posao ako ne postoje ustanovljeni mehanizmi za suočavanje sa stresom.

"Zato mislim da je stvarno neophodno da se tema mentalnog zdravlja novinara stavi na red. Meni je jako drago da pojedine esnafske organizacije, kao što su NDNV i NUNS, nude ili su nudile tu vrstu podrške novinarima da ako neko želi može da se uključi u program podrške, odnosno dobiju podršku od profesionalaca", dodaje.

Šinković kaže da on o ovim pitanjima razgovara često sa prijateljima i članovima porodice, ali da ne beži od terapeuta.

"Kada je situacija takva da procenim da bi mi bila potrebna ta vrsta podrške, ja koristim podršku terapeuta. Ja posmatram to na sledeći način: Ja kod zubara ne idem samo kad me zub boli. Idem kod zubara redovno da bih proverio da li je sve u redu i da li možda vidimo neke male probleme koji se već sada mogu rešiti, a da ne izgubim zub. Slično je i sa mentalnim zdavljem. Ne idem nužno kod terapeuta samo kada gori. Kod terapeuta idem povremeno po određenoj dinamici, da bih bio siguran da činim sve da sebe zaštitim od stresa i od većih i snažnijih posledica", objašnjava.

Kao predavač na fakultetu, on se trudi i da sa mladim novinarima razgovara na ovu temu.

"Mislim da je bitno da se promeni odnos naše profesije prema mentalnom zdravlju, da to nije za slabiće, naprotiv, to je za one koji su svesni posledica naše profesije i koji su spremni da se zaštite na vreme od tih posledica, jer samo tako možete kvalitetno raditi vaš posao. Ako vi izgubite tu bitku, jako je teško da se vratite na pravi put bez dužeg perioda odsustva. Zato mislim da je potrebno da na vreme reagujemo kada vidimo da nam je neka vrsta podrške potrebna", zaključuje Šinković.

Atanasković: Slušajte signale vašeg tela, ono će vam reći kada treba da tražite pomoć

Psihoterapeutkinja Tatjana Atanasković za 021.rs kaže da je novinarstvo zaista jedna od stresnijih profesija i da novinari treba da slušaju signale koje im njihovo telo šalje kako bi znali kada treba da potraže pomoć.

"Mi uglavnom znamo kako funkcionišemo, kako naše telo funkcioniše... Znamo kako spavamo, znamo kako jedemo, koliko pijemo kafe, koliko pušimo, pijemo alkohol... Jedan od pokazatelja da smo pod većim stresom je kad se nešto od toga promeni. Naše telo počne da nam šalje signale da nam nešto nedostaje ili da nečeg ima previše: previše spavanja, buđenje u toku noći, gubitak apetita, jedemo više nego obično, da se kutija cigareta prazni češće, da se flaša vina prazni češće... Znamo i kako razmišljamo. I kad misli počnu da nam se vrte po glavi drugačije nego obično dešava se da nam se neka tema vraća, nekad i bez naše volje i kontrole, ili ako imamo problem sa koncentracijom, pamćenjem, to isto mogu biti signali hroničnog stresa", objašnjava Atanasković.

Dokle god je reč "samo o hroničnom stresu", odnosno dok ne dođe do sagorevanja, još uvek je moguće "izvući se" promenama navika.

"Burnout kod nas nije raširen dovoljno, u smislu razloga za bolovanje. Iako ja znam da su psihijatri kod nas dovoljno upućeni i znaju da je potrebno bolovanje. Ono zbog čega je burnout kompleksniji od hroničnog stresa jeste zato što se kod njega javlja i depresivno raspoloženje, pa čak i depresivna epizoda koja zahteva i medikamentonzno lečenje. Burnout dovodi do toga da se osećamo nekompetentno i nesvrsishodno ili da vidimo besmisao u našem poslu, ali to počne da se preliva i na život van posla. To se ne rešava odlaskom na produženi vikend", navodi Atanasković.

Sagovornica 021.rs kaže da je za novinare posebno korisno da znaju da sagorevanje ide "ruku pod ruku sa perfekcionizmom i sa strašću prema poslu".

"Ako sebi postavljate previsoke ciljeve, pokušavate stalno da pomerite svoje granice, očekujete uvek više, to su vam odlike perfekcionizma. Strast prema poslu ogleda se u tome da želite da uradite više, verujete da je to što radite korisno za društvo. Ako se prepoznajete u tome, onda znate da treba ili više ili drugačije da brinete za sebe", savetuje psihoterapeutkinja.

Čak i kod simptoma hroničnog stresa, dobro je napraviti pauzu. Već kada se javi burnout, lekar bi trebalo da bude prva adresa. Potrebno je skloniti se s posla, ponekad i na četiri nedelje.

Atanasković ističe da ne reaguju svi na stres jednako - neko se u kriznoj situaciji paralaše, a neko reaguje odmah.

"Pretpostavljam da ovo drugo važi za većinu novinara. Biće super operativni, a onda će posle par sati, par dana ili par nedelja to doći na naplatu. Novinari drugačije ne bi mogli da rade posao kada bi se paralisali u nekoj stresnoj situaciji. Kada znate da tako reagujete, možete da pripremite sve raspoložive resurse, da kada dođe taj momenat, kada prođe akutni stres, da vi imate porciju ručka pripremljenu kod kuće, da će neko pokupiti decu iz vrtića, da će neko sedeti i zagrliti vas, da će vas voziti kući ako se ne osećate sposobno da vozite", ističe.

Važni su i odnosi u redakciji, a "dobar urednik bi trebalo da ume da procenida li se neki novinar muči, da li je umoran, da li mu je teško".

"Čak i ako ne može da proceni, trebalo bi da bude dovoljno otvoren, da taj novinar može da dođe da mu se požali", zaključuje Atanasković.

Nešin: Treba da postoje psihološki programi usmereni na novinarsku struku

Psihološkinja Dragana Nešin kaže za 021.rs da je jedan od načina da se novinari brinu o svom mentalnom zdravlju i razgovor sa kolegama.

"Ukoliko ne postoje neke razvijene usluge, što je čest slučaj, sami novinari bi mogli da se organizuju da međusobno jedni drugima pružaju podršku. Samo to deljenje iskustava nama olakšava i govori nam da se i drugi ljudi suočavaju sa time, da to što mi sada osećamo neki stres nije zato što smo takvi, nego da zaista neke situacije jesu vrlo izazovne i stresne. Vremenom stičemo utisak da možda zajedno, ukoliko govorimo o tome šta se dešava i ukoliko govorimo o tome da imamo neke slične izazove možemo i da se zalažemo za neki svoj bolji tretman", objašnjava Nešin.

Kako kaže, na svakodnevnom nivou može da pomogne razgovor sa nekim, uzimanje vremena za sebe kada ćemo biti prisutni u trenutku i razmisliti šta se dešava oko nas i kako reagujemo na određene situacije.

"Mi često pretpostavljamo da moramo neke stvari da radimo, da moramo da se nečemu izložimo. Nekada se možemo vratiti u trenutak i razmisliti da li zaista nešto moramo i da li je to dobro za nas. To sve mogu biti situacije u kojima zastanemo i razmislimo 'okej sada je u pitanju moje mentalno zdravlje, šta ću ja sada'", savetuje Nešin.

Dodaje da i u redakcijama treba da postoji svest o tome da zaposlenima znače pomoć i podrška.

"Iz same svesti mogu da proisteknu različiti programi - da li su to grupe podrške u redakcijama, da li su to informacije koje stoje u prostoru u kojima se možete informisati kako doći do podrške i kada je potražiti, da se razvija solidarnost među kolegama, da postoji program za koji bi zaposleni znali i imali poverenja da dođu i kažu kada im je nešto previše stresno. Bilo bi korisno da se više redakcija i više novinara zalažu za otvaranje programa koji su usmereni baš na novinarsku struku, jer se tu javljaju neki specifični problemi, koje oni ljudi koji se ne bave mentalnim zdravljem novinara ne mogu toliko brzo da razumeju i da reaguju na njih", zaključuje Nešin.

***

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mentalno zdravlje Piši slobodno

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

zztop

27.05.2023 • 13:28

Jovana jeremić sagorela načisto ko sijalica...

1 2 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.