Breskve, šljive, pa krastavci: Zbog čega se roba iz Srbije vraća sa granica i koliko često?
Sa granice sa Slovenijom u Srbiju je nedavno vraćena pošiljka svežih krastavaca zbog prisustva fungicid metalaksila, što nije prvi put ovog leta da proizvodi naše zemlje ne prođu kontrolu EU.
Foto: Pixabay
Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) objavio je da krastavci nisu "prešli" granicu zbog previsokog nivoa potencijalno štetne supstance - nakon čega je odlučeno da se data količina uništi.
Ovo nije usamljen slučaj. Početkom avgusta tovar srpskog čipsa nije distribuiran u Hrvatskoj, jer je sadržao visok nivo kancerogenog akrilamida.
Kako je pojasnio proizvođač Chips Way d.o.o, reč je o o 33 palete rebrastog čipsa paprika od 150 grama, za koje se prilikom carinjenja na analizi pokazala neusklađenost po pitanju niva akrilamida.
Nedugo zatim, sa hrvatske granice vraćene su i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno.
Ipak, to nije prvi put da se pošiljka breskvi vraća nazad u našu zemlju. Početkom jula sa granice sa Slovenijom vraćene su breskve proizvedene takođe u Srbiji, zbog visoke koncentracije pesticida hlorpirifosa.
Krajem avgusta, sa granice sa Hrvatskom, zbog ostataka pesticida hlorpirifosa i potencijalnog rizika po zdravlje, vraćene su i šljive iz Srbije. Mesec dana ranije, sa iste granice nazad je stigla pošiljka dimljenog lososa zbog bakterije koja izaziva listeriozu (Listeria monocytogenes).
Povrat robe iz Srbije ne odnosi se samo na hranu, već i na druge proizvode kao što, recimo, papirne slamčice ili alkoholna pića. Iz tog razloga, građanima posledično deluje da nije retko da sa srpskom robom nešto nije u redu, te se opravdano pitaju koliko su bezbedni proizvodi koje svakodnevno kupuju.
To za Danas potvrđuje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koji ističe da se potrošači sada plaše konzumiranja određenih kategorija robe.
"Građani su u strahu jer se sa granica vraća roba zbog alarmantnih nivoa pesticida, ali i zbog izostanka odgovora na koji način se u Srbiji vrši kontrola namirnica. Iako Ministarstvo treba da odabere laboratorije koje će ispitivati proizvedenu hranu, javnosti i dalje nije poznato gde se testiranja obavljaju i kada", ističe on.
On dodaje da osnovni problem zbog koga dolazi do pojačane koncentracije štetnih hemijskih supstanci predstavlja izostanak kontrole poljoprivrednih apoteka, odnosno količine preparata koje prodaju.
"S obzirom na to da postoji e-Uprava, u kojoj vlasnici prijavljuju svoja gazdinstva, nejasno je zašto se ne vrši nadzor nad tim šta i kome poljoprivredne apoteke prodaju, a sa druge strane šta se uvozi. Naime, ako jednom proizvođaču za jednu njivu ili voćnjak treba pola litra određenog preparata koji sadrži pesticide, apoteke ne bi smele da mu daju pet litara", predočava Papović.
Lakoću nabavke hemijskih sredstava koje sadrže, recimo hlorpirifos, potvrđuje činjenica da je na internetu moguće poručiti proizvode kao što je, na primer Konzul, bez ostavljanja podataka o njivi na kojoj bi se primenjivao ili bilo kakvih bližih odrednica koje bi ograničile distribuciju.
Građane takođe zanima i kako proizvodi namenjeni izvozu prođu kontrolu prema parametrima u Srbiji, a onda se procena ne usaglasi sa kriterijumima zemlje u kojoj bi trebalo da se distribuiraju.
"Kod nas se ispituje prisustvo nekoliko vrsta pesticida, pet-šest, dok se u zemljama EU meri nivo desetina njih. Iz tog razloga ne dolazi do poklapanja rezultata, pa roba bude vraćena. U Srbiji se, očigledno, štedi na zdravlju potrošača", kaže Papović.
Ipak, iz Ministarstva poljoprivrede kažu za Danas da Srbija nije jedina zemlja kojoj se roba povremeno vraća sa granica drugih država.
"Prilikom kontrole na graničnim prelazima pošiljki voća i povrća na ostatke pesticida, dolazi do otkrivanja neusaglašenih pošiljki sa čime se suočavaju sve zemlje. Pronalaženje pojedinačnih neusaglašenih pošiljki na ostatke pesticida nije razlog za zabranu uvoza voća i povrća iz zemlje iz koje je pošiljka poslata, već se u tom slučaju šalje obaveštenje upozorenja zemlji izvoznici, kao i ostalim zemljama. U tom smislu povećava se kontrola i nadzor nad tim pošiljkama", navodi Ministarstvo.
To potvrđuju i podaci RASFF-a, iz kojih možemo videti da je početkom meseca Slovenija Hrvatskoj vratila pošiljku živinskog mesa zbog prisustva salmonele u pilećim krilcima.
Govoreći o okolnim zemljama, Turskoj se skoro svaki dan vraća različita roba, od voća, povrća i konditorskih proizvoda do kakaa i ribljih prerađevina. Sa druge strane, od početka septembra, ni jedna bugarska pošiljka nije imala problem da pređe granicu, a isto važi i za ceo jun i jul. Za Crnu Goru od početka godine nema pribeleženog povrata, dok je poslednji put roba proizvedena u Bosni i Hercegovini vraćena početkom aprila.
Pročitaj još
Kako se pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja, poljoprivrednici bi trebalo da nauče posle Nove godine, do kada bi trebalo da bude završen pravilnik, najavili su u Ministarstvu poljoprivrede.
Počele vanredne kontrole, nesavesno ponašanje biće strogo kažnjeno
U Upravi za zaštitu bilja kažu za RTS da razumeju borbu poljoprivrednika da uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima obezbede dobar rod, ali će nesavesno ponašanje biti strogo kažnjeno.
"Sve ono što otkrijemo i što pronađemo kao nedozvoljeno, što je suprotno zakonu, što je suprotno odlukama Ministarstva poljoprivrede, biće rigorozno procesuirano. Ovo nije pretnja, ovo je preporuka proizvođačima da se strogo drže pravila", kaže direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević.
Potrošači u Srbiji nemaju razloga za strah od otrovne hrane, naglašava ministarka poljoprivrede jer se sve kontroliše i na njivi i u trgovinama. Kaže da pošiljke za izvoz kontroliše zemlja kojoj su namenjene.
"Mi vraćamo kamione dnevno svaki dan, samo što to javno ne objavljujemo, a ne objavljuju ni ti isti novinari kojima nije zanimljivo da objave da smo mi vratili kamion u Evropsku uniju, to je normalno. Pored toga što neko pokušava da namerno podigne paniku u narodu, mi smo krenuli u vanredne kontrole. Sada ćemo analizirati i ono što se izvozi iz zemlje, iako se to u principu ne radi", ističe ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Srbija redovno usklađuje pravila o sredstvima za zaštitu bilja sa evropskim. Inače, evropski sistem za uzbunu dnevno beleži hiljade notifikacija o neusaglašenim pošiljkama. Srbiji ima tri za nekoliko nedelja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Macut odgovorio Đokiću: Nema razloga za odlaganje uvođenja SPIRI sistema na fakultetima
19.12.2025.•
7
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut odgovorio je na apel rektora Univerziteta u Beogradu na odlaganje primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI) u visokoškolskim ustanovama u Srbiji.
Hrvatski ministri o izjavi Borisa Bratine: Treba se zabrinuti zbog narativa u Srbiji, ministar poput Gebelsa
18.12.2025.•
17
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman je oštro osudio izjave ministra informisanja Borisa Bratine o Hrvatskoj, rekavši da svi treba da se zabrinu zbog takvog narativa u Srbiji.
Amerikanci usvojili Zakon o Zapadnom Balkanu: Oštre kritike za Srbiju, sankcije povezanima sa korupcijom
18.12.2025.•
43
Američki Kongres usvojio je obiman Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u kom se navodi i da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće i da su izborni uslovi nepravedni.
Tužilac: Četiri puta više prijavljenih fizičkih napada na novinare u ovoj godini u odnosu na 2024.
18.12.2025.•
0
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković izjavio je da je od početka 2025. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva u kojima je došlo do ugrožavanja bezbednosti novinara.
Advokat Beljanski: Vučić pomilovanjima priznaje da ne veruje pravosuđu da će biti poslušno
18.12.2025.•
5
Advokat Slobodan Beljanski izjavio je da data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno.
