Školski psiholozi i pedagozi pitaju: Kako smo postali isključivi krivci za sve loše u školama?
Aktiv psihologa i pedagoga zaposlenih u osnovnim i srednjim školama uputio je otvoreno pismo u kojem ukazuju na njihov "sve teži položaj u školama u kojima rade".
U pismu Ministarstvu prosvete, nadležnim institucijama i organizacijama, ukazuju i na "apsurd po kome su postali najodgovorniji i najčešće prozivani za sva loša zbivanja".
Otvoreno pismo su, osim ministarstvu, uputili i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, Nacionalnom prosvetnom savetu, Društvu psihologa Srbije, Pedagoškom društvu Srbije, Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Navode da su prvenstveno podstaknuti reakcijama nadležnih organa, medija i javnosti nakon tragičnog događaja 3. maja.
Kako ističu, psiholozi i pedagozi su tom prilikom viđeni kao glavni ili čak isključivi krivci, pa su odlučili da se obrate na ovaj način u nameri da, pre svega, "odbrane dostojanstvo i čast profesija, ali i da se založe za položaj koji zaslužuju".
"Psiholozi i pedagozi čine okosnicu ‘stručnih službi’ u osnovnim i srednjim školama, koje su se naročito razvile tokom poslednje tri decenije. Gotovo neprimetno, iz godine u godinu, od jedne do druge verzije Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i raznih podzakonskih akata, teret zaduženja i odgovornosti psihologa i pedagoga je bivao sve veći, dok nije doveden do tačke kada više ne postoji osoba koja bi mogla da ispuni sve propisane zahteve“, navodi se u pismu, prenosi N1.
U samom finišu ovog procesa, kako ističu, "došli smo do apsurda po kome su psiholozi i pedagozi postali najodgovorniji i najčešće prozivani za sva loša zbivanja u našim školama – apsurda, jer u školama postoje i drugi zaposleni".
"Činjenica da prilikom nemilih događaja inspekcije kucaju prvo, a često i samo na naša vrata, i da se u medijima širi slika o psiholozima i pedagozima koji ništa ne rade, najbolje svedoči o tome", navodi se u pismu.
Psiholozima i pedagozima se, kako navode, sve češće i sve više nameće odgovornost za postupke i ponašanje učenika u njihovo privatno vreme, izvan škole i potpuno nevezano za nastavu, što potvrđuje i poslednja verzija Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
"Tom prilikom je prvo pitanje nadležnih organa šta smo MI učinili da do toga ne dođe. Ostali zaposleni se retko ili uopšte ne pominju. Tada se traga za nekim propustom u našem radu ne bi li se potvrdio već spreman zaključak da on svakako postoji. Pripisuje nam se uloga onih koji su u nekim kriznim situacijama čak odgovorniji od roditelja. Ne prihvatamo ulogu organa starateljstva. Sada strepimo 24 časa na dan, kao da se nalazimo na pasivnom danonoćnom dežurstvu“, ističe Aktiv.
Laička javnost, navode dalje, ima pravo da ne pravi razliku između školskog psihologa i kliničkog psihologa-psihoterapeuta, ali ne i nadležni organi.
"Uloga prvih je da savetuju, a drugih da dijagnostikuju i leče. Međutim, od školskih psihologa se sve češće očekuje da blagovremeno identifikuju rizične učenike i precizno predvide njihovo ponašanje. Takav postupak niti je etički niti naučno opravdan. Mi nismo deo zdravstvenog, već obrazovnog sistema. Škole su visokostrukturisane sredine u kojima učenici manifestuju samo deo ukupnog repertoara svog ponašanja“, navodi se u pismu.
Od psihologa i pedagoga se očekuje apsolutna uspešnost u promeni ponašanja učenika, navode oni. Dodaju da i javnost i nadležni smatraju da im je dužnost da iskorene nasilje u školama i da stvore savršeno bezbednu sredinu za sve učenike.
"Ne postoji nijedna aktivnost u školama koja pogoduje nastanku nasilja u njima; ono nastaje na drugim mestima. Uzroci nasilja su skoro potpuno van domašaja našeg delovanja. Mi se, u suštini, bavimo posledicama, a to bitno umanjuje efikasnost našeg delovanja. Iako je to znano svima, ipak trpimo svakodnevni pritisak da sprečimo i eliminišemo nasilje kao najodgovorniji akteri u obrazovanju“, navodi se u pismu.
