Školski psiholozi i pedagozi pitaju: Kako smo postali isključivi krivci za sve loše u školama?

Autor: N1

Info

06.11.2023.

21:55

Aktiv psihologa i pedagoga zaposlenih u osnovnim i srednjim školama uputio je otvoreno pismo u kojem ukazuju na njihov "sve teži položaj u školama u kojima rade".

Školski psiholozi i pedagozi pitaju: Kako smo postali isključivi krivci za sve loše u školama?

Foto: Pixabay

U pismu Ministarstvu prosvete, nadležnim institucijama i organizacijama, ukazuju i na "apsurd po kome su postali najodgovorniji i najčešće prozivani za sva loša zbivanja".

Otvoreno pismo su, osim ministarstvu, uputili i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, Nacionalnom prosvetnom savetu, Društvu psihologa Srbije, Pedagoškom društvu Srbije, Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Navode da su prvenstveno podstaknuti reakcijama nadležnih organa, medija i javnosti nakon tragičnog događaja 3. maja.

Kako ističu, psiholozi i pedagozi su tom prilikom viđeni kao glavni ili čak isključivi krivci, pa su odlučili da se obrate na ovaj način u nameri da, pre svega, "odbrane dostojanstvo i čast profesija, ali i da se založe za položaj koji zaslužuju".

"Psiholozi i pedagozi čine okosnicu ‘stručnih službi’ u osnovnim i srednjim školama, koje su se naročito razvile tokom poslednje tri decenije. Gotovo neprimetno, iz godine u godinu, od jedne do druge verzije Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i raznih podzakonskih akata, teret zaduženja i odgovornosti psihologa i pedagoga je bivao sve veći, dok nije doveden do tačke kada više ne postoji osoba koja bi mogla da ispuni sve propisane zahteve“, navodi se u pismu, prenosi N1.

U samom finišu ovog procesa, kako ističu, "došli smo do apsurda po kome su psiholozi i pedagozi postali najodgovorniji i najčešće prozivani za sva loša zbivanja u našim školama – apsurda, jer u školama postoje i drugi zaposleni".

"Činjenica da prilikom nemilih događaja inspekcije kucaju prvo, a često i samo na naša vrata, i da se u medijima širi slika o psiholozima i pedagozima koji ništa ne rade, najbolje svedoči o tome", navodi se u pismu.

Psiholozima i pedagozima se, kako navode, sve češće i sve više nameće odgovornost za postupke i ponašanje učenika u njihovo privatno vreme, izvan škole i potpuno nevezano za nastavu, što potvrđuje i poslednja verzija Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

"Tom prilikom je prvo pitanje nadležnih organa šta smo MI učinili da do toga ne dođe. Ostali zaposleni se retko ili uopšte ne pominju. Tada se traga za nekim propustom u našem radu ne bi li se potvrdio već spreman zaključak da on svakako postoji. Pripisuje nam se uloga onih koji su u nekim kriznim situacijama čak odgovorniji od roditelja. Ne prihvatamo ulogu organa starateljstva. Sada strepimo 24 časa na dan, kao da se nalazimo na pasivnom danonoćnom dežurstvu“, ističe Aktiv.

Laička javnost, navode dalje, ima pravo da ne pravi razliku između školskog psihologa i kliničkog psihologa-psihoterapeuta, ali ne i nadležni organi.

"Uloga prvih je da savetuju, a drugih da dijagnostikuju i leče. Međutim, od školskih psihologa se sve češće očekuje da blagovremeno identifikuju rizične učenike i precizno predvide njihovo ponašanje. Takav postupak niti je etički niti naučno opravdan. Mi nismo deo zdravstvenog, već obrazovnog sistema. Škole su visokostrukturisane sredine u kojima učenici manifestuju samo deo ukupnog repertoara svog ponašanja“, navodi se u pismu.

Od psihologa i pedagoga se očekuje apsolutna uspešnost u promeni ponašanja učenika, navode oni. Dodaju da i javnost i nadležni smatraju da im je dužnost da iskorene nasilje u školama i da stvore savršeno bezbednu sredinu za sve učenike.

"Ne postoji nijedna aktivnost u školama koja pogoduje nastanku nasilja u njima; ono nastaje na drugim mestima. Uzroci nasilja su skoro potpuno van domašaja našeg delovanja. Mi se, u suštini, bavimo posledicama, a to bitno umanjuje efikasnost našeg delovanja. Iako je to znano svima, ipak trpimo svakodnevni pritisak da sprečimo i eliminišemo nasilje kao najodgovorniji akteri u obrazovanju“, navodi se u pismu.

Navode da su "zaglavljeni" u sve obimnijoj dokumentaciji i evidencijama, kao i u sve složenijim procedurama, i da ne uspevaju da dopru do svih učenika.

"Papiri su postali važniji od stvarnih rezultata. Broj dece sa potrebom za određenim vidom naše podrške se rapidno povećava, tako da smo prinuđeni da definišemo prioritete, i za to preuzmemo odgovornost. Po već ustaljenom obrascu, spočitaće nam se ‘da ništa ne radimo’ ako nam u rastućem mnoštvu poslova promakne neki problem. I sve to sa platom psihologa i pedagoga sa dvadeset godina radnog iskustva koja je manja od plate nastavnika-pripravnika sa odeljenjskim starešinstvom, koji u nekim sredinama ima četiri ili pet učenika u odeljenju“, navodi se u pismu.

Kako se zaključuje, postepeno se stvara atmosfera u javnosti da su od rešenja postali problem nacionalnog obrazovnog sistema.

"Retko se može čuti o našem doprinosu, skoro niko ne govori s kojim se sve izazovima uspešno nosimo. Nametnulo nam se pitanje da li bi naše škole bile efikasnije i uspešnije bez nas? Šta bi se dogodilo da učenici, roditelji i nastavnici ostanu bez naše podrške? Mi se ne borimo za privilegije, već samo za bolji status i odgovornost srazmernu našim stvarnim moćima u ustanovama u kojima radimo“, dodaje se.

Premijerki Ani Brnabić i ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović uputili su konkretne zahteve.

Prvi je povećanje broja i uređenje statusa psihologa i pedagoga u školama kroz uređenje zakonskih i podzakonskih akata.

Drugi zahtev je definisanje zaduženja i odgovornosti psihologa i pedagoga u školama kroz donošenje Pravilnika o kompetencijama stručnih saradnika sa jasnim zaduženjima i koracima u postupanju i definisanjem odgovornosti.

Treći zahtev je, kako se navodi, adekvatno vrednovanje rada psihologa i pedagoga u školama odnosno uvećanje koeficijenta za obračun njihove zarade od 15 odsto.

Teme

Komentari 58

Hronološki Najpopularniji

Sale

09.11.2023 • 21:21

U osnovnoj školi u koju ide moj sin rade dva pedagoga i dva psihologa. Moje dete je prvi put imalo razgovor sa pedagogom, na moju inicijativu, u sedmom razredu jer je popustio u učenju. Nikada nisam dobio povratnu informaciju od pedagoga šta je potrebno da uradimo da bismo dete vratili na pravi put. Pubertet menja decu, svestan sam toga, ali nadao sam se da će mi stručna osoba u školi pomoći da reši o probleme.
Takođe nikada u školi deca nisu imala bi jednu radionicu gde bi ih neko stručno lice uputilo kako da uče. Deca uglavnom uče napamet sve lekcije.
Nikada ni jedan nastavnik nije organizovao interaktivnu nastavu, da i deca učestvuju, kao što su kvizovi recimo.
Nikakve kreativnosti u predavanjima nema.
Za osam godina, koliko je proveo u školi, moj sin je samo jednom bio u muzeju.
Ekskurzije su preskupe, ali bez sadržaja.
Ne znam koga da okrivim za stanje u prosveti? Možda neko od prosvetnih radnika može da mi odgovori ko je kriv.

7 3 +4
Marko

09.11.2023 • 16:12

Psiholozi i pedagozi se peru od odgovornosti, nastavnici se peru od odgovornosti, njima su krivi roditelji, roditelji se takođe peru od odgovornosti oni prebacuju na nastavnike. Narodu generalno uvek kriv neko drugi npr. Amerikanci ili Rusi. Sve u svemu jedna narcisoidna nacija čista od odgovornosti jer ni slučajno ne može biti do njih nešto.

13 3 +10
Prosvetar

09.11.2023 • 07:55

Kada ste pristali da budete produžena ruka svih nebuloza koje su stizale sa Zapada pod okriljem predivnog nam Unicefa. Kada ste pristali da ne radite sa decom u kriznim situacijama pod izgovorom "problem je u porodici" . Kada je vr
hunac vašeg rada postao organizacija predavanja na temu Pas-a. Kada ste odbili da savetujete kolege pod izgovorom "Pa vi to treba da znate. Ne čitate dovoljno". Kada ste počeli za vreme radnog vremena da pišete seminare na kojima ćete dodatno zarađivati. - E, tada ste postali saučesnici u uništavanju obrazovnog sistema i dece. A ko kaže da ovo nije istina taj nije proveo ni 5 dana u prosveti.

12 7 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.