Vlada Srbije preporučila da Badnji dan i 24. decembra i 6. januara bude neradan
18.12.2025.•
14
Vlada Srbije preporučila je poslodavcima da Badnji dan - 24. decembra 2025. po gregorijanskom kalendaru i 6. januara 2026. po julijanskom kalendaru bude neradan za vernike.
Tužilaštvo: Snimak razgovora direktora Telekoma i Junajted grupe o promeni uređivačke politike N1 montiran
18.12.2025.•
25
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je audio snimak razgovora između direktora Telekoma Srbija Vladimir Lučić i direktora Junajted grupe Stana Milera montiran.
Poznato koliko je koštala obnova dva bulevara koja su oštetila vojna vozila tokom parade na Novom Beogradu
18.12.2025.•
14
Nakon vojne parade "Snaga jedinstva" u septembru, rekonstrukcija Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beogradu koštala je 196,7 miliona dinara, dok je rekonstrukcija Bulevara Nikole Tesle koštala 79,07 miliona dinara.
Režim pravi ideološke udžbenike istorije za razvijanje "patriotskih vrlina": Da li se iza svega krije novac?
18.12.2025.•
13
Najava države da odustane od objavljivanja nacionalnih udžbenika za najavljenih sedam predmeta, uz zadržavanje isključivo udžbenika iz istorije i geografije, ne predstavlja pedagošku, već pre svega političku odluku.
Rektor Đokić uputio apel premijeru Macutu da odloži primenu SPIRI sistema: "Sprečiti teške posledice"
18.12.2025.•
31
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić uputio je otvoreno pismo premijeru Đuru Macutu, u kome traži odlaganje primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI).
Poljoprivrednik iz Klenja prekinuo štrajk glađu: Ministarstvo pristalo na sastanak
18.12.2025.•
0
Poljoprivrednik iz sela Klenje u Opštini Bogatić, Nemanja Lacković, odlučio je da prekine štrajk glađu.
Tanja Soldatović nova rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru, zamenila Zanu Dolićanin
18.12.2025.•
3
Savet Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) izabrao je Tanju Soldatović za novu rektorku te visokoškolske ustanove.
Više javno tužilaštvo pokrenulo postupak po tužbi Mrdića protiv Dolovac i drugih tužilaca
18.12.2025.•
11
Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Trećem osnovnom javnom tužilaštvu zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u cilju ispitivanja navoda krivične prijave Uglješe Mrdića protiv četiri javna tužioca.
A1 Ultra 5G je stigao – mobilni internet i do osam puta brži u većini urbanih zona Srbije
18.12.2025.•
0
A1 Srbija lansirao je A1 Ultra 5G mrežu, obezbeđujući korisnicima od prvog dana znatno brži i pouzdaniji mobilni internet.
Vučić izjavio da neki roditelji-negovatelji ne žele da rade: Uvredio one koji se 13 godina bore za osnovno
18.12.2025.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić je prilikom gostovanja na RTS rekao da će država izaći u susret roditeljima-negovateljima, ali da "moramo da vidimo kako to da ograničimo jer će doći do bezbroj zloupotreba".
Monarhisti: Država ni dinar ne da za Dvorski kompleks, to je osveta princu Filipu za podršku studentima
18.12.2025.•
19
Monarhisti - Pokret za Kraljevinu Srbiju osudili su danas odluku vlasti da u budžetu za 2026. godinu u potpunosti ukine sredstva za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju.
Poslanici Skupštine Srbije izabrali sudije Ustavnog suda koje je predložio Vučić
18.12.2025.•
3
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su većinom glasova sudije Ustavnog suda koje je predložio predsednik Aleksandar Vučić.
Sa tržišta Srbije i Hrvatske povučena hrana za odojčad zbog mogućeg prisustva bakterije
18.12.2025.•
0
Sa tržišta Srbije povučena je hrana za odojčad Aptamil AR1.
Prosečna plata samo na momenat uspela da pokrije prosečnu potrošačku korpu - koja je ponižavajuća
18.12.2025.•
9
U statistici se u prvoj polovini ove godine desilo nešto izuzetno retko pa je prosečna zarada pokrila prosečnu potrošačku korpu.
Komentari 15
Laza
@Vladimir
Jaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar