Ekonomista: Treba da uhvatimo voz u kom su Bugarska ili Hrvatska - nekada nama slične, sada znatno razvijenije
Lošiji privredni rezultati Srbije u 2025. u odnosu na očekivane posledice je više uzroka, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako navodi, među uzrocima se kriju i trajniji, strukturni problemi, što predstavlja veću opasnost od svih drugih činilaca.
Usporavanju privrednog rasta sa planiranih oko četiri odsto na dva odsto, prema njegovim rečima, posledica je vanrednih okolnosti, pre svega suše u poljoprivredi.
"Razlozi su i loše međunarodne okolnosti, društveno-politička nestabilnost, opreznija potrošnja stanovništva i odlaganje investicija, a krajem godine usledile su i sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), smanjenje, pa zaustavljanje proizvodnje u Rafineriji i Petrohemiji", rekao je Brčerević.
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije po stanovniku u 2025. iznosio je, kako je naveo, oko 13.500 evra, a da se ostvarila prvobitna prognoza Vlade o privrednom rastu od 4,2 odsto bio bi oko 13.800 evra, odnosno 300 evra veći.
Istakao je da taj manjak nije zanemarljiv, ali da jedna godina u ekonomiji, sama za sebe, ipak ne znači previše.
Zbog toga, prema njegovim rečima, lošije rezultate privrede u 2025. ne bi trebalo oceniti kao dramatične, kao što ni rezultat iz 2024, kada je Srbija imala rast BDP-a od oko 3,9 odsto nije bio razlog za "euforiju".
Pročitaj još
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, \"legalizacija\" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.")
Suštinsko pitanje je, kako je naveo, kakvu brzinu i obrazac privrednog rasta Srbija ima u dužem periodu.
"Nama je potrebno da uhvatimo voz u kom su zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE), poput Rumunije, Bugarske ili Hrvatske – koje su nam nekada bile slične, a sad su ekonomski znatno razvijenije", rekao je Brčerević.
Dodao je da je, prema dostupnim podacima, privredni rast zemalja CIE u 2025. iznosio približno 2,3 odsto, a u zemljama Zapadnog Balkana malo ispod tri odsto. U oba slučaja, kako je naveo, rast je bio brži nego u Srbiji i takav rezultat može se tolerisati u jednoj godini, ali bi postao ozbiljan problem ako bi prerastao u obrazac koji se ponavlja iz godine u godinu.
Odgovarajući na pitanje koliki će doprinos rastu BDP-a imati međunarodna izložba Ekspo 2027, Brčerević je rekao da će taj uticaj 2026. biti posredan i ograničen, kroz investicione radove, povezane sa izgradnjom infrastrukture i objekata za izložbu.
"Kad je 2027. u pitanju, Vlada je u poslednjoj Fiskalnoj strategiji procenila da će održavanje Ekspo 2027 ubrzati privredni rast u toj godini za oko jedan procentni poen, međutim u zvaničnim dokumentima nema detaljnijeg obrazloženja mehanizama tog ubrzanja. Taj efekat na BDP, koliki god bio, po svojoj prirodi je jednokratan. To se vidi i iz samih Vladinih projekcija, koje već u 2028. godini pokazuju znatno usporavanje privrednog rasta nakon završetka izložbe. Ekspo može privremeno podići stopu rasta, ali ne može promeniti dugoročne razvojne perspektive Srbije", ocenio je Brčerević.
Na pitanje kako će na rashode budžeta uticati održavanje Ekspoa nakon završetka izložbe, Brčerević je rekao da bi odgovor na to pitanje morao da postoji još pre početka realizacije projekta, ali i dalje nije javno dostupan.
Standardna međunarodna praksa, prema njegovim rečima, ali i regulativa Srbije predviđa da se ovakvi projekti pripremaju uz detaljnu cost–benefit analizu, koja obuhvata i dugoročne troškove održavanja i korišćenja objekata nakon završetka manifestacije. Dodao je da bi se na osnovu takve analize moglo oceniti da li će ti objekti imati održivu namenu ili će postati trajan teret.
"Problem je što takve analize za projekat Ekspo nisu javno objavljene. To otvara ozbiljna pitanja fiskalne transparentnosti i odgovornosti na koje je Fiskalni savet već ukazivao, jer je reč o projektu koji se finansira novcem poreskih obveznika."
Na pitanje da li očekuje oporavak sektora poljoprivrede i građevinarstva u 2026, koji su prošle godine podbacili, Brčerević je rekao da je oporavak oba sektora realan i predstavlja važan oslonac očekivanog ubrzanja privrednog rasta.
"Kod građevinarstva, koje je u 2025. zabeležilo pad od oko 10 odsto, može se očekivati delimičan oporavak tokom 2026, između ostalog i zbog ubrzanja realizacije velikih infrastrukturnih projekata sa fiksnim rokovima završetka, poput priprema za Ekspo. Oporavak poljoprivrede i građevinarstva, uz dodatno povećanje serijske proizvodnje automobila u kompaniji Stelantis i solidnog rasta realnih dohodaka stanovništva, predstavljaju glavne razloge za očekivanje da bi privredni rast Srbije u 2026. mogao da ima umereno ubrzanje na oko tri odsto."
U 2025. neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), prema njegovim rečima, približno se prepolovio u odnosu na prethodnu godinu i na to je uticala društveno-politička nestabilnost, ali ona nije jedini, a možda ni glavni razlog.
"Suštinski problem je u tome što su u Srbiju dolazile, uglavnom SDI u tradicionalne, radno-intenzivne sektore, koje su privlačili niski troškovi rada i izdašne državne subvencije. Pošto više nema toliko jeftine, ni dostupne radne snage, atraktivnost Srbije za ovu vrstu investicija je smanjena. To se vidi i kroz delimično ili potpuno povlačenje pojedinih stranih kompanija iz Srbije - Benetona, Drekslmajera ili Leonija."
Ovi procesi, prema njegovim rečima, nemaju mnogo veze s trenutnom političkom nestabilnošću i verovatno će se nastaviti i u narednom periodu. Istakao je da je u 2026, ako dođe do političke stabilizacije, moguć određeni oporavak SDI, ali ostaje otvoreno pitanje njihovog srednjoročnog potencijala.
Srbija, kako je ocenio, više nema toliko dostupne jeftine radne snage, a dodatno ograničenje za dolazak stranih investitora predstavlja i neizvesna dinamika evropskih integracija.
Razlika između Srbije i razvijenih zemalja EU, prema njegovim rečima nije samo u nivou dohotka građana, već u samoj strukturi privrednog rasta.
Brčerević je naglasio da visoko razvijene privrede EU pokreću visoka produktivnost, znanje i inovacije, dok se srednje razvijene, poput Srbije, oslanjaju na intenzivnu upotrebu rada i materijalnih resursa.
"Čak i retki napredni sektori koji u Srbiji brzo rastu, poput IT industrije, ne razvijaju se organski, već rade za strana tržišta, uz slab razvoj domaćeg tehnološkog i inovacionog ekosistema."
Da bi Srbija, prema njegovim rečima, uopšte mogla da pređe u grupu visoko razvijenih zemalja, potrebno je najpre da se stvore uslovi za to: snažne i nezavisne institucije, efikasna borba protiv korupcije, vladavina prava, kvalitetno obrazovanje, snažan domaći preduzetnički sektor koji bi postao nosilac inovacija i modernizacije.
Kad se, kako je rekao, "takvi temelji postave, ima smisla govoriti o tempu kojim ćemo pristići prosek EU".
Na pitanje da li je projekat "Generalštab", kako je navela Vlada Srbije u leks specijalisu "od opšteg interesa za sveukupni razvoj Srbije", Brčerević je rekao da "Srbija već neko vreme funkcioniše u okviru privrednog modela koji se može opisati kao državni kapitalizam u kome dominantnu ulogu imaju država, kompanije bliske vlastima i strani investitori koji dobijaju snažnu državnu podršku".
Takav model, prema njegovim rečima, u prošlosti je dao "neke rezultate, ali sad pokazuje jasne znake iscrpljenosti".
"Projekat poput 'Generalštaba' tipičan je primer takvog pristupa jer, umesto izgradnje zdravih temelja za dugoročno održiv rast, nudi velike, centralizovane i politički vođene investicije kao zamenu. Zato je teško tvrditi da su 'Generalštab' i slični projekti trenutno od opšteg interesa za dugoročni razvoj Srbije."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Drastično poskupele sirovine za proizvodnju plastike: To bi moglo da podigne cene hrane, lekova, odeće...
06.04.2026.•
1
Rast cene nafte zbog rata na Bliskom istoku ne predstavlja problem za građane samo zbog poskupljenja dizela i benzina, već i zbog mnogih drugih proizvoda koji se dobijaju preradom nafte, a koje svakodnevno koristimo.
Ministarstvo poljoprivrede: Za podsticaje do sada isplaćeno 37,5 milijardi dinara
06.04.2026.•
3
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević rekao je da je do sada iz agrarnog budžeta isplaćeno 33 odsto sredstava, namenjenih za podsticaje u 2026, odnosno 37,5 milijardi dinara.
Javni dug Srbije na kraju februara više od 39 milijardi evra
06.04.2026.•
2
Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 39,1 milijardu evra.
EU pokreće pregovore o ukidanju roming troškova za Zapadni Balkan
06.04.2026.•
7
Generalni sekretarijat Saveta EU zakazao je za sutra sastanak u Briselu na kojem će biti razmatran predlog o ukidanju dodatnih roming troškova za Zapadni Balkan.
