Mediji nacionalnih manjina - priče koje ne vidimo
Mediji na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini imaju mali domet i malu čitanost, a većina je pod kontrolom saveta nacionalnih manjina.
Foto: 021.rs
Suočavaju se sa brojnim problemima, među kojima su najčešći oni sa finansiranjem i političkim pritiscima.
Istraživanje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) iz 2020. godine pokazalo je da političke partije nacionalnih manjina ove medije shvataju kao oruđe za propagandu, a ne kao sredstva za informisanje građana.
Kritički pristup temama koje se tiču politike, ali i društva u Srbiji, retko se može naći u medijima čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina. Oni retko prate sva dešavanja u njihovoj zajednici i fokusiraju se na teme iz kulture, kulturne baštine ili praćenje rada saveta.
Politički pritisci i "slovački geto"
Mnogi novinari su i otišli iz takvih redakcija ili su "uklonjeni". Neki od njih osnovali su i svoje medije u kojima pokušavaju da na objektivan način informišu zajednicu.
Jedna od njih je Vladimira Dorčova Valtnerova, nekadašnja urednica slovačkog časopisa "Hlas ljudu" i novinarka slovačke redakcije Radio televizije Vojvodine. Pre pet godina osnovala je portal "Storyteller" koji ima sadržaje i na slovačkom i na srpskom jeziku.
Ona za 021.rs kaže da je kvalitet izveštavanja na slovačkom jeziku u Vojvodini problematičan.
"Od izbora tema, preko formata, do profesionalnih standarda i nekog zatvaranja u naš 'slovački geto'... Mislim da nam to donosi više tog negativnog u živote, i to ne samo pripadnicima slovačke zajednice, već i šireg društva", kaže Dorčova Valtnerova.
Kako kaže, u mnogim slučajevima, manjinski mediji "doprinose tome da se naše zajednice zatvaraju" i da multikulturalizam opstaje, nasuprot interkulturalizmu, koji bi trebalo da predstavlja ne više kultura koje žive jedne pored drugih, već jedne sa drugima.
"Ja trenutno živim u većinski srpskom selu i meni je baš bilo važno to otvaranje prema ostalim zajednicama, da li je to većinska zajednica, da li su to druge jezičke zajednice, jer smatram da svaka vojvođanska manjina ima šta da ispriča i drugim zajednicama, možda da nauči nešto, inspiriše ili nešto slično", objašnjava Dorčova Valtnerova.
Cilj: Interkulturalizam umesto multikulturalizma
Priča nam da se dešava da kada u neku priču uključe sagovornike koji nisu iz slovačke zajednice dobijaju kritike od čitalaca koji očekuju da isključivo ljudi iz njihovog kruga govore za ovaj medij.
"To je taj neki slovački nacionalizam u našim redovima. Ako pišeš o popisu stanovništva i pominješ Slovake, onda treba da pričaš sa Slovacima. To po meni nije u redu. Znam da jako često izbegavaju u ostalim slovačkim medijima da imaju sagovornike koji nisu iz naše zajednice. Mislim da pojedini mediji doprinose tome da taj multikulturalizam opstaje, a opet ima i potencijalnih rešenja", navodi i dodaje da "Storyteller" ima priče i na slovačkom i na srpskom.
Kako kaže, trude se da tekstovi koji su važni budu objavljeni na dva jezika - slovačkom i srpskom.
"Mislim da tako pomažemo i ostalim zajednicama da razumeju našu tradiciju, naše stavove i nas, kao pripadnike druge zajednice", ističe sagovornica 021.rs.
Kada je reč o medijima čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina ili o manjinskim redakcijama u pokrajinskom javnom servisu, Dorčova Valtnerova kaže da bi oni trebalo da se obraćaju svim pripadnicima njihovih zajednica, ali da to trenutno nije slučaj.
"Sada se obraćaju zajednici koja otvoreno podržava najveću političku stranku u Srbiji trenutno i apsolutno nikakvo drugačije mišljenje nije dobrodošlo", ocenjuje.
Finansiranje ne bi trebalo da podrazumeva pritiske
To u velikoj meri ima veze i sa finansiranjem ovih medija.
