Istraživanje: Srbija među zemljama u kojima se krše prava radnika, ističu se "Jura" i "Pošta Srbije"

Autor: FoNet

Info

12.07.2023.

10:27

Među državama u kojima se krše prava zaposlenih je i Srbija, navodi Međunarodna konfederacija sindikata u izveštaju o Globalnom indeksu radnih prava u 2023.

Kako prenosi portal sindikalne centrale "Nezavisnost", a pokazuje novo izdanje Globalnog indeksa prava Međunarodne konfederacije sindikata (MKS), globalnu krizu troškova života prati učestalo kršenje prava radnih ljudi u svim regionima sveta.

Globalni indeks radnih prava objavio je listu 87 kompanija iz zemalja širom sveta koje krše prava radnika, a među njima su se našle i dve firme iz Srbije - državno Javno preduzeće "Pošta Srbije" i privatno preduzeće Jura, u vlasništvu istoimene korporacije iz Južne Koreje.

Od Esvatinija do Mjanmara, od Perua do Francuske, od Irana do Koreje ignorišu se zahtevi radnika da se poštuju njihova radna prava, a njihovo nezadovoljstvo nailazi na sve brutalnije odgovore državnih vlasti.

Prema Globalnom indeksu, 10 najgorih zemalja za zaposlene u 2023. godini su Bangladeš, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini (nekada Svazilend), Gvatemala, Mjanmar, Tunis, Filipini i Turska, navodi se na sajtu MKS.

Indeks za 2023, koji sadrži sveobuhvatni pregled prava radnika u 149 rangiranih zemalja, pokazuje da su kršenja radničkih prava dostigle rekordne razmere.

U devet od 10 država prekršeno je pravo na štrajk, a radnici u zemljama kao što su Kanada, Togo, Iran, Kambodža i Španija suočili su se sa krivičnim gonjenjem ili otpuštanjem nakon odluke da štrajkuju.

U 77 odsto zemalja radnicima je onemogućeno pravo na osnivanje ili učlanjenje u sindikat. Pravo na slobodno udruživanje uskraćuje se migrantima i domaćim radnicima, zaposlenima na određeno vreme, onima u neformalnoj ekonomiji, radnicima na digitalnim platformama i u posebnim ekonomskim zonama.

Sindikalci su ubijeni u osam zemalja, a uskraćivanje prava na slobodu govora i okupljanja evidentirano je u 42 odsto zemalja, što je često rezultiralo protestima radnika, koji su zbog toga trpeli brutalno policijsko nasilje.

U Francuskoj su, primera radi, zakoniti protesti dočekani žestokim fizičkim napadima policije, neselektivnim hapšenjima i suzavcem, dok je u Iranu policija hapsila i tukla nastavnike zbog učešća u prvomajskim demonstracijama.

Osam od 10 zemalja prekršilo je pravo na kolektivno pregovaranje, a države koje su značajno smanjile prava na kolektivno pregovaranje su Holandija, Severna Makedonija, Zimbabve, Honduras, Indonezija, Crna Gora i Srbija, navodi se u izveštaju.

U 73 odsto država ometana je, ili čak zabranjivana, registracija sindikata, u čemu se posebno ističu Belorusija, Mjanmar, Hongkong, Centralnoafrička Republika i Gvatemala.

Radnici su hapšeni i pritvarani u 69 zemalja, a posebno su na meti bili istaknuti sindikalni lideri u Mjanmaru, Hongkongu, Dominikanskoj Republici, Indiji i Turskoj.

Povodom objavljivanja novog Globalnog indeksa radnih prava, v.d. generalnog sekretara MKS Luk Trijangl rekao je da podaci o 2023. godini pružaju "šokantne dokaze da su napadnuti temelji demokratije".

"Postoji jasna veza između poštovanja prava radnika i snage bilo koje demokratije, a erozija jednog dovodi do degradacije drugog. I u zemljama sa visokim i sa niskim prihodima radni ljudi su se suočili sa istorijskom krizom troškova života i rastućom inflacijom vođenom korporativnom pohlepom, a vlasti su se obračunale sa pravom na kolektivno pregovaranje o povećanju plata i pravom na preduzimanje štrajkova", kazao je Trijangl.

Međunarodna konfederacija sindikata je najveća sindikalna asocijacija na svetu. Okuplja 338 nacionalnih sindikata iz 168 zemalja sveta sa više od 200 miliona članova, navodi Nezavisnost.

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

De 'an

12.07.2023 • 12:26

ma šta ste kazali

Ma nemoguće kod nas med (lažni) i mleko (sa aflatoxin-om) drugi nam se malo isplati

2 3 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.