Navode da su "zaglavljeni" u sve obimnijoj dokumentaciji i evidencijama, kao i u sve složenijim procedurama, i da ne uspevaju da dopru do svih učenika.
"Papiri su postali važniji od stvarnih rezultata. Broj dece sa potrebom za određenim vidom naše podrške se rapidno povećava, tako da smo prinuđeni da definišemo prioritete, i za to preuzmemo odgovornost. Po već ustaljenom obrascu, spočitaće nam se ‘da ništa ne radimo’ ako nam u rastućem mnoštvu poslova promakne neki problem. I sve to sa platom psihologa i pedagoga sa dvadeset godina radnog iskustva koja je manja od plate nastavnika-pripravnika sa odeljenjskim starešinstvom, koji u nekim sredinama ima četiri ili pet učenika u odeljenju“, navodi se u pismu.
Kako se zaključuje, postepeno se stvara atmosfera u javnosti da su od rešenja postali problem nacionalnog obrazovnog sistema.
"Retko se može čuti o našem doprinosu, skoro niko ne govori s kojim se sve izazovima uspešno nosimo. Nametnulo nam se pitanje da li bi naše škole bile efikasnije i uspešnije bez nas? Šta bi se dogodilo da učenici, roditelji i nastavnici ostanu bez naše podrške? Mi se ne borimo za privilegije, već samo za bolji status i odgovornost srazmernu našim stvarnim moćima u ustanovama u kojima radimo“, dodaje se.
Pročitaj još
Premijerki Ani Brnabić i ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović uputili su konkretne zahteve.
Prvi je povećanje broja i uređenje statusa psihologa i pedagoga u školama kroz uređenje zakonskih i podzakonskih akata.
Drugi zahtev je definisanje zaduženja i odgovornosti psihologa i pedagoga u školama kroz donošenje Pravilnika o kompetencijama stručnih saradnika sa jasnim zaduženjima i koracima u postupanju i definisanjem odgovornosti.
Treći zahtev je, kako se navodi, adekvatno vrednovanje rada psihologa i pedagoga u školama odnosno uvećanje koeficijenta za obračun njihove zarade od 15 odsto.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Karović: Hitno smeniti Lučića zbog gušenja medija, RTS-u poručio da je dodvoravanje studentima nepotrebno
28.10.2026.•
0
Kandidat sa studentske liste Namanja Karović izjavio je večeras, gostujući u dnevniku Radio televizije Srbije (RTS), da ta lista zahteva hitnu smenu generalnog direktora "Telekoma Srbija" Vladimira Lučića.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - znate li sve?
28.10.2026.•
6
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Karović: Sprečeno iznošenje ogromne količine novca iz Poštanske štedionice
28.10.2026.•
2
Kandidat sa Studentske liste Nemanja Karović izjavio je večeras da postoje ozbiljne indicije da je iz Poštanke štedionice pokušano da se iznese ogromna količina novca - oko milijardu dinara.
RIK utvrdio zbirne liste za izbore za nacionalne savete: Proglašene 52 liste
28.10.2026.•
0
Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je večeras zbirne izborne liste kandidata za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, raspisane za 8. novembar.
Srdanović za Jutarnji list: Nisam učestvovao u ratu u Hrvatskoj
28.10.2026.•
2
Prvi na "Studentskoj listi", doktor Ilija Srdanović izjavio je danas da nije učestvovao u ratu u Hrvatskoj, niti u bilo kom sukobu izvan Srbije.
Slobodan Petrović potvrdio da je isključen iz pokreta SRCE
28.10.2026.•
3
Doskorašnji član Predsedništva pokreta "Srbija centar" SRCE Slobodan Petrović potvrdio je svoje isključenje iz te stranke.
RIK: Studentska lista u inostranstvu osvojila 72,71 odsto, a Vučićeva 24,69 odsto glasova
28.10.2026.•
7
Republička izborna komisija (RIK) objavila je da je, na parlamentarnim izborima, Studentska lista, na biračkim mestima u inostranstvu osvojila 72,71 odsto a lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" 24, 69 odsto.
Šoškić: Ugovori za Ekspo biće analizirani, plate i penzije biće redovno isplaćivane
28.10.2026.•
3
Plate i penzije biće redovno isplaćivane i dok se ne formira nova Vlada Srbije, izjavio je za N1 Dejan Šoškić, kandidat za poslanika Studentske liste.
Direktorka RTS Manja Grčić podnela ostavku
28.10.2026.•
32
Generalna direktorka Radio-televizije Srbije Manja Grčić podnela je ostavku na tu funkciju.
FOTO Ninić objavio fotografije iseckanih papira, tvrdi da se uništava dokumentacija u PIO fondu
28.10.2026.•
12
Advokat Ivan Ninić objavio je na društvenoj mreži Iks fotografije crnih džakova punih iseckanih papira, tvrdeći da su snimljeni u sedištu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
Brisel se nada da bi nova vlada Srbije mogla da oživi put ka članstvu u EU
28.10.2026.•
6
Politički preokret u Srbiji budi nadu u Briselu da bi nova, proevropska vlada u Beogradu mogla da oživi zaustavljenu kandidaturu zemlje za članstvo u EU, reklo je za Politiko nekoliko zvaničnika EK i diplomata.
Šebek: Izbori se verovatno ponavljaju na oko 50 biračkih mesta
28.10.2026.•
1
Član Republičke izborne komisije (RIK) Ivan Šebek izjavio je danas da je, prema trenutnoj obradi podataka iz inostranstva, Studentska lista dobila još jedan mandat i sada ih ima 141.
Srbijavoz izdvaja 40 miliona dinara za održavanje vozova "Soko"
28.10.2026.•
2
Kompanija Srbijavoz raspisala je javnu nabavku vrednu 40 miliona dinara za uslugu održavanja tri brza voza "stadler KIŠ", dabldekera poznatijih pod nazivom "Soko", a rok za podnošenje ponuda je 30. novembar.
Generalni sekretar SE: Srbija kao primer ostatku Evrope, mladi protest pretvorili u većinu
28.10.2026.•
4
Generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse izjavio je da su izbori u Srbiji poslali poruku Zapadnom Balkanu i celoj Evropi, istakavši da Srbija može da posluži kao primer za pokrete mladih širom evropskog kontinenta.
Brnabić: Kreće se u hajku hapšenja Vučića
28.10.2026.•
79
Potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Ana Brnabić izjavila je da se, kako tvrdi, pokreće "hajka za hapšenje" predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Sindikat Nove i Radara traži hitan sastanak s menadžmentom zbog gašenja novina i otpuštanja
28.10.2026.•
4
Sindikat portala i novina Nova i nedeljnika Radar je danas tražio od menadžmenta Alpak kapitala i Adria njuz netvorka da preispitaju odluku o gašenju štampanog izdanja novina Nova i otpuštanju honorarnih saradnika.
Jutarnji program RTS trajao dva sata kraće zbog otkazivanja gostiju
28.10.2026.•
21
Jutarnji program Radio televizije Srbije (RTS) trajao je danas dva sata kraće zbog otkazivanja gostiju, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).
Vučić o Prvoj TV: "Trebalo im 12 sati da prelete, svaka im čast"
28.10.2026.•
67
Nije bilo potrebno mnogo vremena da mediji koji su godinama unazad obmanjivali javnost, studente nazivali "blokaderima", posle poraza SNS na izborima ublaže svoju retoriku.
Savet Medicinskog fakulteta u Beogradu poništio odluku o prestanku mandata dekanki Tatjani Simić
28.10.2026.•
1
Savet Medicinskog fakulteta u Beogradu poništio je odluku od 2. septembra 2025. godine kojom je konstatovan prestanak mandata dekanke Tatjane Simić, kao i odluku o imenovanju Milene Todorović Balint za v.d. dekana.
Komentari 58
Sale
Takođe nikada u školi deca nisu imala bi jednu radionicu gde bi ih neko stručno lice uputilo kako da uče. Deca uglavnom uče napamet sve lekcije.
Nikada ni jedan nastavnik nije organizovao interaktivnu nastavu, da i deca učestvuju, kao što su kvizovi recimo.
Nikakve kreativnosti u predavanjima nema.
Za osam godina, koliko je proveo u školi, moj sin je samo jednom bio u muzeju.
Ekskurzije su preskupe, ali bez sadržaja.
Ne znam koga da okrivim za stanje u prosveti? Možda neko od prosvetnih radnika može da mi odgovori ko je kriv.
Marko
Prosvetar
hunac vašeg rada postao organizacija predavanja na temu Pas-a. Kada ste odbili da savetujete kolege pod izgovorom "Pa vi to treba da znate. Ne čitate dovoljno". Kada ste počeli za vreme radnog vremena da pišete seminare na kojima ćete dodatno zarađivati. - E, tada ste postali saučesnici u uništavanju obrazovnog sistema i dece. A ko kaže da ovo nije istina taj nije proveo ni 5 dana u prosveti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar