Više od 2.000 ljudi čeka transplantaciju: Šta donose dva zakona koji bi trebalo da promene stanje?

Autor: Euronews Srbija

Info

04.06.2023.

22:15

Srbija je na dnu evropske lestvice po broju transplanticija organa. Danas više od 2.000 pacijenata čeka poziv iz bolnice da se pojavio donor, da imaju organ koji je za njih jedina šansa da prežive.

Više od 2.000 ljudi čeka transplantaciju: Šta donose dva zakona koji bi trebalo da promene stanje?

Foto: Pixabay

Ovako lošu sliku i nedostatak donora trebalo bi da promene izmene dva zakona - Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji su ušli u skupštinsku proceduru, piše Euronews Srbija.

U predlogu ta dva zakona je precizirano da se ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja samo ako se to lice za života nije protivilo darivanju organa usmeno ili u pisanom obliku.

Predviđeno je da se izjava o protivljenju darivanja ljudskih organa, odnosno tkiva daje na propisanom obrascu, izabranom lekaru u domu zdravlja, odnosno ovlašćenom licu za evidentiranje pismene izjave u Upravi za biomedicinu.

Inače, Ustavni sud je 2021. godine proglasio neustavnim odredbe ova dva zakona u kojima se kaže darivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih predviđa pretpostavljenu saglasnost.

Tako od novembra 2021. ne postoji pravni okvir koji uređuje uslove i postupak presađivanja ljudskih organa i tkiva sa umrlih ljudi.

Ministarstvo zdravlja je u međuvremenu prosledilo uputstva transplantacionim centrima, da se traži saglasnost porodica, ali to nije dalo željene rezultate.

Lekari i pacijenti slažu se da je program transplantacije u Srbiji, u koroni i nakon nje, pao na najniže grane do sada od kada je 2013. godine obnovljen.

Prošle godine su urađene samo dve kadaverične transplantacije (organi od preminulog donora).

Početkom ove godine pokrenuta je kampanja "Još si mi trag" i slika se malo promenila - urađene su tri transplantacije srca, dve jetre, nekoliko bubrega.

Pacijenti su jedinstveni u stavu da je nekoliko transplantacija urađenih od početka godine nedovoljno, ako se ima u vidu koliko pacijenata čeka organ, ali da je to signal koji uliva nadu.

Usponi i padovi programa

Direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije prof. Svetozar Putnik kaže da je u poslednjih 10 godina transplantacioni program imao uspone i padove, da su, na žalost, imali i pacijenata koji nisu dočekali transplantaciju.

Smatra da izmene zakona ne mogu mnogo da promene u toj oblasti. Dodao je da su u UKCS od početka godine urađene tri transplantacije srca.

Navodi i da se moraju razbiti poredrasude koje postoje u društvu vezano za presađivanje organa. Jedna od njih je i da postoje zloupotrebe ko će dobiti organ.

"Jedna od ključnih stvari koju treba naglasiti je da u transplantaciji organa učestvuje tim od oko 60-70 zdravstvenih profesionalaca - koordinatori koji razgovaraju sa porodicama, lekari koji se bave održavanjem organa u telu donora, eksplantacioni timovi, transplantacini timovi, ljudi koji transportuju organe. Nemoguće je da postoji neka vrsta mahinacije a da se za to ne sazna. To je tako sugde u svetu", pojasnio je Putnik.

Osim toga u Srbiji postoji i predrasuda oko moždane smrti. Često se moždana smrt poistovećuje sa komom. Lekaru kažu da čovek može da umre na dva načina - tako što mu stane srce ili prestane da funkcioniše mozak.

"Kada se desi moždana smrt ne postoji ni promil šanse da se taj neko probudi", pojašnjava Putnik i dodaje da postoje jasno definisani protokoli za utvrđivanje moždane smrti i da nije moguće da pacijent oživi.

Inače, program transplantacije posebno je zaživeo u Hrvatskoj, Italiji i Španiji kada je Papa Jovan Pavle drugi podržao program presađivanja organa 1991. godine.

Papa je tada rekao da je "darivanje organa bogougodan gest i da taj humani gest vodi u carstvo nebesko".

Lekari zato kažu da je važan i stav Srpske pravoslavne crkve po tom pitanju. Poziv da podrži program otišao je i na adresu Patrijaršije, ali još uvek nema odgovora.

Za sada su samo pojedinačno vladike podržavale program. Jedan od njih je pokojni vladika Lavrentije koji je javno podržavao transplantaciju i bio potpisnik donorske kartice.

Nedavno je vladika Grigorije govorio o tome. On je rekao da je njegov lični stav da se donorstvom produžava život.

"Neki divni ljudi dobili su organe i zahvaljujući tome žive. Sa druge strane moramo da konstatujemo da su neki divni ljudi preramno otišli jer nisu došli do organa. Kada sve to sagledam - Bog nam daje život, ali i mi jedni drugima. Mislim da je donacija organa uzvišena stvar", objavio je vladika Grigorije na Instagramu.

Značaj Eurotransplanta

Lekari kažu da je važno da Srbija bude i deo Eurotransplanta. Da bi postala deo te organizacije mora da ima sedam donora na milion stanovnika, što iz ove perspektive izgleda nedostižno. Susedna Hrvatska ima 33 donora na milion stanovnika.

U 2017. godini Srbija je dobila pridruženo članstvo u Eurotransplantu, ali nije uspela da ga zadrži.

Pojašnjenja radi Eurotransplant nema veze sa EU, da bi neka zemlja bila član Eurotransplanta uslov je da ima minimum sedam donora na milion stanovnika u poslednje tri godine. Srbija taj uslov ne zadovoljava.

Treba napomenuti i to da Eurotransplant nije organizacija koja samo daje organe, već i uzima.

S obzirom na to da se u Srbiji rade transplantacije srca, jetre, bubrega, rožnjače, a ne rade tranplantacije pluća, i pankreasa, Srbija bi uvek mogla Eurotransplantu da da te organe, a da za svoje pacijentre dobije organe koji se presađuju u našim centrima.

U Srbiji se trenutno transplantacije rade u nekoliko transplantacionih centara.

U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije obavljaju se transplantacije bubrega, jetre i srca, U KC Vojvodina - bubrega i jetre, KC Niš - bubrega, VMA - bubrega i jetre, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj - bubrega. Transplantacije matičnih ćelija obavljaju se u KCS, VMA, KC Vojvodina, Institutu za majku i dete.

Ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić nedavno je najvila reorganizaciju transplantacionih centara, te će se tako transplantacije srca raditi u Kliničkom centru Srbije, Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje i Institutu Kamenica.

Transplantacija bubrega će se raditi, kako je rekla, u KC Vojvodina i na VMA, a jetra samo na VMA.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

transplantacija transplantacija organa

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Njigor

05.06.2023 • 07:33

Njigor

Ide slabo ili nikako! Doniranje je dobrovoljno i ništa vise od toga jer se neplaca! Svaki Donor na Zapadu ima neke privilegije i Interese za zivota ili nakon Smrti njegova Porodica ovisno o dogovoru! U Belgiji Holandiji…Americi Donori neplačaju razne namete imaju prednost pri zapošljavanju kupovinu stana kuće Itd! I sama svest coveka se razvila da se spoji humano i korisno! Normalno to sve ide sa Ugovorom uz prethodne razgovore sa Psihologom i Porodicom! Na tome treba raditi i bilo bi za svakog obzirom na broj stanovnika Srbije!

6 3 +3
Гаги

05.06.2023 • 07:12

Гаги

Ја би донирао,што да не али трабало би да се плати док сам,жив! Неки стан,кола,апанажа доживотна...итд! На црном,тржишту то иде много,скупље!!!

4 7 -3
Jovan

05.06.2023 • 06:28

Jovan

Niko nemoze nikog naterati da donira organe ako on to licno neoseca za zivota! Sve se svodi na licnoj odluci koja Mora biti napismena! Obzirom da je ovo Potrosacko i Kapitalisticko doba u kom zivimo Drzava bi trebala potencionalne donore stimulisati ili im dati neke benificije za zivota! Verujem da bi vise donora bilo nego ovako na dobrovoljnoj bazi!!! Ceo zivot je Interes i Novac i to se nemoze promeniti!!! Sve se placa i nista nema besplatno to vam je Istina koliko god to nekom zvucalo ovako ili onako! Ljudi su razliciti neki veruju u zagrobni zivot neki ne treci nezele da im se kasapi les itd!!! Ali svi moraju da zive jedu i niko nije imun na Novac pa sada vi sami zakljucite?! Hvala!

4 5 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.