Gde vodi "sedenje na dve stolice": Podrška ukrajinskim granicama i ćutanje na sankcije Rusiji

Autor: Radio slobodna Evropa

Info

21.09.2023.

22:58 > 09:08

Brisel produžava i proširuje sankcije Kremlju, a Srbija ih ne uvodi, epilog je nakon više od godinu i po dana ruske invazije na Ukrajinu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Gde vodi "sedenje na dve stolice": Podrška ukrajinskim granicama i ćutanje na sankcije Rusiji

Foto: Pixabay

Evropska unija je Rusiji do sada uvela 11 paketa sankcija, dok se dvanaesti očekuje.

"Pritisci sa Zapada" i "istrajnost" Srbije da se ne pridruži restriktivnim merama protiv Rusije, bili su među glavnim porukama predsednika Aleksandra Vučića iz Njujorka, sa margina Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, prenosi Radio slobodna Evropa.

"Pažljivo ću da ih saslušam (evropske političare) i da kažem - Srbiju kao predsednik vodim ja, i dok mi mislimo da možemo da izdržimo te pridike mi ćemo da vodimo ovakvu politiku", rekao je Vučić 18. septembra.

Zvaničan stav Srbije je podrška teritorijalnoj celovitosti Ukrajine. To je potvrdila i glasovima za rezolucije u Ujedinjenim nacijama koji osuđuju rusku agresiju.

Međutim, prema oceni Boda Vebera iz nevladinog Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, to nisu "dovoljni i dosledni" potezi.

Kako ukazuje, kose se sa zvanično proglašenim spoljnopolitičkim ciljem Srbije - da postane članica Evropske unije.

"Pridruživanje sankcijama ne znači samo pokušaj praktičnog protivljenja agresiji Moskve prema susedu, nego i da Srbija vrednosno stoji na strani Ukrajine i Zapada", ukazuje Veber.

Osuđuje aneksiju Krima, sankcije ne uvodi

Da se ni sa poslednjom odlukom Brisela Srbija nije usaglasila, šef evropske diplomatije Žozep Borelj saopštio je 18. septembra.

Reč je o sankcijama Rusiji iz 2014. godine zbog aneksije Krima i Sevastopolja, koje se redovno produžavaju na godišnjem nivou.

Igor Novaković iz nevladinog ISAC Fonda (Centra za međunarodne i bezbednosne poslove) napominje da su vlasti u Srbiji osudile aneksiju Krima i drugih delova Ukrajine, ali da restriktivne mere Rusiji zbog toga nisu uvedene.

"Već gotovo deset godina mi dobijamo objašnjenje da je u pitanju članica Saveta bezbednosti UN-a, te da zbog pozicije prema Kosovu interesi Srbije ne dozvoljavaju usaglašavanje sa sankcijama", dodaje on.

Rusija na međunarodnom planu pruža podršku Srbiji u osporavanju nezavisnosti Kosova, proglašenoj 2008. godine.

Novaković ukazuje na to da je na vlastima u Srbiji da "razmišljaju kakav efekat pozicija Srbije ostavlja po odnose sa EU, spoljnopolitičke prioritete i odnose sa samom Ukrajinom".

Prema analizi ISAC fonda, stopa usklađenosti Srbije sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom u junu ove godine bila je 52 odsto. Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija, sa druge strane, potpuno su pratile Brisel.

"Takva stopa usaglašenosti Srbije je pre svega zbog neusklađivanja sa sankcijama prema Ruskoj Federaciji", ukazuje Novaković.

Dodaje da se Srbija "uglavnom usaglašavala" sa "političkim deklaracijama" o ratu u Ukrajini i" pozicijama u međunarodnim telima".

Usklađenost spoljne i bezbednosne politike sa EU očekuje se od država kandidata za članstvo.

Za šta je EU uvela sankcije sa kojima se Srbija nije uskladila?

Igor Novaković iz ISAC fonda podseća na to da su "različiti paketi sankcija EU bili motivisani različitim događajima koji su se dešavali na terenu".

Tako su neki od paketa uvedeni nakon izveštaja o ratnim zločinima ruskih oružanih snaga, eskalacije napada na civile, ili okupacije i aneksije delova Ukrajine - Donjecka, Luganska, Zaporožje i Hersona.

Jedan deo su ekonomske mere, poput ograničavanja uvoza i izvoza, koje pogađaju različite sektore u Rusiji - od energetike, preko bankarstva, industrije i saobraćaja, do ruskih državnih medija kojima je zabranjen rad u EU.

"Ekonomske sankcije treba da osiguraju da Rusija snosi ozbiljne posledice za svoja dela i onemoguće njenu sposobnost za dalju agresiju", objašnjenje je Evropskog saveta, institucije EU u kojoj su predsednici vlada i država članica.

Restriktivne mere uvedene su i Belorusiji, čija je vlast saveznica Kremlja u invaziji na Ukrajinu, i Iranu koji je isporučivao dronove Rusiji.

Odgovorni za ratne zločine na listi sankcija

Od početka invazije, proširivan je i spisak sankcionisanih pojedinaca kojima je zabranjen ulazak i zamrznuta imovina u EU, a građanima Unije zabranjeno da sa njima trguju.

Na listi je gotovo 1.800 osoba i pravnih subjekata – preduzeća ili drugih institucija.

Pored odgovornosti za aneksiju delova Ukrajine i otpočinjanje invazije, nekima od sankcionisanih pojedinca je na teret stavljeno učešće u zločinima.

Tako su, prema podacima Evropskog saveta, sankcije uvedene odgovornima za najteže zločine u ukrajinskim gradovima Buči i Mariupolju.

Tekst u celosti čitajte na RSE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Професор

22.09.2023 • 20:42

Можда ће му Руси и опростити овакав став према рату у Новорусији али Срби неће.

1 1 0
Miodrag

22.09.2023 • 19:23

Miodrag

Uvek vodi na dno,gde smo sada! MALE državice kao Srbija nema taj luksuz da dugo,vrda i bakansira! Imamo mi veći,problem koji svi,skupo plaćamo padom,standarda uništenom ekonomijom i rasprodajom zemlje jer AV odlicno zna ako se prikloni,SAD NATO gubi apsolutnu vlast jer je na Rusifiliji i dobio,Izbore! To mu njegovi glasači,oprostiti nejce i glasace za Satelite koji će opet dati,glasove AV!

1 2 -1
/

22.09.2023 • 08:52

/

zato je tito mal mal pa begao na brione odakle je mogao najlakse kidnuti.
njegove dve stolice su prouzrokovale sve ovo danas.

'75e je odbio clanstvo onoj uniji /u strahu da ce ostati bez vlasti/ koja se jos nije zvala eu pa se opet vratio rusiji.

3 16 -13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.