"Pojedini govore da mediji na jezicima nacionalnih manjina ne treba da budu finansirani od strane države, odnosno da ne bi trebalo da postoji ta neka pozitivna diskriminacija u kontekstu privatizacije medija, finansiranja medija, i slično. S druge strane imamo i one koji kažu da ovi mediji ne bi preživeli bez ovakvog finansiranja. Ja sam negde između", kaže Dorčova Valtnerova.
Smatra da su manjinski mediji relativno mali da bi opstali na osnovu sopstvenih prihoda.
"S druge strane, kada jedan medij finansira država ili državne institucije, onda su izloženi političkim pritiscima. Zadnjih godina su i totalno podlegli pritiscima. Mora na neki način da postoji to finansiranje, ali ne bi trebalo da postoje pritisci. Mediji bi trebalo da ostanu ono što jesu, odnosno čuvari demokratije", zaključuje naša sagovrnica.
Kako je u susedstvu?
Odgovor na pitanje postoji li mogućnost da medij čiji su osnivači udruženja i organizacije nacionalnih manjina bude objektivan, čitan i da podržava suživot, potražili smo preko granice.
I u Hrvatskoj se sredstva za finansiranje medija na jezicima nacionalnih manjina izdvajaju iz budžeta. Jednom godišnje raspisuju se javni konkursi za dodelu sredstava Saveta za nacionalne manjine narodnim većima.
Jedan od najpoznatijih medija na manjinskim jezicima u Republici Hrvatskoj je nedeljnik "Novosti" koji izdaje Srpsko narodno veće. "Novosti", iako im je izdavač Srpsko narodno veće, važe za jedan od najboljih nedeljnika u regionu koji ima profesionalnu uređivačku politiku.
Odgovorni urednik "Novosti" Tihomir Ponoš za 021.rs kaže da je situacija u Hrvatskoj, što se tiče finansiranja putem Saveta za nacionalne manjine, "zapravo dobra".
"Savet je svih ovih godina, a to je recimo već dvadesetak godina kolik postoji, zapravo partner udruženja. Možemo reći čak, što se tiče 'Novosti', da je u situacijama kada su 'Novosti' bile napadane, a to je često, izlazio u susret i štitio nas. Što se svota tiče, svake godine budu nešto malo veće nego prethodne, ali to zavisi od ukupne ekonomske situacije", objašnjava Ponoš.
Za razliku od medija u Srbiji, Ponoš kaže da Savet ne utiče na medijske sadržaje.
"Udruženje nacionalne manjine prijavi projekat za finansiranje i u sklopu toga mora da opiše predlog. Na osnovu dostavljenog, to se razmotri, a Savet na temelju pristiglog odobri ili ne odobri traženu svotu. Njih zanima realizacija u tehničkom smislu. Konkretno, u slučaju Novosti, to znači da moramo izlaziti jednom nedeljno. Zanima ih i finansijska urednost projekta, odnosno da se dobijeni novac troši po određenim parametrima. U sadržaj se oni ne petljaju", navodi naš sagovornik.
Pročitaj još
Ne "kako koje društvo pleše", već kako celo društvo funkcioniše
Opet nešto što je netipično za medije nacionalnih manjina u Srbiji, portal "Novosti" ima jak odjek u celoj Hrvatskoj, ali i u regionu. Ponoš kaže da je to zbog odabira tema, načina obrade tema, a i autora koji pišu za ovaj portal.
"'Novosti' pišu i izveštavaju o zbivanjima u zajednici i problemima u zajednici, ali ne rade samo to, nego se bave svim temama, i unutrašnjom politikom, i društvom i međunarodnim odnosima. Mi se bavimo širokim spektrom tema i to je nešto što nam desnica često zamera. Oni misle da bi mi, kao nedeljnik nacionalne manjine, trebalo da se bavimo samo temama nacionalne manjine, dakle folklorom, kako koje društvo pleše, kako koje društvo peva, da li je negde obnovljena crkva ili neka zavičajna kuća, eventualno ako postoji nekakva gastronomija koja je specifična za nekakvu nacionalnu manjinu", kaže Ponoš, dodajući da to nije njihov pristup.
Na pitanje zašto je to tako, odgovor je, kaže, vrlo jednostavan.
"Svi pripadnici nacionalnih manjina, bez obzira na to da li govorimo o Srbima, Austrijancima, Romima, Italijanima, ili bilo kojoj drugoj nacionalnoj manjini u Hrvatskoj, svi su oni ujedno državljani Republike Hrvatske. Svi oni imaju probleme koje muče sve državljane Hrvatske, bez obzira šta su po veri, naciji ili polu. Svi oni imaju svoje interese, bilo ljudske, bilo intelektualne, koji se ne tiču samo njihovog etničkog identiteta ili nacionalne pripadnosti", priča Ponoš.
Naš sagovornik, prema tome, ne vidi nikakav razlog da se glasilo nacionalne manjine bavi samo i isključivo temama koje se tiču nacionalne manjine, a "posebno nema razloga da se time bavi na veoma konzervativan način".
"Ideja suživota utkana u srž 'Novosti'"
Ovo im, kaže, zameraju desničari i ekstremni desničari, pa i saborski zastupnici koji smatraju da bi trebalo prekinuti finansiranje "Novosti", jer se, po njihovim ocenama, "ne bave Srbima u Hrvatskoj". Ponoš kaže da je to netačno, ističući da se oni "itekako bave Srbima i srpskom zajednicom", ali uvek imajući u vidu da je cilj suživot.
"Mislimo da se taj suživot dugoročno postiže između ostalog i tako što se problemi ne guraju pod tepih. Mi smo pisali, u mnogo navrat,a o zločinima iz devedsetih koji su počinjeni nad Srbima. Međutim, mi isto tako pišemo i onome što su Srbi ili neki Srbi počinili devedesetih. Postoji normalan kritičan odnos", objašnjava.
A pišu se i dobre vesti i lepi primeri suživota, dodaje.
"Ideja suživota i međusobnog razumevanja je nešto što je utkano u samu srž 'Novosti', a što je opet posledica činjenice da Srbi u Hrvatskoj žive u Hrvatskoj. Oni žive zajedno sa Hrvatima, negde u većoj, negde u manjoj meri. Sasvim je jasno da je sve to isprepleteno brojnim vezama. U tu isprepletenost treba uvrstiti i probleme, a od problema ne treba bežati", navodi Ponoš.
"Novosti" sledeće godine pune 25 godina postojanja. Velika tajna ove istrajnosti, kaže Ponoš, ne postoji.
"Treba okupiti dobre novinare i, vodeći računa da je reč o manjinskom mediju, ne baviti se samo problemima i temama koje se tiču te zajednice, jer i svi ostali problemi u toj državi se zaista tiču i tih ljudi. Dakle, loše obrazovanje se tiče svih, loše zdravstvo se tiče svih, loši međudržavni odnosi se tiču svih... Nikako se ne treba ograničavati samo na neku vrstu manjinskog geta", zaključuje urednik "Novosti".
***
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Italijanska Republika: Srpska vlast u nevolji zbog Trampove kule, korišćeni lažni dokumenti
17.12.2025.•
0
Italijanski list Republika piše da je srpska vlast u nevoljama zbog projekta Trampova kula, zato što su korišćeni lažni dokumenti da bi se za to srušila jedna istorijska palata.
Ministri EU zaključili o Srbiji: Još ništa od otvaranja klastera tri
17.12.2025.•
0
Savet za opšte poslove Evropske unije (GAC) pozdravio je činjenicu da integracija u EU ostaje strateški cilj Srbije, ali očekuje da će Srbija to jasnije pokazati delima i rečima.
Gardijan: Vučić preti odmazdom nakon što su osujećeni planovi za Generalštab
17.12.2025.•
0
Srpski autoritarni predsednik Aleksandar Vučić zapretio je odmazdom nakon što su planovi za beogradsku Trampovu kulu osujećeni, preneo je britanski list Gardijan na svom sajtu.
Evroposlanik: Vučićeva poruka da niko neće biti na samitu EU može se shvatiti kao šamar
17.12.2025.•
0
Ako je poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ni on niti bilo ko iz Srbije neće prisustvovati samitu EU i Zapadnog Balkana konačna, to bi EU mogla da shvati kao šamar.
Preduzetnik bez dozvole vadio pesak i šljunak iz Južne morave
17.12.2025.•
0
Niška policija uhapsila je vlasnika preduzetničke radnje I. N. (67) zbog neovlašćenog bavljenja delatnošću, nedozvoljene proizvodnje, nepreduzimanja mera zaštite životne sredine i oštećenja životne sredine.
Poljoprivrednik iz Klenja najavio štrajk glađu: Tvrdi da je bez subvencija ostao zbog podrške studentima
17.12.2025.•
0
Gazdinstvo poljoprivrednika Nemanje Lackovića iz Klenja (kod Bogatića) stavljeno je u pasivni status, zbog čega će mu biti uskraćene sve subvencije za proizvodnju i zbog čega će on danas stupiti u štrajk glađu.
Počinje predizborna kampanja na Kosovu za vanredne parlamentarne izbore
16.12.2025.•
0
Od sutra do 27. decembra u ponoć na Kosovu će trajati predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 28. decembar ove godine.
Srbija neće prisustvovati samitu EU o Zapadnom Balkanu
16.12.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da sutra, u sredu 17. decembra, neće prisustvovati samitu EU o Zapadnom Balkanu koji je sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.
Ruskim službama upućen zahtev za informacije o smrti predstavnika Jugoimport SDPR u Moskvi
16.12.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je večeras izjavio da je ruskim službama zvanično upućen zahtev u vezi sa smrću predstavnika Jugoimport SDPR u Moskvi i da očekuje odgovor.
Vučić o JTOK-u: "Bogovi osmišljeni da ruše vlade nezavisnih i suverenih zemalja"
16.12.2025.•
19
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da će se zakoni koji uređuju tužilaštva biti promenjeni vrlo brzo, da ga "ne interesuje šta ko ima da kaže protiv toga".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - sve na znanje
16.12.2025.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Njujork Tajms: Vučić pravdao rušenje Generalštaba uprkos sumnjama u falsifikate
16.12.2025.•
11
Privatna investiciona kompanija koju vodi Džared Kušner, zet predsednika SAD Donalda Trampa, saopštila je u ponedeljak da se Kušner povlači iz planiranog posla sa nekretninama u Srbiji pod Trampovim brendom.
Batrovci, Šid, Bezdan: Višesatna zadržavanja kamiona na izlazu iz Srbije
16.12.2025.•
1
Kamioni na graničnom prelazu sa Hrvatskom Batrovci na izlazu iz zemlje čekaju i do 14 sati, saopštili su "Putevi Srbije".
Pavkov: Srbija ostaje posvećena povećanju zaštićenih područja
16.12.2025.•
2
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da Srbija ostaje posvećena povećanju teritorije pod zaštitom.
Mali: Odustajanje Kušnera od projekta Generalštab loše će uticati i na potencijalni dolazak drugih investitora
16.12.2025.•
51
Povlačenje firme Džareda Kušnera iz projekta Generalštab loše će uticati i na potencijalni dolazak drugih investitora u našu zemlju, ocenjuje ministar finansija Siniša Mali.
Evroposlanica Joveva o srpskim studentima: Borba za demokratiju i fer izbore prepoznata u EU
16.12.2025.•
12
U Evropskom parlamentu u Strazburu danas je održana svečana dodela Nagrade Saharov za 2025. godinu.
Agencija za sprečavanje korupcije: Olivera Zekić bila u sukobu interesa 2023. godine
16.12.2025.•
2
Agencija za sprečavanje korupcije utvrdila je da je bivša predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić postupila suprotno zakonu.
Sumnjiva smrt predstavnika srpskog preduzeća za naoružanje u Moskvi
16.12.2025.•
23
Predstavnik državnog preduzeća za trgovinu vojnom opremom i naoružanjem Jugoimport SDPR u Moskvi, R. K, umro je u Rusiji pod sumnjivim okolnostima.
Predsednik rekao "da će zamoliti dobre ljude u Ćacilendu da se pomere odatle"
16.12.2025.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u narednim danima otići u šatorsko naselje ispred Skupštine Srbije, takozvani Ćacilend i da će zamoliti ljude koji tamo borave da se pomere.
Vučić o povlačenju Kušnera iz projekta Generalštab: Mi smo veliki gubitnici, podneću krivične prijave
16.12.2025.•
98
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će podneti krivičnu prijavu protiv svih koji su "učestvovali u uništenju planirane američke investicije na mestu Generalštaba u centru Beograda".
Za Expo iz budžetske rezerve još 600 miliona dinara
16.12.2025.•
2
Vlada Srbije donela je rešenje kojim izdvaja dodatnih 600 miliona dinara (oko 5,1 milion evra) za Expo 2027.
Komentari 2
Maeko
Servia
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar