Breskve, šljive, pa krastavci: Zbog čega se roba iz Srbije vraća sa granica i koliko često?
Sa granice sa Slovenijom u Srbiju je nedavno vraćena pošiljka svežih krastavaca zbog prisustva fungicid metalaksila, što nije prvi put ovog leta da proizvodi naše zemlje ne prođu kontrolu EU.
Foto: Pixabay
Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) objavio je da krastavci nisu "prešli" granicu zbog previsokog nivoa potencijalno štetne supstance - nakon čega je odlučeno da se data količina uništi.
Ovo nije usamljen slučaj. Početkom avgusta tovar srpskog čipsa nije distribuiran u Hrvatskoj, jer je sadržao visok nivo kancerogenog akrilamida.
Kako je pojasnio proizvođač Chips Way d.o.o, reč je o o 33 palete rebrastog čipsa paprika od 150 grama, za koje se prilikom carinjenja na analizi pokazala neusklađenost po pitanju niva akrilamida.
Nedugo zatim, sa hrvatske granice vraćene su i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno.
Ipak, to nije prvi put da se pošiljka breskvi vraća nazad u našu zemlju. Početkom jula sa granice sa Slovenijom vraćene su breskve proizvedene takođe u Srbiji, zbog visoke koncentracije pesticida hlorpirifosa.
Krajem avgusta, sa granice sa Hrvatskom, zbog ostataka pesticida hlorpirifosa i potencijalnog rizika po zdravlje, vraćene su i šljive iz Srbije. Mesec dana ranije, sa iste granice nazad je stigla pošiljka dimljenog lososa zbog bakterije koja izaziva listeriozu (Listeria monocytogenes).
Povrat robe iz Srbije ne odnosi se samo na hranu, već i na druge proizvode kao što, recimo, papirne slamčice ili alkoholna pića. Iz tog razloga, građanima posledično deluje da nije retko da sa srpskom robom nešto nije u redu, te se opravdano pitaju koliko su bezbedni proizvodi koje svakodnevno kupuju.
To za Danas potvrđuje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji ističe da se potrošači sada plaše konzumiranja određenih kategorija robe.
"Građani su u strahu jer se sa granica vraća roba zbog alarmantnih nivoa pesticida, ali i zbog izostanka odgovora na koji način se u Srbiji vrši kontrola namirnica. Iako Ministarstvo treba da odabere laboratorije koje će ispitivati proizvedenu hranu, javnosti i dalje nije poznato gde se testiranja obavljaju i kada", ističe on.
On dodaje da osnovni problem zbog koga dolazi do pojačane koncentracije štetnih hemijskih supstanci predstavlja izostanak kontrole poljoprivrednih apoteka, odnosno količine preparata koje prodaju.
"S obzirom na to da postoji e-Uprava, u kojoj vlasnici prijavljuju svoja gazdinstva, nejasno je zašto se ne vrši nadzor nad tim šta i kome poljoprivredne apoteke prodaju, a sa druge strane šta se uvozi. Naime, ako jednom proizvođaču za jednu njivu ili voćnjak treba pola litra određenog preparata koji sadrži pesticide, apoteke ne bi smele da mu daju pet litara", predočava Papović.
Lakoću nabavke hemijskih sredstava koje sadrže, recimo hlorpirifos, potvrđuje činjenica da je na internetu moguće poručiti proizvode kao što je, na primer Konzul, bez ostavljanja podataka o njivi na kojoj bi se primenjivao ili bilo kakvih bližih odrednica koje bi ograničile distribuciju.
Građane takođe zanima i kako proizvodi namenjeni izvozu prođu kontrolu prema parametrima u Srbiji, a onda se procena ne usaglasi sa kriterijumima zemlje u kojoj bi trebalo da se distribuiraju.
"Kod nas se ispituje prisustvo nekoliko vrsta pesticida, pet-šest, dok se u zemljama EU meri nivo desetina njih. Iz tog razloga ne dolazi do poklapanja rezultata, pa roba bude vraćena. U Srbiji se, očigledno, štedi na zdravlju potrošača", kaže Papović.
Ipak, iz Ministarstva poljoprivrede kažu za Danas da Srbija nije jedina zemlja kojoj se roba povremeno vraća sa granica drugih država.
"Prilikom kontrole na graničnim prelazima pošiljki voća i povrća na ostatke pesticida, dolazi do otkrivanja neusaglašenih pošiljki sa čime se suočavaju sve zemlje. Pronalaženje pojedinačnih neusaglašenih pošiljki na ostatke pesticida nije razlog za zabranu uvoza voća i povrća iz zemlje iz koje je pošiljka poslata, već se u tom slučaju šalje obaveštenje upozorenja zemlji izvoznici, kao i ostalim zemljama. U tom smislu povećava se kontrola i nadzor nad tim pošiljkama", navodi Ministarstvo.
To potvrđuju i podaci RASFF-a, iz kojih možemo videti da je početkom meseca Slovenija Hrvatskoj vratila pošiljku živinskog mesa zbog prisustva salmonele u pilećim krilcima.
Govoreći o okolnim zemljama, Turskoj se skoro svaki dan vraća različita roba, od voća, povrća i konditorskih proizvoda do kakaa i ribljih prerađevina. Sa druge strane, od početka septembra, ni jedna bugarska pošiljka nije imala problem da pređe granicu, a isto važi i za ceo jun i jul. Za Crnu Goru od početka godine nema pribeleženog povrata, dok je poslednji put roba proizvedena u Bosni i Hercegovini vraćena početkom aprila.
Pročitaj još
Kako se pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja, poljoprivrednici bi trebalo da nauče posle Nove godine, do kada bi trebalo da bude završen pravilnik, najavili su u Ministarstvu poljoprivrede.
Počele vanredne kontrole, nesavesno ponašanje biće strogo kažnjeno
U Upravi za zaštitu bilja kažu za RTS da razumeju borbu poljoprivrednika da uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima obezbede dobar rod, ali će nesavesno ponašanje biti strogo kažnjeno.
"Sve ono što otkrijemo i što pronađemo kao nedozvoljeno, što je suprotno zakonu, što je suprotno odlukama Ministarstva poljoprivrede, biće rigorozno procesuirano. Ovo nije pretnja, ovo je preporuka proizvođačima da se strogo drže pravila", kaže direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević.
Potrošači u Srbiji nemaju razloga za strah od otrovne hrane, naglašava ministarka poljoprivrede jer se sve kontroliše i na njivi i u trgovinama. Kaže da pošiljke za izvoz kontroliše zemlja kojoj su namenjene.
"Mi vraćamo kamione dnevno svaki dan, samo što to javno ne objavljujemo, a ne objavljuju ni ti isti novinari kojima nije zanimljivo da objave da smo mi vratili kamion u Evropsku uniju, to je normalno. Pored toga što neko pokušava da namerno podigne paniku u narodu, mi smo krenuli u vanredne kontrole. Sada ćemo analizirati i ono što se izvozi iz zemlje, iako se to u principu ne radi", ističe ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Srbija redovno usklađuje pravila o sredstvima za zaštitu bilja sa evropskim. Inače, evropski sistem za uzbunu dnevno beleži hiljade notifikacija o neusaglašenim pošiljkama. Srbiji ima tri za nekoliko nedelja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ministar Stanković: Na početku akademske godine provokacija samo na novosadskom Medicinskom fakultetu
04.11.2025.•
0
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da je nova akademska godina u ponedeljak počela na svim univerzitetima u Srbiji i da su amfiteatri na mnogim fakultetima bili puni.
Dijana Hrka nastavlja štrajk glađu: Kod Skupštine mirno uz manje provokacije
04.11.2025.•
0
Dijana Hrka nastavila je danas štrajk glađu, a kod Skupštine Srbije jutros je mirno i saobraćaj Takovskom ulicom normalno funcioniše.
Istoričar Bešlin: Što više Vučić produbljuje krizu i odlaže rasplet - cena njegovog pada će biti viša
04.11.2025.•
0
Istoričar Milivoj Bešlin istakao je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne može da pobedi srpske studente, dodajući da nijedan autoritaran režim nikad nije dobio bitku protiv mladosti sopstvenog društva.
Novi sistem kontrole ulaska u EU od danas i na Horgošu
04.11.2025.•
0
Primena novog ulazno-izlaznog sistema Evropske unije (EES) počinje na najvećem mađarsko-srpskom graničnom prelazu Reske-Horgoš.
Skupština Srbije danas o biračkom spisku i leks specijalisu za Generalštab: Opozicija o tome da li bojkotuje
04.11.2025.•
4
Poslanici Skupštine Srbije danas će započeti novu sednicu jesenjeg zasedanja sa osam tačaka dnevnog reda, među kojima su izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i leks specijalis za zgradu Generalštaba.
