Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Foto: 021.rs (AI)
Naglasak je na državnih 17 milijardi evra koje bi ove i naredne godine trebalo da se uloži u srpsku ekonomiju kako bismo spremni dočekali izložbu EXPO 27.
Ipak, centralna tačka Vučićevog javnog nastupa bilo je ono što će doći nešto kasnije, fabrika robota u Kragujevcu, a na osnovu ulaganja kineskog svetskog lidera u automatici.
Prema najavi, novi pogon bi bio možda i najveći tehnološki iskorak u budućnost koji se na ovim prostorima ikada do sada dogodio.
Izobilje jeftinih ulaganja
Na pitanje zašto je predsednik snažnim isticanjem dolaska kineskog tehnološkog lidera u drugi plan potisnuo inače za Srbiju ogromne državne investicije od čak 17 milijardi evra, odgovor je u uočljivoj beznačajnosti onoga što se u Srbiji trenutno proizvodi.
Iz svih ovdašnjih pogona ne da nema ničega od tehnološki zahtevnijeg, već se ovde produkuju sasvim standardni proizvodi, čija izrada ne zahteva ama baš nikakvo ozbiljnije stručno znanje, a i mašine u srpskim fabrikama su daleko od najsavremenijih.
Vučić je shvatio da mora da ponudi znatno više od otvaranja pogona za izradu automobilskih delova ili tekstilnih fabrika. Ovih ulaganja je tokom protekle decenije bilo u izobilju i aktuelna vlast (a celu deceniju upravljaju naprednjaci) se dugo hvalisala kako je snažnim privlačenjem stranih direktnih investicija uspela da nezaposlenost sa nekadašnjih 20 svede na osam i po odsto.
Bio je to rezultat za pohvalu, ali, vidi se upravo poslednjih meseci, otvaranje stranih pogona za poslove najniže tehnološke kvalifikacije ima brojne slabosti. Posebno pogađa okončavanje rada u Srbiji, bilo da je reč o zatvaranju pogona ili premeštanju u zemlju sa nižim troškovima rada.
Vučić kao premijer
Tako su u poslednja četiri meseca prestala da rade tri strana pogona tekstilne branše i isto toliko iz proizvodnje rezervnih automobilskih delova. Blizu 10.000 zaposlenih ostalo je bez posla, a biće još gore kada uskoro prestane sa radom i pogon Drekslmajera u Zrenjaninu, koji je jedno vreme upošljavao preko 5.000 radnika.
Da ne bude zabune, u svim slučajevima reč je o segmentima svetski renomiranih proizvođača. Jednostavno, geopolitička i ekonomska kriza, posebno izražena u Evropi, ostavlja posledice, a prve i najveće žrtve su poslovi i pogoni izmešteni na globalnu periferiju.
Nevolja za Srbiju je baš u tome što je naglasak ekonomske politike, od kako je Vučić 2014. godine postao premijer, upravo na privlačenju stranog kapitala za izradu tehnološki manje zahtevnih pogona u kojima rade najmanje plaćeni radnici.
Takvim zaradama u ekonomski razvijenijim državama teško da je moguće pristojno živeti, pa se poslovi izmeštaju tamo gde su plate (naj)niže. Srbija je dugo bila takva, ali više nije, pa su inostrani investitori počeli na drugim mestima tražiti po sebe bolje uslove.
Jednostavno sklope fabriku u Srbiji i za nedelju, dve dana presele je u Maroko ili drugu severnoafričku državu gde niže plate ne premašuju 400 evra.
Pročitaj još
Nema večne garancije
Problem je što su u ove pogone umnogome uloženi i novci ovdašnjih poreskih obveznika. Naprednjaci su "šakom i kapom" delili besplatno zemljište sa veoma solidnom infrastrukturom, ali ni to nije bilo dovoljno pa je vlast prešla na poreska oslobađanja.
Usledile su i sve izdašnije subvencije, ne tako retko sa po 10.000 evra po radnom mestu. I sada, sa odlaskom pogona iz Srbije, pokazalo se da ni tolike privilegije ne mogu da obezbede radno mesto zauvek, a što je još gore, ovakvi pogoni nemaju većih potreba za dodatnim nabavkama, pa je izostala kooperacija sa domaćim snabdevačima na šta se dugo računalo.
