Vojvođanska informativna pustinja u moru informacija: Umrežavanje medija kao moguće rešenje

Informativne pustinje stvaraju se po jednostavnom receptu - selektivno finansiranje medija, nesaradnja lokalne samouprave, kao i zatrpavanje građana hvalospevima o životu u njihovim sredinama.
Vojvođanska informativna pustinja u moru informacija: Umrežavanje medija kao moguće rešenje
Foto: Pixabay
Kvalitetni lokalni mediji širom Srema, Banata i Bačke zbog toga imaju velikih problema. Ne samo da im je pristup informacijama od javnog značaja ograničen, a lokalne vlasti ih često diskriminišu - samo zbog svog postojanja.
U ovakvim sredinama primetno je i da su građani loše informisani o problemima u svojoj zajednici zato što najveći broj medija izveštava jednostrano i isključivo u korist lokalne samouprave. 
"Medijski mrak, a medijskih svitaca puno"
 
Informacije iz mnogih vojvođanskih gradova ne dopiru do šire publike i sa njihovim problemima je malo ko upoznat. Međutim, medija u svim delovima Vojvodine ima puno.
 
Direktor i glavni i odgovorni urednik portala Zrenjaninski.com Željko Balaban za 021.rs kaže da je u ovom mestu, ali i celom Banatu, primetan veliki broj građanskih medija, odnosno portala koje prave sami građani.
 
"Medijska situacija u Banatu je poslednjih godina katastrofalna, pogotovo sa razvojem tehnologija, interneta i društvenih mreža. Danas svako može da otvori Fejsbuk stranicu i portal i da zove sebe novinarom. Vlast je ovakvo stanje u velikoj meri iskoristila i zloupotrebila. Preko noći se otvaraju takozvani informativni portali koji služe praktično samo za zamazivanje očiju javnosti da se predstavi kao da ima puno medija, a zapravo su to samo servisi koji služe vlastima za plasiranje informacija koje oni sami dostavljaju", objašnjava.
 
Balaban navodi da u Zrenjaninu gotovo nema nezavisnih medija, a da je situacija još gora u okolnim opštinama u srednjem Banatu - u Sečnju, Žitištu, Novoj Crnji i Novom Bečeju.
 
Glavna i odgovorna urednica portala IN Medija iz Inđije Verica Marinčić za 021.rs kaže da u Sremu "vlada medijski mrak iako medijskih svitaca ima puno".
 
"Mediji koji možda imaju neku mogućnost da se čuju šire finansiraju se od strane lokalne samouprave, a informacije koje tu mogu da se čuju su uglavnom hvalospevi lokalnoj samoupravi. Međutim, niko ne obraća pažnju na probleme koji se gomilaju iza svih tih hvalospeva", navodi.
 
Glavni urednik portala SOinfo iz Sombora Sava Majstorov za 021.rs kaže da u današnjoj medijskoj sceni u Bačkoj ima "previše nepoznanica".
 
"Previše je nepoznanica u smislu da se ne zna ko su vlasnici pojedinih medija koji učestvuju na različitim konkursima, a ne zna se ni ko su članovi tih redakcija, ko u njima radi i na koji način se deluje iz informativnih programa", objašanjava on.
 
Dodaje i da je mali broj nezavisnih medija u tom delu Bačke, a velika je "poplava" sajtova i medija za koje smatra da su više tabloidi, "bez obzira na način publikovanja sadržaja".
 
"Uglavnom se sve svelo na te, kako ih zovem, 'bot portale', a kvalitet sadržaja je prilično očajan. Uglavnom se informacije plasiraju iz jednog centra i to su tekstovi i informacije koje neutralno gledaju na lokalnu i državnu vlast. Ti tekstovi su afirmativnog karaktera, pogotovo kada se radi o napadima na neistomišljenike, opoziciju ili neke ljude koji samostalno pokušavaju da misle i izvlače neke zaključke, a to očigledno nije dobrodošlo u ovoj našoj zemlji", objašnjava Majstorov.
 