Posle šest godina postupka: Novo suđenje u slučaju Asomakuma i falsifikovane lične karte Andreja Vučića
04.11.2025.•
3
Sudski postupak u predmetu "Asomakum", koji nosi ime po firmi za koju se tvrdi da je osnovana uz pomoć falsifikovane lične karte brata predsednika Srbije Andreja Vučića, formalno je morao da počne iz početka.
Maskirane osobe iz Ćacilenda oborile na zemlju i šutirale novinara FoNeta, policija nije reagovala
04.11.2025.•
7
Nepoznate osobe koje su došle iz "Ćacilenda" napale su sinoć oko 23 časa novinara novinske agencije FoNet Marka Čonjagića kod gradilišta u Kosovskoj ulici, dok je izveštavao sa skupa podrške Dijani Hrki.
Novak Nedić i bivši šef Macutovog kabineta u nedelju bili među okupljenima u Ćacilendu
03.11.2025.•
6
CINS je objavio fotografije na kojima se vidi da su se u "Ćacilendu", nakon sukoba u nedelju, nalazili Novak Nedić, bivši generalni sekretar Vlade Srbije i Miloš Anđić, donedavni šef kabineta premijera Đura Macuta.
Vučić: Jurimo dvojicu snajperista u Beogradu, ne možemo tri dana da ih pronađemo
03.11.2025.•
69
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nadležni organi već tri dana pokušavaju da pronađu dvojicu snajperista koji su, prema obaveštajnim podacima, došli u Beograd.
Psihoterapeut: Muzika koju puštaju iz "Ćacilenda" Dijani Hrki je tortura i produkt perverznog uma
03.11.2025.•
5
Danas posle podne ponovo je puštena glasna muzika iz "Ćacilenda" gde je ozvučenje postavljeno ranije tokom dana.
Ministarstvo spoljnih poslova: Sa žaljenjem smo primilu najavu Švedske, nije u duhu partnerstva dve zemlje
03.11.2025.•
4
Povodom najave Švedske da će deo pomoći namenjen državi Srbiji preusmeriti na civilni sektor zbog problema u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova.
VIDEO: Tuča u Ćacilendu, policija intervenisala
03.11.2025.•
25
U "Ćacilendu" je večeras došlo do incidenta, zbog kojeg je intervenisala policija.
Trener Radničkog Mladen Žižović preminuo tokom utakmice u Lučanima
03.11.2025.•
5
Trener Radničkog 1923, Mladen Žižović, preminuo je tokom utakmice u Lučanima.
VIDEO: Situacija večeras mirna između dva skupa kod Skupštine, iz Ćacilenda trešti muzika
03.11.2025.•
1
Građani i studenti i večeras su okupljeni na raskrsnici Takovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra u centru Beograda, u znak podrške Dijani Hrki, koja štrajkuje glađu.
Kamioni na Batrovcima i Šidu čekaju pet sati
03.11.2025.•
0
Putevi Srbije saopštili su da automobili, na graničnim prelazima, prolaze bez zadržavanja dok kamioni čekaju od tri do pet sati da izađu iz Srbije.
Švedska obustavlja podršku delu državnih institucija u Srbiji: "Razvoj u Srbiji ide u pogrešnom pravcu"
03.11.2025.•
21
Švedska je odlučila da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i da sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog, kako navode, pogoršanja stanja vladavine prava, korupcije i slobode medija.
Komitet pravnika: MUP kamp ispred parlamenta opisuje kao legalan, a trebalo je da odbaci prijavu tog skupa
03.11.2025.•
2
Komitet pravnika za ljudska prava poziva MUP da hitno spreči dalju zloupotrebu prava na slobodu okupljanja u Pionirskom parku i na javnoj površini ispred Narodne skupštine, Predsedništva Srbije i Skupštine Beograda.
Vujošević: KSS treba da reaguje zbog hapšenja Štimca
03.11.2025.•
5
Proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević izjavio je da hapšenje bivšeg košarkaškog reprezentativca Vladimira Štimca predstavlja nastavak represije vlasti prema građanima koji se bore za pravdu i normalnu Srbiju.
Dijana Hrka odgovorila Vučeviću: Slagao me je da će krivci biti u zatvoru
03.11.2025.•
7
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine Srbije, kaže da ju je predsednik SNS i bivši premijer Miloš Vučević slagao jer joj je obećao da će odgovorni za smrt njenog sina i još petnaest ljudi biti kažnjeni.
Komentari 15
Laza
@Vladimir
Jaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar