Ekonomista: Treba da uhvatimo voz u kom su Bugarska ili Hrvatska - nekada nama slične, sada znatno razvijenije

Autor: Beta

Info

11.01.2026.

19:21

Lošiji privredni rezultati Srbije u 2025. u odnosu na očekivane posledice je više uzroka, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ekonomista: Treba da uhvatimo voz u kom su Bugarska ili Hrvatska - nekada nama slične, sada znatno razvijenije

Foto: Pixabay (ilustracija)

Kako navodi, među uzrocima se kriju i trajniji, strukturni problemi, što predstavlja veću opasnost od svih drugih činilaca.

Usporavanju privrednog rasta sa planiranih oko četiri odsto na dva odsto, prema njegovim rečima, posledica je vanrednih okolnosti, pre svega suše u poljoprivredi.

"Razlozi su i loše međunarodne okolnosti, društveno-politička nestabilnost, opreznija potrošnja stanovništva i odlaganje investicija, a krajem godine usledile su i sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), smanjenje, pa zaustavljanje proizvodnje u Rafineriji i Petrohemiji", rekao je Brčerević.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije po stanovniku u 2025. iznosio je, kako je naveo, oko 13.500 evra, a da se ostvarila prvobitna prognoza Vlade o privrednom rastu od 4,2 odsto bio bi oko 13.800 evra, odnosno 300 evra veći.

Istakao je da taj manjak nije zanemarljiv, ali da jedna godina u ekonomiji, sama za sebe, ipak ne znači previše.

Zbog toga, prema njegovim rečima, lošije rezultate privrede u 2025. ne bi trebalo oceniti kao dramatične, kao što ni rezultat iz 2024, kada je Srbija imala rast BDP-a od oko 3,9 odsto nije bio razlog za "euforiju".

Suštinsko pitanje je, kako je naveo, kakvu brzinu i obrazac privrednog rasta Srbija ima u dužem periodu.

"Nama je potrebno da uhvatimo voz u kom su zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE), poput Rumunije, Bugarske ili Hrvatske – koje su nam nekada bile slične, a sad su ekonomski znatno razvijenije", rekao je Brčerević.

Dodao je da je, prema dostupnim podacima, privredni rast zemalja CIE u 2025. iznosio približno 2,3 odsto, a u zemljama Zapadnog Balkana malo ispod tri odsto. U oba slučaja, kako je naveo, rast je bio brži nego u Srbiji i takav rezultat može se tolerisati u jednoj godini, ali bi postao ozbiljan problem ako bi prerastao u obrazac koji se ponavlja iz godine u godinu.

Odgovarajući na pitanje koliki će doprinos rastu BDP-a imati međunarodna izložba Ekspo 2027, Brčerević je rekao da će taj uticaj 2026. biti posredan i ograničen, kroz investicione radove, povezane sa izgradnjom infrastrukture i objekata za izložbu.

"Kad je 2027. u pitanju, Vlada je u poslednjoj Fiskalnoj strategiji procenila da će održavanje Ekspo 2027 ubrzati privredni rast u toj godini za oko jedan procentni poen, međutim u zvaničnim dokumentima nema detaljnijeg obrazloženja mehanizama tog ubrzanja. Taj efekat na BDP, koliki god bio, po svojoj prirodi je jednokratan. To se vidi i iz samih Vladinih projekcija, koje već u 2028. godini pokazuju znatno usporavanje privrednog rasta nakon završetka izložbe. Ekspo može privremeno podići stopu rasta, ali ne može promeniti dugoročne razvojne perspektive Srbije", ocenio je Brčerević.

Na pitanje kako će na rashode budžeta uticati održavanje Ekspoa nakon završetka izložbe, Brčerević je rekao da bi odgovor na to pitanje morao da postoji još pre početka realizacije projekta, ali i dalje nije javno dostupan.

Standardna međunarodna praksa, prema njegovim rečima, ali i regulativa Srbije predviđa da se ovakvi projekti pripremaju uz detaljnu cost–benefit analizu, koja obuhvata i dugoročne troškove održavanja i korišćenja objekata nakon završetka manifestacije. Dodao je da bi se na osnovu takve analize moglo oceniti da li će ti objekti imati održivu namenu ili će postati trajan teret.

"Problem je što takve analize za projekat Ekspo nisu javno objavljene. To otvara ozbiljna pitanja fiskalne transparentnosti i odgovornosti na koje je Fiskalni savet već ukazivao, jer je reč o projektu koji se finansira novcem poreskih obveznika."

Na pitanje da li očekuje oporavak sektora poljoprivrede i građevinarstva u 2026, koji su prošle godine podbacili, Brčerević je rekao da je oporavak oba sektora realan i predstavlja važan oslonac očekivanog ubrzanja privrednog rasta.

"Kod građevinarstva, koje je u 2025. zabeležilo pad od oko 10 odsto, može se očekivati delimičan oporavak tokom 2026, između ostalog i zbog ubrzanja realizacije velikih infrastrukturnih projekata sa fiksnim rokovima završetka, poput priprema za Ekspo. Oporavak poljoprivrede i građevinarstva, uz dodatno povećanje serijske proizvodnje automobila u kompaniji Stelantis i solidnog rasta realnih dohodaka stanovništva, predstavljaju glavne razloge za očekivanje da bi privredni rast Srbije u 2026. mogao da ima umereno ubrzanje na oko tri odsto."

U 2025. neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), prema njegovim rečima, približno se prepolovio u odnosu na prethodnu godinu i na to je uticala društveno-politička nestabilnost, ali ona nije jedini, a možda ni glavni razlog.

"Suštinski problem je u tome što su u Srbiju dolazile, uglavnom SDI u tradicionalne, radno-intenzivne sektore, koje su privlačili niski troškovi rada i izdašne državne subvencije. Pošto više nema toliko jeftine, ni dostupne radne snage, atraktivnost Srbije za ovu vrstu investicija je smanjena. To se vidi i kroz delimično ili potpuno povlačenje pojedinih stranih kompanija iz Srbije - Benetona, Drekslmajera ili Leonija."

Ovi procesi, prema njegovim rečima, nemaju mnogo veze s trenutnom političkom nestabilnošću i verovatno će se nastaviti i u narednom periodu. Istakao je da je u 2026, ako dođe do političke stabilizacije, moguć određeni oporavak SDI, ali ostaje otvoreno pitanje njihovog srednjoročnog potencijala.

Srbija, kako je ocenio, više nema toliko dostupne jeftine radne snage, a dodatno ograničenje za dolazak stranih investitora predstavlja i neizvesna dinamika evropskih integracija.

Razlika između Srbije i razvijenih zemalja EU, prema njegovim rečima nije samo u nivou dohotka građana, već u samoj strukturi privrednog rasta.

Brčerević je naglasio da visoko razvijene privrede EU pokreću visoka produktivnost, znanje i inovacije, dok se srednje razvijene, poput Srbije, oslanjaju na intenzivnu upotrebu rada i materijalnih resursa.

"Čak i retki napredni sektori koji u Srbiji brzo rastu, poput IT industrije, ne razvijaju se organski, već rade za strana tržišta, uz slab razvoj domaćeg tehnološkog i inovacionog ekosistema."

Da bi Srbija, prema njegovim rečima, uopšte mogla da pređe u grupu visoko razvijenih zemalja, potrebno je najpre da se stvore uslovi za to: snažne i nezavisne institucije, efikasna borba protiv korupcije, vladavina prava, kvalitetno obrazovanje, snažan domaći preduzetnički sektor koji bi postao nosilac inovacija i modernizacije.

Kad se, kako je rekao, "takvi temelji postave, ima smisla govoriti o tempu kojim ćemo pristići prosek EU".

Na pitanje da li je projekat "Generalštab", kako je navela Vlada Srbije u leks specijalisu "od opšteg interesa za sveukupni razvoj Srbije", Brčerević je rekao da "Srbija već neko vreme funkcioniše u okviru privrednog modela koji se može opisati kao državni kapitalizam u kome dominantnu ulogu imaju država, kompanije bliske vlastima i strani investitori koji dobijaju snažnu državnu podršku".

Takav model, prema njegovim rečima, u prošlosti je dao "neke rezultate, ali sad pokazuje jasne znake iscrpljenosti".

"Projekat poput 'Generalštaba' tipičan je primer takvog pristupa jer, umesto izgradnje zdravih temelja za dugoročno održiv rast, nudi velike, centralizovane i politički vođene investicije kao zamenu. Zato je teško tvrditi da su 'Generalštab' i slični projekti trenutno od opšteg interesa za dugoročni razvoj Srbije."

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Stevan

12.01.2026 • 11:34

Ekonomista sve lepo objasnio, a mi ćemo uraditi sve suprotno. U to je mogao da se uveri svako ko je sinoć gledao Utisak. Srbija je okupirana zemlja, veliki ćacilend, kojim upravljaju bitange i kriminalci a zabavljaju osudjene ubice.

14 24 -10
Пукли смо ко

12.01.2026 • 11:29

Обланде заслужено.

Србија је одавно промашила станицу не воз и сада лута шверцујући се по локалним станицама док је кондуктер не избаци из истих.

14 19 -5
eu neintegracije

12.01.2026 • 10:53

Secam se kako su se ljudi do pre neku godinu podsmevali Bugarskoj i Rumuniji, ne bi li nas odvratili od evropskih integracija (sve tako naprzeni ruskom propagandom). Al ajd sto su te fraze izgovarali ovi radikali, socijalisti, dss-ovci. Nego su se tome podsmevali i ovi na suprotnoj strani, sto su do tog momenta glumili neko evropejstvo i demokratiju. Sada mozemo videti koliko je to bilo glupo. Nama su bugari i rumuni postali zapad.
Ko se jos seca onih beskonacnih razgovara u Oljinom Utisku, gde voditeljka dovodi kojekakve staljiniste (ali i ove druge iz DS i slicni) da nam objasne kako su se Rumuni i Bugari zeznuli sto u usli u EU.
Jos jednom se pokazalo, da svi ti trendovi koji zavladaju kod nas u tom javnom diskursu, na kraju razotkriju nasu glupost i zlobu, a i prikrivene interese Rusije i njihove elite ovde.

14 27 -13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.