Bilo je i ranije pokazatelja da je oslonac na najniže tehnologije nedovoljan i sa nizom pratećih slabosti. Tako je u proteklih deset sezona produžen intenzivan odlazak, pre svega mladih i obrazovanih, na rad u inostranstvo, što je uz izražen demografski kolaps dovelo do toga da je u Srbiji broj stanovnika sa 6,87 spao na 6,41 milion.
Trend je takav da u pitanje dolazi buduće funkcionisanje penzionih i socijalnih fondova koji počivaju upravo na skladnom odnosu broja zaposlenih i broja penzionera. Odlazak u inostranstvo ozbiljno narušava željeni sklad, kao što i uočljivo umanjuje budući poreski potencijal države.
Posledice precenjenog dinara
Na manjkavost strategije oslanjanja na delatnosti najniže finalizacije ukazivao je i padajući udeo prerađivačke delatnosti u izvozu iz Srbije. Od nekadašnjih 16,8 odsto, za deset godina se spalo na samo 12,5 odsto proizvoda prerađivačke industrije u srpskom inoplasmanu.
Nema spora da je vlast godine 2014, kada je, nakon dolaska Vučića na premijersko mesto, počela sa ovakvom orijentacijom, znala i za slabosti strategije. Ipak, oslonila se na partnere iz Nemačke, Italije, Francuske... a da bi u očima građana sve izgledalo blistavije, odlučila se i za monetarnu politiku "čvrstog dinara", što će reći da nacionalna valuta praktično ne menja vrednost. Tako je dinar od tog vremena gotovo fiksiran, tačnije je osnažio u odnosu na evro, sa tadašnjih 122,7 na 117,4 dinara za osnovnu evropsku novčanicu.
Posledice su da je brzo rastao nacionalni BDP, još brže plate. Razlog je jednostavan: BDP se računa u dinarima, pa se naknadno preračunava u evro. Kako je kurs dinara stalan, rast BDP-a, baš kao i plata, sastoji se iz dva dela: jedan je na osnovu produktivnosti i tehnološke modernizacije, drugi na osnovu inflacije.
Kako je država odlučila da kurs nacionalne valute praktično fiksira, inflacija se ignorisala. Tako je srpski BDP sa 38 milijardi, koliko je iznosio 2014. godine, dogurao do 94 milijarde evra, koliko je približno iznosio lane. Nevolja je što je 37 odsto ovog rasta na osnovu tehnološke i poslovne racionalizacije, dok je skoro dve trećine na osnovu znatno veće inflacije u Srbiji u odnosu na Evropsku uniju. Tako da je srpski BDP, kada bi se izuzeo inflacijski priraštaj, zapravo tek negde oko 56 milijardi evra.
Mnogo skuplje nego u Evropi
Na sličan način se došlo i do prosečne plate od 1.020 evra, koliko je iznosila poslednjih meseci. Jeste iznosila 120.000 dinara, ali vlast je "zaboravila" da istakne kako su cene u srpskim prodavnicama, iskazane u evrima, među najvećima u Evropi.
Razlog je opet u tome što dinaru, a time i dinarskoj ceni, nije oduzeta domaćom inflacijom narasla vrednost. No, u ušima običnog građanina lepo zvuči visok nacionalni BDP, a još mu više godi da svaki mesec sa posla u džepu kući (navodno) nosi platu od 1.000 evra.
Igra srpske vlasti je dala ono što se očekivalo: običan čovek je poverovao u veštački izgrađenu predstavu i poverenje je poklanjao vladajućima. Tako su naprednjaci, praktično bez ozbiljnije borbe, nadmoćno pobeđivali na izborima i produžavali igru šarade. Ni odlazak u prodavnicu, gde su previsoke cene bitno umanjivale kupovnu moć plate od navodno 1.000 evra, nije previše razuverio stanovništvo.
No, odlazak ne malog broja dosadašnjih stranih investitora primorao je vlast da koriguje strategiju. Postalo je jasno da treba privlačiti tehnološki mnogo zahtevnije proizvodnje i, za početak, osloniti se na državne kineske fabrike.
Tako je fabrika robota iskočila u prvi plan Vučićevog govora, zasenivši čak i visoka ulaganja države Srbije od 17 milijardi evra tokom dve godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
0
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
1
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
16
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
4
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Komentari 37
Viki
Mille52
Srećan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar