Kako pripadnici LGBT+ zajednice dolaze do posla: Diskriminisani, a potrebni

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

29.12.2023.

12:20 > 12:03

Pripadnici LGBT+ zajednice u Srbiji su među najdiskriminisanijim grupama kada je reč o tržištu rada.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kako pripadnici LGBT+ zajednice dolaze do posla: Diskriminisani, a potrebni

Foto: 021.rs

Kako za 021.rs kaže Jelena Cetina iz Udruženja "Izađi", često LGBT+ osobe teže napreduju u svojoj karijeri zbog diskriminacije koja ih prati.

"Često ostaju na poslovima koji su manje plaćeni, na nižim pozicijama i ta isključenost iz društva utiče, kako i na samog pojedinca, ali isto tako ima i negativne posledice na razvoj zajednice", navodi Cetina za 021.rs.

Sa diskriminacijom se najčešće suočavaju transrodne osobe, ali ona nije retka ni kada su u pitanju drugi pripadnici zajednice, naročito kada njihov vizuelni identitet odstupa od očekivanog.

Otkaz zbog "neusaglašenosti sa kolegama"

Marija S. je transrodna Novosađanka. Kako priča za 021.rs, promenila je ime sa 18 godine i tada joj je izdata diploma sa novim podacima. Prilikom same prijave za posao nije imala mnogo problema, jer tada niko ne gleda previše na oznaku pola.

"Na samom poslu, nakon što sam se autovala sam imala neprijatne momente. Na primer, sve kolege su imale običaj da se zagrle kad dođu u kancelariju, čak i sa novim ljudima. Propratila sam taj trend nakon godinu dana mog prisustva tamo i uredno sam svakog pitala da li želi zagrljaj. Svačiji odgovor sam poštovala. Jedan zaposleni je ustao sa stolice i zagrlio me. Narednog dana sam dobila prijavu za uznemiravanje, specifično grljenje. Kolegi je bilo neprijatno, ali nikog drugog nije prijavio", kaže Marija.

Ona dodaje da je, nakon što je svima rekla da je trans, krenula da dobija prijave "za najmanju stvar".

"Bila sam tamo skoro četiri godine, ali na kraju sam dobila otkaz zbog 'neusaglašenosti sa kolegama', a u istom dahu sve pohvale za jako dobro urađen posao do tada", priča naša sagovornica.

Marija navodi da su je ovakve situacije jako iscrpele i da se često plašila da li će uspeti da zadrži svoje prihode i krov nad glavom.

"Borila sam se sa svim tim stresom tako što sam štedela i sebe donekle obezbedila u slučaju da izgubim posao za koji sam osećala da ću eventualno izgubiti", dodaje ona.

Marija ističe da se njen rad generalno prepoznavao kao dobar, ali da je imala problem sa kolegama.

Cetina: LGBT+ osobe doživljavaju verbalno zlostavljanje, nekad i fizičko

Jelena Cetina iz Udruženja "Izađi" za 021.rs kaže da je većina LGBT+ mladih zbog različitih okolnosti razvila otpornost i da pronalazi različite načine da obezbedi svoju egzistenciju. Ipak, ona dodaje da je primetan strah kod njih da se prijave na oglase za posao zbog potencijalne diskriminacije.

Cetina navodi da se, kada se eventualno zaposle, pripadnici LGBT+ zajednice plaše da se autuju zato što se ne osećaju sigurnim.

"Plaše se reakcije kolega, kako će to uticati na radnu atmosferu. Navode da je to samo dodatni stres. Plaše se gubitka posla ako podele svoju priču. Navode i to da stalno imaju osećaj da nešto kriju i da se plaše da će ih neko nasilno autovati. Tu su često i neprikladni komentari o zajednici", ocenjuje naša sagovornica.

Ona objašnjava da pripadnici LGBT+ zajednice na radnom mestu doživljavaju verbalno uznemiravanje, uvrede i izolaciju, pa i da se dešavaju slučajevi fizičkog nasilja.

"Sve ovo negativno utiče na emocionalno zdravlje zaposlenih, izaziva dodatan stres, anksioznost, depresiju, izolovanost, nesigurnost i pod takvim okolnostima se smanjuje i produktivnost na radnom mestu. Ako je neprijateljsko radno okruženje, nema timske saradnje, teško je ostati na tom radnom mestu, pa dolazi u do česte promene posla", ističe Cetina.

Situacija je još lošija kada su u pitanju dodatno marginalizovane osobe, kao što su osobe sa invaliditetom, Romi i druge manjine.

"Zamislite samo sa kakvim izazovima se susreću višestruko marginalizovani mladi čiji izazovi proizilaze iz kombinacije njhovih identiteta, koji su još više izloženi riziku od nasilja, izolovanosti, imaju ograničen pristup obrazovanju i manje šanse za zapošljavanje, a pogotovo na napredovanje na poslu", naglašava sagovornica 021.rs.

Ona smatra da bi ovakve situacije bile predupređene uvođenjem tzv. DEI (diversity, equity and inclusion) politika koje podrazumevaju poštovanje različitosti, jednakosti i inkluzije na radnom mestu.

"Uvođenje DEI politika u kompanije je ono za šta se mi zalažemo i na čemu radimo u okviru nacionalnog projekata 'Radimo zajedno' na osnovu kojih bi zaposleni iz LGBT+ zajednice mogli da se pozovu ukoliko dođe do kršenja njihovih prava i da se na radnom mestu osećaju prijatnije i zaštićenije. Tu je i Zakon o zabrani diskriminacije koji zabranjuje govor mržnje, odnosno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje prema licu zbog njihovog ličnog svojstva, Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao organ čiji je zadatak da sprečava sve vidove i oblike diskriminacije, kao i unapređivanje i zaštita ravnopravnosti", objašnjava Cetina.

Takođe, neophodna je izgradnja socijalno održivih zajednica i društava u kojima se ljudi osećaju da su deo razvoja. Cetina ističe da je za izgradnju pravednijeg društva važno i uključivanje osetljivih grupa. Zato je, kaže ona, poterebno usvajanje dodatnih zakona, ali i rad na senzibilizaciji radnih mesta. Važna je, smatra Cetina i psiho-socijalna podrška koja je senzibilisana za rad sa LGBT+ osobama.

Jankovć: Samo radno okruženje u kom se uvažava različitost doprinosi boljim rezultatima

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković kaže za 021.rs da su posledice diskriminacije i isključivanja LGBT+ osoba sa tržišta rada po društvo vrlo loše.

"Za privredu i društvo u celini, sigurno ne može biti dobro ukoliko isključi bilo kog svog člana sa tržišta rada. Načelo jednakih šansi i princip ravnorpavnosti i u ovoj oblasti trebalo bi da važi bez izuzetka i bez obzira na pol ili rod zaposlenog, njegov bračni ili porodični status, seksualnu orijentaciju, godine života, boju kože, nacionalnu pripadnost ili neku drugu ličnu karakteristiku. Uostalom, već su mnoge studije pokazale da samo podsticajno radno okruženje, ono u kojem se uvažava različitost, doprinosi boljim rezultatima rada svakog zaposlenog, a time i poslodavca", objašnjava Poverenica.

Janković navodi da ova institucija često dobija pritužbe na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja.

"Ipak broj podnetih pritužbi, koji nije veliki ne odražava realno stanje. Instituciji Poverenika, kada je reč o pritužbama zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, uglavnom se obrađaju organizacije civilnog društva. Pojedinci i dalje ne koriste u dovoljnoj meri mehanizam zaštite pred Poverenikom zbog prisutnog straha od osude okoline, zbog toga što ne žele da se sazna njihova seksualna orijentacija, zbog činjenice da su prošli kroz proces prilagođavanja pola svom rodnom identitetu, kao i iz straha od viktimizacije i drugih sličnih razloga", navodi Janković.

Zato, dodaje ona, kroz različite aktivnosti ohrabruju pojedince da im se obrate ukoliko smatrajući da su diskriminisani. Istovremeno, rade na edukaciji na svim nivoima - razgovaraju sa kompanijama i predstavljaju im Kodeks ravnopravnosti i Standarde ponašanja za preduzeća u borbi protiv diskriminacije LGBT+ osoba.

Ona podseća da građani imaju mogćnost direktnog i besplatnog podnošenja pritužbi, te da je to najbolji mogući način zaštite od diskriminacije.

"Paraleno sa tim, sprovodimo obuke za tužioce i policiju, jer je važno da kada se neki od ovih slučajeva nađu na sudu imamo senzibilisane predstavnike institucija koji će delovati bez predrasuda i u skladu sa zakonom", kaže Janković.

Više ranije sprovedenih istraživanja u Srbiji pokazuju da praktično ne postoji oblast života u kojoj diskriminacija nad pripadnicima LGBT+ zajednice nije prisutna.

Istraživanje koje su 2020. godine sproveli Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Gej lezbejski info centar GLIC pokazuje da je čak 38 odsto ispitanih LGBT+ osoba doživelo diskriminaciju na tržištu rada. Čak 46 odsto navelo je da su bili izloženi psihičkom nasilju, 19 odsto da im je prećeno otkazom, a 18 odsto fizičkim nasiljem.

Lokalna mreža za prevenciju diskriminacije i podršku LGBT osobama

Mreža je pokrenuta sa idejom stvaranja sistematičnog odgovora na brojne probleme sa kojima se LGBT+ zajednica u Novom Sadu suočava, odnosno da bi poboljšala saradnju i stvorila sinergiju između lokalnih institucija i organizacija civilnog društva.

U radu Lokalne mreže učestvuje 13 institucija i tri nevladine organizacije, a mrežom koordinira Grad Novi Sad. Mreža organizuje zajednički odgovor institucija u pojedinačnim slučajevima nasilja i diskriminacije, ili pak otežanih životnih okolnosti. Osim toga, radi na razmeni informacija i prevenciji diskriminacije, te podizanju društvene svesti.

Kako bi se sprečila diskriminacija osetljivih grupa prilikom zapošljavanja, NSZ postupa po preporukama za mere ostvarivanja ravnopravnosti, koje je sastavila služba Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Nacionalna služba za zapošljavanje deluje i u okviru Lokalne mreže za prevenciju diskriminacije i podršku LGBT+ osobama. U saradnji sa drugim državnim institucijama i organizacijama, NSZ je radio na rešavanju pojedinačnih slučajeva. Služba je bila angažovana na pronalaženju zaposlenja i karijernom vođenju za LGBT+ osobe kod poslodavaca koji su senzibilisani i u okruženju u kojem ne dolazi do diskriminacije LGBT+ osoba.

Više o Lokalnoj mreži pogledajte u posebnoj publikaciji na OVOM LINKU.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

LGBT prava GESI - LGBTIQ

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Marko

29.12.2023 • 16:49

Evo sad će strejt ljudi da nam objasne u komentarima kako lgbt nije diskriminisan, naročito ako neko ćuti o tome (milina od mentaliteta, šta ima da talasaš, ćuti). Oni znaju bolje od samih LGBT kako je biti LGBT. Takođe ni femicid ne postoji, polna nejednakost u platama za isti posao isto, svi smo podjednako diskriminisani i ostale izmišljotine. Nema veze što smo pre neki dan imali sramnu presudu za ubadanje nožem gej dečka u leđa od strane skinsa. Ni to valjda ne postoji.

15 12 +3
Joki

29.12.2023 • 14:54

Imao sam prilike da u kolektivima radim sa gej populacijom i zenskom i muskom. NIkad nikome nije nista falilo. Svi smo se dobro zezali i niko nikad ih nije ni pipnuo (ni verbalno ni fizicki) zbog toga sto su gej. Cak su se i oni sami zezali na taj racun.

30 3 +27
Milica

29.12.2023 • 14:38

Ne mozes sakriti da si lgbtq+. Verovatno sve kolege znaju, iako se nisi "autovao". Stoga, nema sta da se stresiras i radi jednako kao i drugi clanovi firme.

26 9 +17

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.