Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, "legalizacija" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.

Autor: Beta

Info

26.12.2025.

16:16 > 16:04

Od sankcija NIS-u, preko uvođenja 5G mreže u Srbiju do otvaranja pruge Novi Sad-Subotica, ovo su ekonomske vesti koje su obeležile prethodnu godinu u Srbiji.

Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, "legalizacija" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.

Foto: 021.rs

Iza građana Srbije nalazi se još jedna burna godina, a nije bilo mirno ni u ekonomskom svetu.

Narednih deset vesti bile su najvažnije u tom svetu u godini iza nas, a birali su ih novinari Novinske agencije Beta.

SAD uvele sankcije NIS-u

Odeljenje za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) uvelo je u januaru sankcije Naftnoj industriji Srbije sa obrazloženjem da većinski vlasnik, ruska kompanija Gaspromnjeft, profitom finansira rat u Ukrajini.

Sankcije su odlagane osam puta, a zahtev NIS-a za deveto odlaganje odbijen je i one su 9. oktobra stupile na snagu.

Od tada NIS ne dobija sirovu naftu za preradu hrvatskim naftovodom JANAF, pa je njegova rafinerija u Pančevu radila do početka decembra, prerađujući zalihe.

Druge naftne kompanije koje posluju u Srbiji su povećale uvoz naftnih derivata, a najviše mađarski MOL koji je utrostručio isporuke.

Sankcije su uvedene, pa odložene do kraja aprila, i ruskoj kompaniji Lukoil, koja ima oko 100 pumpi u Srbiji.

Zbog nedostatka transportnih sredstava, snabdevanje tržišta Srbije uvozom derivata na duži rok je teško održivo, pa su posle dva i po meseca primene američkih sankcija nastali problemi jer ne može dnevno da se uveze 6.000 tona dizela.

Srbija je nudila da otkupi ruski udeo u NIS-u i priključi ga državnom vlasništvu od 29 odsto, ali su do sada Rusi to odbijali, što se u Srbiji tumači kao neprijateljski čin. Prema dostupnim informacijama o prodaji vlasništva ruski partneri pregovaraju sa firmom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i mađarskim MOL-om. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je Rusima dao rok da nađu kupca do 15. januara 2026. godine i poručio da će tada uzeti "stvar u svoje ruke". Isključio je nacionalizaciju i obećava da će "platiti i pretplatiti" ruski udeo.

Nema dugoročnog ugovora o ruskom gasu, dogovorena isporuka do 31. marta

Srbija je, kako je potvrdio predsednik države Aleksandar Vučić, krajem decembra, osam dana pred isticanje ugovora o isporuci gasa sa Rusijom Balkanskim tokom, uspela da postigne dogovor o redovnim nabavkama do 31. marta 2026. godine.

Srbija je do maja sa Rusijom imala dugoročni ugovor o isporuci gasa, a tada je slopljen novi ugovor koji važi do Nove godine.

Potpisivanje novog ugovora je bilo neizvesno zbog odnosa Rusije i Srbije u situaciji kad je NIS pod američkim sankcijama. Za sada nema podataka po kojim cenama će Srbija plaćati nove isporuke ruskog gasa, a kako je objavljeno, dogovorena je dnevna isporuka od deset miliona kubika gasa.

Evropska unija donela je uredbu o zabrani uvoza ruskog gasa od 2027, osim za one države koje imaju dugoročni ugovor. Srbija za sada može da nabavi gas iz Azerbejdžana, ali male količine od 300 do 400 miliona kubnih metara, što čini 10-15 odsto njenih potreba od oko 2,5 milijardi kubnih metara godišnje.

Rast BDP-a dva puta manji od očekivanog

Rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biće oko dva odsto iako je Vlada Srbije budžet napravila na osnovu procene da će rast biti 4,2 odsto.

Posledice manjeg rasta BDP-a biće manji prihodi u državnoj kasi, ali je neočekivano izostao rebalans budžeta.

Po tumačenju predstavnika vlasti glavni razlog manjeg od očekivanog privrednog rasta su protesti i blokade koje su usledile posle pada nadstrešnice novosadske železničke stanice, ali stručnjaci smatraju da su tome najviše doprineli pad stranih direktnih investicija, slabija poljoprivredna sezona i smanjeni radovi u građevinarstvu.

Suša i mraz desetkovali prinose u poljoprivredi

Vremenske neprilike, mraz u proleće i suša tokom leta desetkovali su prinose u poljoprivredi Srbije.

Od mraza u martu i početkom aprila uništeno je oko 100.000 tona voća, a najviše štete je naneto kajsijama jer je stradalo oko 80 odsto roda, kao i 65 do 70 odsto roda rane trešnje.

To je, po oceni stručnjaka, bio najjači mraz za poslednjih 20 godina. Zahvatio je Šumadiju i čak ga je bilo i na jugu zemlje gde je uništio višnju na brdima, koja je otporna na niske temperature, ali je ove godine zbog, do tada lepog vremena, ranije razvila pupoljke. Od suše koja je počela krajem proleća najmanje posledica pretrpela je jedino pšenica, a čak je i suncokretu smanjen prinos iako najbolje od svih kultura podnosi nedostatak vlage. I prinosi kukuruza su smanjeni od 50 do 70 odsto, a u nekim njivama roda uopšte nije bilo.

Poljoprivrednici su od države tražili pomoć od 300 evra po hektaru, ali je nisu dobili, a ministar poljoprivrede najavio je da će i direktne subvencije po hektaru od 18.000 dinara usloviti kupovinom mašina i izgradnjom novih objekata, što su poljoprivrednici dočekali na "nož" i najavili proteste, tvrdeći da su postali socijalni slučajevi i da im ne trebaju mašine i novi objekti kada ne mogu da održe proizvodnju.

Prvi put ograničene trgovačke marže, skromni efekti

Vlada Srbije je usvojila uredbu kojom su trgovačke marže od 1. septembra ograničene na 20 odsto, a očekivalo se da će cene robe biti za 15 do 20 odsto niže. Međutim, efekti su dosta skromniji, a neki prehrambeni proizvodi su čak i poskupeli.

Trgovinski lanci imaju obavezu da Ministarstvu trgovine svake sedmice dostavljaju cenovnike svih grupa proizvoda koji su obuhvaćeni uredbom o ograničenju marži, a koji se objavljuju na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.

Primena uredbe je ograničena do kraja februara 2026, mada će verovatno taj rok biti produžen. U prethodna tri meseca ta uredba je već četiri puta menjana kako bi bio bolje uređen odnos između trgovaca i proizvođača i bilo manje razloga za "zaobilaženje" novih propisa.

Pad stranih direktnih investicija i zatvaranje pogona

Priliv stranih direktnih investicija u Srbiji ove godine će biti skoro upola manji nego 2024. godine kada je iznosio nešto više od pet milijardi evra.

Lošija vest od te je da će taj trend biti nastavljen jer je Srbija sve manje privlačna za strane kompanije zato što je sve manje dostupne i relativno jeftine radne snage. Upravo zbog toga su pojedini strani investitori počeli da napuštaju Srbiju, najviše na jugu zemlje gde je zatvoreno nekoliko pogona, pa je nekoliko hiljada ljudi ostalo bez posla. Dodatni razlog slabijeg interesovanja za ulaganja u Srbiji i zatvaranje fabrika su globalna neizvesnost, odnosno geopolitičke tenzije, uvećanje američkih carina i pretnje trgovinskim ratom.

Srbija dobila 5G mrežu nakon nekoliko godina odlaganja

U Srbiji je, nakon nekoliko godina najava i odlaganja, bez konkretnih objašnjenja nadležnih zbog čega se čekalo, uspostavljena 5G mreža, a licencu su sredinom novembra dobila sva tri operatora - Telekom Srbija, Yettel i A1, koji su za te dozvole ukupno platili nešto više od 300 miliona evra.

U Srbiji je 5G mreža trenutno dostupna u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i u drugim gradovima i većim turističkim destinacijama, ali operatori najavljuju njeno proširenje naredne godine na sve gradove. U Srbiji nešto više od milion korisnika već ima telefone spremne za novu 5G mrežu.

Kao nova generacija bežične telekomunikacione mreže 5G omogućava znatno brži internet, stabilniju vezu i prenos velike količine podataka u realnom vremenu i najmanje je deset puta brža od 4G LTE mreže. Ova tehnologija trebalo bi da ubrza digitalnu transformaciju domaće privrede, omogućavajući pametne fabrike, odnosno napredne servise u industriji, transportu, zdravstvu i pametnim gradovima, razvoj robotizacije i veštačke inteligencije, a građanima brži mobilni internet i bolje funkcionisanje digitalnih usluga. Upotreba 5G mreže počela je 2019. godine, a do danas se koristi u većini evropskih zemalja.

Počeo saobraćaj na pruzi Novi Sad-Subotica

Brza pruga Novi Sad–Subotica, u dužini od 108 kilometara, početkom oktobra otvorena je za saobraćanje brzih vozova do 200 kilometara na sat.

Gradnja te deonice, u okviru brze pruge Beograd - Budimpešta, počela je krajem 2021. godine, a prvi put u Srbiji su izgrađena i tri ekodukta za prolazak životinja sa jedne na drugu stranu trase, sa ciljem da se očuvaju ekosistemi. Izvođač radova bio je kineski konzorcijum China Railway International i China Communications Construction Company, uz angažovanje više od 200 podizvođača i dobavljača, najviše iz Srbije, ali i iz zemalja EU.

Ugovor o gradnji je sklopljen po međudržavnom sporazumu, direktnom pogodbom, bez tendera. U okviru tog projekta urađena je i rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu. Četiri meseca posle rekonstrukcije, 16 osoba je poginulo, a jedna je teško povređena u obrušavanju betonske nadstrešnice stanične zgrade. Nakon te tragedije otvaranje deonice je odloženo, a građevinske inspekcije kontrolisale su ostale stanične objekate. Brza pruga Beograd - Budimpešta se gradi u okviru kineske inicijative "Pojas i put" i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, a vrednost projekta procenjena je na dve milijarde dolara. Mađarska je najavila da će svoju deonicu pruge do Budimpešte završiti u prvoj polovini 2026. godine.

Masovno uknjiženje nekretnina predstavljeno kao legalizacija

Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti, usvojenim krajem oktobra, sada je digitalizovan i pojednostavljen postupak upisa prava svojine za oko 4,8 miliona nelegalnih objekata u Srbiji.

Taj zakon, nazvan "svoji na svome" vlast je u populističkom maniru najavila kao zakon o masovnoj legalizaciji, iako se njima samo stanje u svojinskim evidencijama usklađuje sa faktičkim stanjem, kako bi vlasnici mogli da raspolažu objektima i koriste ih kao sredstva obezbeđenja kredita, priključe se na komunalne sisteme i dobiju dozvole da legalno rekonstruišu ili nadograde objekte. To pravo nemaju oni koji su gradili u zaštićenim zonama i na zemljištu koje je u privatnoj svojini drugog lica.

Građanima je dat rok da od 8. decembra do 5. februara 2026. mogu da podnose prijave za upis prava svojine na nepokretnostima, a lokalne samouprave pružaju stručnu pomoć i tehničku podršku u tom procesu. Do 25. decembra bilo je podneto oko 400.000 prijava.

Stupili na snagu sporazumi o slobodnoj trgovini sa Egiptom i UAE

Srbija je postala jedina zemlja u regionu koja ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom, koji je stupio na snagu u septembru i omogućio preferencijalni pristup proizvodima poreklom iz Srbije na tržište zemlje sa više od 112 miliona stanovnika.

Sporazum obuhvata liberalizaciju trgovine robama i donosi pojednostavljene administrativne procedure, sertifikaciju i smanjenje barijera u trgovini. Otvara se prostor i za nova ulaganja i zajedničke investicije kompanija iz Srbije i Egipta.

Njegova primena omogućila je oslobađanje od carina gotovo 50 odsto poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, a potpuno oslobađanje od carina očekuje se postepeno, tokom narednih deset godina, kada će više od 90 odsto poljoprivrednih i industrijskih proizvoda biti u bescarinskom režimu. Pre sporazuma, plasman srpskih proizvoda na egipatsko tržište bilo je otežan zbog visokih carinskih opterećenja i do 60 odsto.

U 2025. na snagu je stupio i Sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je omogućio da više od 60 odsto proizvoda odmah bude na režimu slobodne trgovine, da bi za tri godine još oko 15 odsto proizvoda bilo bez carina, a ostatak u petoj godini primene. Sporazum je omogućio plasman srpske poljoprivredno-prehrambene industrije da bez plaćanja carina plasira svoje proizvode na jedno od platežno najsposobnijih tržišta Bliskog istoka. Sporazum obuhvata i trgovinu uslugama, pa su tako Srbija i UAE, u manjoj ili većoj meri, liberalizovali oko 100 sektora usluga.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

ekonomija

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

pera

28.12.2025 • 20:43

Oni radikali pod pasicem su bebe za ove. prodadose zemlju zajedno sa narodom samo neki to vide a neki podrzavaju. Vole ljudi da budu pod nekom cizmom makar bili i robovi jer veliki poglavica je rekao. Haug.

3 5 -2
Mile

28.12.2025 • 12:11

Čudo

Čudo neviđeno zemlja Srbija ide brzim koracima u katastrofu i niko kriv niko neodgovara, a još16.ljudi ubijeno.

10 14 -4
dacic

27.12.2025 • 12:45

najvazniji dogadjaji u sorabiji, ove i narednih 100 200 godina pljacka naroda u svim oblicima i nivoima
za taj dogadjaj zasluzna je ova i sve sledece vlasti koje dolaze u blizoj i daljoj buducnosti

16 23 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.