Brojni problemi lokalnih medija
 
Jedan od najvećih problema novinara na lokalu jeste upravo finansijska neizvesnost, a čini se da lokalne samouprave namerno rade sve u svojoj mogućnosti da novinarima otežaju svoj posao.
 
Sava Majstorov objašnjava da su mediji primorani da koriste konkursna finansiranja kako bi opstali, a ima onih i koji svoj budžet dopunjuju i preko marketing tima.
 
"Međutim, deluje da se nezavisnim medijima uskraćuje mogućnost da budu ravnopravni učesnici konkursa. Njihovi projekti uglavnom dobijaju prilično male iznose za realizaciju projekta, a ostatak novca se deli tim 'bot' redakcijama. To su enormna sredstva za medije bez impresuma, za koje ne znamo ko su urednici i ostalo", dodaje.
 
Verica Marinčić objašnjava da od svih registrovanih medija u Inđiji, samo se IN Medija ne finansira iz lokalnog budžeta. Dodaje i ih lokalna vlast ne zove ni na sednice skupštine ili bilo kakve događaje koje opština organizuje.
 
"Jednostavno su nam zatvorili oči misleći da ćemo tako da nestanemo, da se ugasimo i da se ne bavimo njima, da prosto oni mogu da rade onako kako zamišljaju. Došlo je do toga da imate utisak da čim zinete nešto da kažete, neko vas udari preko usta. Mi i kada dođemo da izveštavamo sa nekog događaja na koji smo se sami pozvali jer oni to nisu učinili, prosto čujemo kako neko koluta očima jer smo tu. Prvo je bilo jako neprijatno, a sada je postalo jako zabavno", objašnjava Marinčić.
 
Majstorov potvrđuje da ni redakcija njegovog portala već godinama ne dobija pozive za događaje od lokalne vlasti u Somboru, a da se dešavalo i da ih izbacuju sa događaja na koje su se sami pozvali.
 
"Teško dobijamo i odgovore iz lokalne samouprave, ali i uopšte imamo problem sa komunikacijom sa većinom državnih i javnih preduzeća. Sve ustanove su nam prilično zatvorene i to je jedan krug u koji je vrlo teško ući, a samim tim i raditi svoj posao", dodaje.
 
"Glas i potrebe ljudi uopšte nisu donete u obzir"
 
Svi sagovornici slažu se da ovakvo stanje najviše utiče na same građane, koji su delom pogubljeni u moru informacija koje dobijaju na dnevnom nivou, a sa druge strane ne vide informacije koje su bitne za njih.
 
Kako kaže Verica Marinčić, deluje joj da građani nemaju dovoljno informacija ni u Inđiji, ni u Sremu. 
 
"Glas i potrebe ljudi uopšte nisu donete u obzir. Ono što Inđija i Srem imaju jeste jednostrano izveštavanje, a građani jednostavno ne vide drugu stranu, širu sliku i potpunu informaciju. Sve u svemu, zatvorenost prema publici lokalnih samouprava, odnosno vlasti, dovodi do toga da je mrak veći", objašnjava.
 
Željko Balaban smatra da su građani Zrenjanina i Banata prenatrpani nebitnim informacijama, što "poprilično utiče na njihovu informisanost".
 
"Gomila informacija se plasira za koje ljudi ne mogu da razluče koje su istinite, a koje lažne. I nama novinarima je nekada teško da to odvojimo, a ne običnim građanima. Sve ovo u velikoj meri utiče na zbunjenost građana, a one vesti koje se tiču njihovog života, funkcionisanja grada ili opštine se ili ne pojave ili budu zatrpane", objašnjava.
 
Sava Majstorov dodaje i da su istraživačke priče svedene na minimum i tek kod nekih medija se mogu videti.
 