Objavljena procena kako bi cenovni šok na tržištu energenata uticao na kreditni rejting Srbije
06.04.2026.•
2
Globalna rejting agencija S&P objavila je istraživanje o tome kako bi cenovni šok na tržištu energenata mogao da utiče na kreditni rejting država centralne i istočne Evrope (CEE), Srbije i Turske.
PKS: Zaliha đubriva ima dovoljno, ne zavisimo direktno od uvoza iz kriznih regiona
05.04.2026.•
2
Član Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da zaliha đubriva u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznih regiona.
Mickoski: Žestok pritisak iz komšiluka, građani susednih zemalja dolaze kod nas da pune rezervoare
05.04.2026.•
2
Premijer Severne Makedonije izjavio je da je njegova vlada danas donela odluku o smanjenju akciza na benzin i dizel i produžila uredbu o snižavanju poreza na dodatu vrednost (PDV) za dve sedmice.
Ministri ekonomije pet zemalja: EU da uvede porez na ekstraprofite energetskih kompanija
05.04.2026.•
1
Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka.
Džej Pi Morgan predviđa cenu nafte od 150 dolara ako Ormuz bude zatvoren do maja
05.04.2026.•
2
Cene nafte bi mogle da dostignu 150 dolara po barelu ako protok energenata kroz Ormuski moreuz ostane poremećen do sredine maja, objavila je banka Džej Pi Morgan.
FAO: Svetske cene hrane porasle drugi mesec zaredom
05.04.2026.•
1
Svetske cene hrane su u martu porasle drugi mesec zaredom, na naviši nivo od septembra 2025, a poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Gasovod u Kanjiži je deo Balkanskog toka: Koliki je značaj ovog sistema?
05.04.2026.•
21
Balkanski tok je deo šireg sistema koji doprema ruski gas preko Crnog mora i Turske do zemalja u unutrašnjosti Evrope.
Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra
05.04.2026.•
10
Tokom cele 2025. godine Republika Srbija je za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).
Profesorka Ekonomskog fakulteta: Preti nam kriza veća od one 2008.
05.04.2026.•
15
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorila je da bi aktuelna kriza mogla biti teža od globalne ekonomske krize 2008. godine.
U Srbiji prošle godine stopa zaposlenosti 51,2 odsto
04.04.2026.•
5
U Srbiji je u 2025. godini bilo evidentirano 2.869.500 zaposlenih i 272.400 nezaposlenih, dok je stopa zaposlenosti iznosila 51,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 8,7 odsto.
Srbija na poslednjoj aukciji prodala mali broj obveznica, slabije interesovanje investitora
04.04.2026.•
4
Srbija je na poslednjoj aukciji uspela da proda tek mali deo planiranog iznosa državnih obveznica, uz prinos viši od kuponske stope.
"Pumpadžije" u makazama cena: Trgovačka marža na ivici izdrživosti
04.04.2026.•
16
Povećanje maloprodajnih cena dizela i benzina za dinar po litru, a istovremeno svakodnevno poskupljenje u veleprodaji prepolovilo je trgovačku maržu i poslovanje dovelo na ivicu isplativosti, kažu vlasnici pumpi.
Cene peleta u padu: Od 36.000 do 38.000 dinara po toni, stovarišta snabdevena
04.04.2026.•
0
Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić izjavio je danas da su stovarišta peleta snabdevena i da fabrike rade, za razliku od decembra i januara.
Sve više nemačkih firmi okreće se vojnoj proizvodnji
04.04.2026.•
0
Domaća industrija se ubrzano okreće vojnoj proizvodnji, jer tu mnoga preduzeća vide svoju šansu, navela je Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK).
Majkrosoft ulaže 10 milijardi dolara u AI centre u Japanu
04.04.2026.•
0
Kompanija Majkrosoft će u naredne četiri godine investirati 10 milijardi dolara u Japanu kako bi izgradila centre podataka posvećene veštačkoj inteligenciji i srodnoj infrastrukturi, preneli su strani mediji.
Evropski komesar za energetiku: Ovo će biti duga kriza
03.04.2026.•
6
Evropljani se moraju pripremiti za produženi period ograničenih zaliha nafte i gasa, rekao je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen za Fajnenšel tajms.
Država još nije smanjila akcize na gorivo za 60 odsto i pored najava: Možda će idućeg petka?
03.04.2026.•
17
Građani Srbije već dve nedelje na pumpama plaćaju gorivo u čiju cenu je uračunata akciza snižena za 20, a ne za 60 odsto, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Danas.
Komentari 14
Stevan
Пукли смо ко
eu neintegracije
Ko se jos seca onih beskonacnih razgovara u Oljinom Utisku, gde voditeljka dovodi kojekakve staljiniste (ali i ove druge iz DS i slicni) da nam objasne kako su se Rumuni i Bugari zeznuli sto u usli u EU.
Jos jednom se pokazalo, da svi ti trendovi koji zavladaju kod nas u tom javnom diskursu, na kraju razotkriju nasu glupost i zlobu, a i prikrivene interese Rusije i njihove elite ovde.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar