021 u Irskoj: Zašto Darko iz Srbije živi svoj život na najbolji mogući način
Od jedne od poslednjih država Zapadne Evrope koja je dekriminalizovala homoseksualnost, do prve koja je uvela istopolni brak referendumom, Irska je prešla dug put.
Foto: 021.rs
Kada je 25. maja 2015. godine većinom glasova na nacionalnom referendumu odlučeno da se istopolne zajednice izjednačavaju sa brakom, na ulicama Irske se plesalo i slavilo.
Samo 22 godine pre toga, istopolni odnosi su bili zabranjeni zakonom u ovoj državi. Danas se Irska smatra jednom od najbezbednijih država za LGBT osobe.
U ovu zemlju zbog posla je otišao i Darko iz Beograda. Nije se ciljano zaputio na "smaragdno ostrvo" kako bi ostvario svoje pravo na ljubav i brak, ali se, kako priča za 021.rs, tako zadesilo.
"Kada sam ovde došao, u suštini sam uvideo da je funkcionisanje svih osoba na nekom podjednakom nivou i da nema nikakvih ograničenja u smislu toga ko je koje seksualne orijentacije i koja prava može da ima. Referendum je doneo potpuno izjednačavanje svih prava koja su vezana za brak. Porodični zakon je u tom smislu potpuno uravnotežen za sve, tako da sam ja bio poprilično uzbuđen što sam izabrao Irsku kao mesto za život, ne znajući tada da je to tako. Kada sam shvatio da jeste, video sam da mogu da živim svoj život na najbolji mogući način, bez ikakvih briga zbog toga što sam gej", priča Darko.
U Irskoj je pronašao i partnera i ozvaničio svoju zajednicu pred zakonom ove države. Za razliku od Ustava Srbije kojim se brak definiše kao zajednica muškaraca i žene, Darko, na osnovu svog iskustva i onoga što trenutno živi sa svojim bračnim drugom opisuje brak kao "zajednicu dvoje ljudi između kojih su glavni sastojci emocija, ljubav, razumevanje i prihvatanje druge osobe".
"To je i sposobnost da se o svemu razgovara, da se problemi zajedno rešavaju - u suštini, brak kao i svaki drugi. Nema nikakvih razlika. Svi činioci koje sam video u braku svojih roditelja su prisutni i u mom braku, od radosti do problema. Sve je isto. Poznajem kolege koji su u istopolnim brakovima imaju deci i sve iste stvari im se dešavaju kao u heterobraku - od radosnih trenutaka, rođendana, do vođenja kod lekara. To sve ovde funkcioniše bez ikakvih ometanja, koliko je meni poznato. Bez osude u većini slučajeva", navodi Darko.
On ističe i da ni na koji način istopolni brak ne ugrožava postojanje heterobrakova jer prosto nisu povezani.
"Svako živi svoj život i svako ima svoju priču", priča sagovornik 021.rs iz Dablina.
Poredeći nekada vrlo tradicionalističku društvenu klimu u Irskoj sa onom koju imamo u Srbiji, Darko kaže da se nada da i u Srbiji situacija može da se promeni na sličan način.
"Razlika koja se desila ovde je neka vrsta ekonomskog napretka i orijentisanja ka tome da se Irci posvete sebi samima na takav način da to ne znači da odbijaju nešto što je različito, nego da ga prihvataju, usvajaju i koriste na najbolji mogući način. Ako bi nešto moglo da se promeni u Srbiji bilo bi dobro slediti irski recept i potruditi se da religija na koju svako ima pravo ne utiče na zakone države. I ovde su ljudi religiozni, ali ne postoji to preklapanje između religije i države", smatra naš sagovornik.
Ako bi se to zaista i desilo u Srbiji, ocenjuje da bi moglo da dođe do promene i poboljšanja, ne samo za LGBT populaciju, već i za druge grupe, kao što su osobe sa teškoćama u razvoju, žene i manjine.
"Ako dođe do neke ravnopravnosti tu bi mogao da se postigne boljitak i u ekonomskom smislu, a samim tim bi se stvorili uslovi da se neki ljudi vrate, pa možda i ja", kaže Darko.
Kako priča naš sagovornik, najčešći razlozi za odlazak iz Srbije nisu samo ekonomski, već je reč i o samom kvalitetu života.
"Kvalitet života podrazumeva i to da mogu da budem ono što jesam dok god nikod ne ugrožavam. Samim tim, meni ta privilegija, taj benefit, ta korist od toga kako Irska danas funkcioniše mnogo znači. Meni znači da mogu najnormalnije da odem na večeru bilo gde, da ljudi vide da sam sa svojim mužem na javnom mestu i da to nikog ne zanima i ne ugrožava", zaključuje Darko.
Kako je Irska prešla ovaj put i ima li mesta za još napretka?
Podrik Rajs iz organizacije "LGBT Irska" koja vodi nacionalnu liniju za pomoć LGBT osobama, grupe podrške, zalaže se za unapređenje zakonodavnog okvira i bavi se edukacijom, za 021.rs priča kako je Irska prešla ovako dug put od konzervativne države uređene po pravilima Katoličke crkve, do države u kojoj su jednaka prava zagarantovana.
"Ako računamo istoriju od 1920-ih, odnosno od nastanka irske države, prvih 70 godina njenog postojanja, homoseksualnost je bila kriminalizovaana, a dekriminalizovana je tek 1993, što je, u zapadnoevropskom kontekstu prilično kasno. Nakon toga imali smo prilično brz napredak. Više legalnih borbi dovelo je do dekriminalizacije, a nakon toga je došao zakon o jednakosti, pa zakon o civilnom partnerstvu, pa onda i referendum o braku", navodi Rajs.
Iz njegove perspektive, kako priča, Irska se mnogo promenila u devedesetim i dvehiljaditim, naročito zato što je poverenje u Katoličku crkvu opalo.
"Crkva je bila prilično moćna institucija u Irskoj i mogla je mnogo da utiče na zakonodavstvo i političare. Ali, bilo je više ogromnih skandala, naročito oko zlostavljanja dece. Manjak poverenja u Crkvu koji je usledio, otvorio je prostor da ljudi počnu da razmišljaju sami za sebe. Kao rezultat, javilo se više prihvatanja, jer su ljudi počeli da preispituju crkvena učenja i stavove", ističe naš sagovornik iz organizacije "LGBT Irska".
Takođe, dodaje Rajs, osamdesetih je mnogo ljudi napustilo Irsku zbog recesije, a dvehiljaditih se mnogo njih doselilo iz inostranstva zbog poboljšane ekonomske situacije. Bilo je, kaže, i mnogo organizovanja, grupa za ljudska prava i aktivista koji su se aktivno zalagali za jednaka prava.
Prisećajući se referenduma, Rajs priča da su širom države, u urbanim i ruralnim krajevima ljudi glasali za jednaka bračna prava, i da je tome prethodilo mnogo iskrenih razgovora.
"Mnogo se pričalo o referendumu. U to vreme je i tadašnji ministar zdravlja, a sadašnji premijer Leo Varatkar, uživo na mediju sa nacionalnom pokrivenošću objavio da je gej. Postojala je nacionalna debata o referendumu i trajala je bar šest meseci. O tome se pričalo na radiju, na televiziji i u privatnim razgovorima. Mislim da su ljudi shvatili da u svakoj porodici imaju nekog ko je LGBT ili na svakom radnom mestu, ili je bar slavna osoba kojoj se dive deo zajednice. To je zaista pomoglo da se promeni stav javnosti", kaže Rajs.
Kada je referendum prošao, to je bio revolucionaran trenutak, priča naš sagovornik.
"Ljudi su doslovno plesali na ulicama. Bio je to ogroman trenutak za sve. Kada se osvrnem na to par godina kasnije, mislim da je možda trebalo da uradimo više. Ljudi i dalje gledaju preko ramena kada šetaju ulicama. I dalje imamo zločine iz mržnje, nasilje i proteste ekstremne desnice. Da, bila je to velika promena, ali nije promenilo sve", ističe Rajs i dodaje da je trebalo promeniti i porodične zakone i da se sada radi na tome.
Kako kaže Rajs, napredak u Irskoj nije linearan.
"Postoje pogoršanja, a postoji i ogroman napredak. Može da se čini, u jednom trenutku, da je sve rešeno. To je neka lekcija koju možemo naučiti iz referenduma. On je ogroman skok napred, ali ne možemo biti u potpunosti zadovoljni. Stvari se mogu pogoršati. Videli smo ekstremne desničare koji se organizuju i aktivno pokušavaju da oduzmu prava, vidljivost i reprezentaciju LGBT zajednici. To su novi izazovi i nove bitke", objašnjava Rajs.
Naš sagovornik podseća da je od izbijanja pandemije korone virusa došlo do organizovanja ekstremno desničarskih grupa širom Evrope, pa i u Irskoj i dodaje da su u Irskoj jedno vreme specifično targetirali biblioteke koje među svojim materijalima imaju i knjige posvećene LGBT zajednici.
Ipak, kako kaže Rajs, dobro je što postoji široka podrška javnosti za LGBT osobe, pa su kada se to poslednji put desilo u Korku organizovali veliki protestni marš protiv ekstremizma u kom su učestvovali svi - od aktivista za ljudska prava, pa do radničkih sindikata.
Pročitaj još
Uspeh referenduma i kampanja koja mu je prethodila
Zašto je referendum bio tako važan, kako je organizovan i kako je sprovedena kampanja koja je omogućila da više od 60 odsto građana Irske glasa za jednaka bračna prava, za 021.rs priča Džejn Suter iz Dablinskog gradskog univerziteta, koja se u svojim istraživanjima bavila ovim referendumom.