"U većini aktuelnih 'medija' ne postoje ozbiljnije analize i nema jedne reči protiv vladajuće koalicije, strukture, bez obzira o kom nivou se radi. Građani uopšte nisu informisani i iz takve poplave informacija, oni ne mogu da dobiju ono što im je zaista potrebno, a to je da budu pravovremeno, istinito i nepristrasno informisani", naglašava. 
Umrežavanje lokalnih medija: Baza koja garantuje kvalitetno, objektivno i pravo novinarstvo
 
Sagovornici portala 021.rs slažu se da je trenutna medijska slika u vojvođanskim lokalnim sredinama loša, ali ulažu nade da bi umrežavanje manjih i većih medija moglo da doprinese širenju informacija i vesti iz ovih mesta.
 
Željko Balaban ističe da bi najidealnije rešenje bilo kada bi se uveo red na medijskoj sceni.
 
"Pošto mi se čini da to nije moguće i da se to verovatno nikada neće ni desiti, možda je rešenje umrežavanje profesionalnih medija koji bi mogli da se izdvoje iz današnje situacije i da se istaknu kao reperi objektivnog i pravog novinarstva. Na taj način mediji bi postali vidljiviji, organizovaniji, jači i to je jedan od najboljih načina da se izbori i na tržištu i na medijskom nebu", smatra on.
 
Kako kaže Verica Marinčić, ni ona ne vidi kako bi se u sadašnjoj situaciji rešili svi ovi problemi.
 
"Naše iskustvo je da je prenošenje naših vesti ili priča koje smo mi pokrenuli doprinelo da se glas iz Inđije čuje dalje. Jako je važno da se manji mediji umrežavaju sa većim zato što tako dobijaju snagu ovi manji, a širinu ovi veći, a onaj kome se te vesti plasiraju mislim da najviše dobija", ističe.
 
I Sava Majstorov smatra da je lokalna zajednica daleko od pravih rešenja da "medijska scena zapravo zaživi i da zameni nešto što samo imitira istu".
 
"Potrebno je da mediji i novinari shvate važnost i vrednost Saveta za štampu i Kodeksa novinara Srbije, a novinari moraju biti još posvećeniji svom poslu kako bi zaustavili tu najezdu lažnih vesti, odnosno dezinformacija kojim smo okruženi i prilično opskurnih medija koji služe da slude već sluđen narod", smatra.
 
Dodaje i da je umrežavanje medija kvalitetan poduhvat, koji mora biti dobro osmišljen.
 
"Umrežavanje treba da donese i neku materijalnu korist, pre svega lokalnim medijima. Bitno je i da svaka članica mora da prođe dubinsku kontrolu kako bi se odbacila mogućnost da se u mrežu infiltrira i neki ne-medij. Ono bi moglo i da doprinese oporavku medijske scene kada se svega ovoga oslobodimo i kada ti lažni mediji nestanu. Na taj način bi mogla da se na lokalu stvori ekipa ljudi koja će moći neke stvari da iznese i koja od Kodeksa neće odstupiti. Samim tim je to neka sigurnost i za građane i za medije i novinare da postoji baza i da je ona toliko sigurna da garantuje kvalitet i sve ono što nalaže pomenuti Kodeks", naglašava Majstorov.
 
 
***
 
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
  • ShomiZr

    01.06.2023 11:08
    nije istina
    nije istina,Zr ima ima veliku fb stranicu Zrenjanin grad u ravnici,opzicionu i jedina velika u gradu
  • Saša

    19.05.2023 18:30
    Samoubistvo
    Po komentarima se vidi koliko su ljudi zainteresovani za ovako krucijalnu stvar. Nimalo. Jednostavno nam nedostaje osnovne pismenosti na koje sve načine možemo uticati na promene u svojoj sredini, jednostavno da nam bude bolje.
    Ovako svaka vlast koristi zatucani narod koji očekuje da mu neko drugi reši probleme.
    Ovu inicijativu treba podržati. Stvarno bi bilo dobro kada bi se negde moglo pročitati pravo stanje po opštinama i svim malverzacijama. Kada bi se moglo pročitati o odlukama lokalnih vlasti i dugoročnih posledica koje one nose.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Prstenovani mladunci modrovrana u Vojvodini

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), prstenovalo je mladunce modrovrane, jedne od najlepših ptica u Srbiji, koju su ornitolozi u prethodne dve decenije spasili sa ruba nestanka.