"Bio je to prvi put da je Vlada izašla pred građane sa pitanjem 'šta bi trebalo da bude urađeno'. Pre toga je sproveden eksperiment nazvan 'Mi, građani' koji je pokazao da je to moguće. Vlada je odlučila da pokuša sa ovim pitanjem, jer je bračna jednakost bila veoma kontraverzna. Mnogo političara je bilo nervozno zbog te zamisli. Nekima se ideja nije sviđala, a neki su bili veoma 'zagrejani' za nju. Bilo je vrlo korisno dobiti glas građana zbog toga", navodi Suter.
Kao i Rajs, podseća da je Irska bila vrlo konzervativna zemlja pod uticajem Crkve i takođe ocenjuje da su skandali vezani za zlostavljanje dece umanjili poverenje građana u ovu instituciju.
"Jedan od faktora u glasanju građana je bila i frekvencija odlaska u crkvu. Oni koji su išli u crkvu svaki dan, su najverovatnije glasali protiv jednakosti. Oni koji posećivali crkvu jednom nedeljno ili ređe, su verovatnije bili za jednakost", objašnjava Suter.
Velikoj izlaznosti je doprinelo i odgovorno izveštavanje medija.
"Debata je izgledala drugačije nego ranije. Nismo imali ekstremno suprotstavljene stavove u panel emisijama, već umerene ljude koji su argumentovano izlagali svoja shvatanja, bez svađa i vike. Mogli smo da čujemo ljudska iskustva i imamo informisanu raspravu", objašnjava sagovornica 021.rs i u tom smislu podseća na objavu tadašnjeg ministra zdravlja koji je u radijskoj emisiji rekao da je homoseksualac.
Kako kaže Suter, javnost mu je nakon toga pružila podršku i ljudi su mislili da je to vrlo hrabro od njega.
Način na koji je vođena kampanja je takođe mnogo uticao na izlaznost i glasanje za jednaka bračna prava.
"I studenti su imali veliku kampanju koja se zvala 'nazovi svoju baku'. Svi mladi ljudi su zvali svoje bake i deke i pričali im da imaju prijatelje koji su LGBT ili da su oni LGBT i govorili im koliko im to znači. Ovi ljudski, emotivni apeli su urodili plodom. Ovo je bilo pitanje oko kojeg su se mladi okupili, a oni inače, retko glasaju. Do ove teme im je bilo stalo", ističe profesorka.
Kao što se često i u Srbiji priča, glasanje o ljudskim pravima ume da bude osetljiva tema. Suter kaže da se LGBT zajednica s pravom pitala zašto bi ikom bila data takva moć da glasaju o njihom pravu, ali dodaje da je, ako to pravo već ne postoji, referendum dobar način da se osigura.
"Ako se uradi kako treba, ako već nemaju to pravo, onda da. Ne bih glasala da se nekom pravo oduzme. Ali, ukoliko ste u zemlji u kojoj ne postoji bračna jednakost i onda se organizuje glasanje da se ona osigura, to jeste jedan od načina za uspeh", kaže Suter.
Kako zaključuje, ono što svet može da nauči od Irske je da su ovako velike promene moguće.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Prevoznici iz BiH neće dozvoliti ni prolazak cisterni sa gorivom
20.03.2026.•
0
Koordinator Konzorcijuma "Logistika BiH" Marko Ivanović izjavio je danas da prevoznici prilikom protesta planiranih za ponedeljak, 23. marta, neće dozvoljavati prolazak cisterni sa gorivom preko granice.
Crna Gora: Policija zabranila najavljeni protest prevoznika
20.03.2026.•
1
Uprava policije Crne Gore nije dozvolila Udruženju prevoznika novi protest kojim su nameravali da blokiraju granične prelaze Dračenovac i Kula od 23. marta do 23. aprila.
Francuska presrela tanker u Sredozemnom moru, sumnja se da je deo ruske flote
20.03.2026.•
3
Francuska Ratna mornarica presrela je i ukrcala se na tanker u Sredozemnom moru za koji predsednik Emanuel Makron tvrdi da je povezan sa ruskom flotom koja ilegalno prevozi naftu kršeći sankcije uvedene Moskvi.
Fon der Lajen: Naći ćemo način da damo kredit Ukrajini uprkos protivljenju Mađarske
20.03.2026.•
7
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će Evropska unija pronaći način da Ukrajini isplati obećanih 90 milijardi evra kredita uprkos protivljenju Mađarske.
Šta je cilj Izraela: Lov na iranske zvaničnike - jednog po jednog
20.03.2026.•
2
Ubistva dvojice visokih iranskih zvaničnika označava prekretnicu u intenzivnoj kampanji čiji je cilj slabljenje vlasti u Teheranu.
Iranski rvač javno pogubljen jer je "vodio rat protiv Boga"
20.03.2026.•
2
Mladi iranski rvač Saleh Mohamedi obešen je u Iranu, zajedno sa još dvoje ljudi, pod optužbom za "vođenje rata protiv Boga".
Izbori u Mađarskoj: Bivša Putinova prevoditeljka ima svoju ulogu
20.03.2026.•
1
Mađarske organizacije za ljudska prava izrazile su zabrinutost zbog imenovanja bivše prevoditeljke Vladimira Putina na važnu funkciju u međunarodnoj misiji za posmatranje izbora.
Tramp i Netanjahu: Da li će doći do raskola?
20.03.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovaraju gotovo svakodnevno otkako je počeo rat sa Iranom.
Šikorski: Na delu šrinkflacija bezbednosti - saveznici plaćaju sve veću cenu za garancije SAD
19.03.2026.•
6
Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski ocenio je da saveznici plaćaju sve veću cenu za garancije bezbednosti od SAD zbog tzv. "šrinkflacije" - principa u prodaji da pakovanja budu sve manja dok cena ostaje ista.
Belorusija po dogovoru sa SAD oslobodila 250 političkih zatvorenika
19.03.2026.•
0
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je danas naredio oslobađanje 250 političkih zatvorenika što je najveći broj do sada, po dogovoru s Vašingtonom koji je Belorusiji ukinuo neke od sankcija.
Evropski lideri potvrdili da ne žele da se pridruže operacijama SAD i Izraela na Bliskom istoku
19.03.2026.•
8
Evropski lideri potvrdili su danas na sastanku u Briselu da ne žele da se njihove zemlje pridruže vojnim operacijama SAD i Izraela na Bliskom istoku.
Centar za sigurnosne studije: Srbija i Hrvatska koriste BiH za vlastite obračune
19.03.2026.•
6
Centar za sigurnosne studije (CSS) Bosne i Hercegovine (BiH) objavio je kraću analizu poslednjih aktuelnosti u odnosima Srbije i Hrvatske, ističući da su te dve zemlje ponovo iskoristile BiH za vlastiti obračun.
Eksperti iz EU stigli u Ukrajinu da procene stanje naftovoda Družba
19.03.2026.•
1
Stručnjaci iz EU stigli su u Ukrajinu da procene stanje naftovoda Družba, prenosi danas Rojters pozivajući se na saopštenje ukrajinske državne energetske kompanije Naftogaz.
Crna Gora proterala dvojicu državljana Srbije: Obojica imaju dosije i "bliski su kriminalnim strukturama"
19.03.2026.•
2
Uprava policije Crne Gore saopštila je da je locirala dva državljanina Srbije, M.S. i D.G, bliska kriminalnim strukturama.
Iran bez interneta već 20 dana
19.03.2026.•
2
Nadzorna organizacija za sajber bezbednost "Netblocks" saopštila je da je Iran u potpunosti bez interneta već 20 dana, odnosno više od 456 sati.
Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD: Tramp napravio četiri greške u napadu na Iran
19.03.2026.•
11
Cilj rata u Iranu bi trebalo da bude promena režima, ali nije izvesno da je američki predsednik Donald Tramp spreman da ide do kraja.
EU ublažava pravila za uvoz gasa zbog poremećaja na tržištu
18.03.2026.•
5
Evropska komisija je naložila državama članicama da "fleksibilnije" primenjuju pravila EU o odobravanju uvoza gasa.
Izrael zabranio isporuke pomoći UNICEF-a u Gazu zbog šverca
18.03.2026.•
0
Izrael je saopštio da zabranjuje isporuke pomoći Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) u Pojas Gaze, jer su u najnovijoj pošiljci iz Egipta pronađeni duvan i nikotinski proizvodi.
SAD dodale 12 zemalja na spisak onih čiji građani moraju da polože 15.000 dolara za vizu
18.03.2026.•
3
Američki Stejt department saopštiio je da dodaje još 12 zemalja na spisak država čiji državljani moraju da obezbede kauciju od 15.000 dolara da bi aplicirali za američke vize.
Zelenski: Ukrajina se suočava sa nestašicom raketa zbog rata na Bliskom istoku
18.03.2026.•
3
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da će se Ukrajina zbog rata na Bliskom istoku suočiti sa nedostatkom raketa koje koristi u borbi protiv Rusije.
Premijer Slovačke Robert Fico i ove godine 9. maja na paradi u Moskvi
18.03.2026.•
4
Premijer Slovačke Robert Fico i ove godine će 9. maja u Moskvi prisustvovti paradi povodom obeležavanja godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi, prenela je slovačka agencija TASR.
Komentari 18
Fuj49
peshkirich
Kaja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar