Živeti u prezaduženom svetu
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Foto: 021.rs
Podsetimo se, bezmalo četvrt veka, od 1980. do 2006. godine, kretala se u rasponu od 450 do 700 dolara da bi uzlet počeo pred finansijsku krizu 2008.
Dodatno ubrzanje dogodilo se nakon prvog dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, potom nakon Bregzita. Naravno da uporedo rastu i vrednosti drugih plemenitih metala, ali i nekretnina širom bogatog i razvijenog sveta.
Beg iz državnih obveznica
Svi koji mogu ulažu u zlato, platinu, stanove, zemljište ... Postavlja se pitanje - odakle silan novac? Odgovor je u uočljivoj preorijentaciji velikih investitora sa hartija od vrednosti na nekretnine. Upravo je i zagonetka u tome zašto dolazi do jasne i dosta brze promene u prioritetima investicionih gurua.
Sve bogate države su prezadužene. Ukupan javni dug svih bogatih država dostigao je sto odsto zbira vrednosti svih njihovih nacionalnih bruto društvenih proizvoda. Italija je sa javnim dugom 137 odsto nacionalnog BDP po zaduženosti odmah iza Grčke
Za Francusku je 110 odsto duga toliko velik teret da je parlament odbijao da za premijera bira bilo kog kandidata koji je najavljivao "stezanje kaiša" i vraćanje obaveza, a do novog premijera se dolazi tek nakon što je kandidat iz programa rada buduće vlade izbacio povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Tako se u Parizu ne samo ponovo odlaže početak smanjivanja javnog duga, već i najavljuje produžetak dosadašnje komotne državne potrošnje.
Zaboravili na Kanadu
Međutim, daleko najveći problem je visoko zaduženje SAD, posebno Trampovo umanjivanje brojnih poreza, pre svega bogatima, čime se država unapred lišava dela dosadašnjih prihoda. Investitori takvu politiku doživljavaju kao najavu daljeg uvećanja javnog duga SAD. I pored činjenice da je 37.000 milijardi aktuelnog javnog duga i budžetski deficit od šest odsto prevelik, u Vašingtonu se stvari odvijaju tako da je dalje uvećanje duga neizostavno.
Reakcija na ovoliki dužnički balon je izlazak investitora iz vrednosnih hartija SAD i drugih bogatih država i preusmerenje ulaganja u nekretnine i plemenite metale. Suština je u načinu kojim će se bogate države rasteretiti tako velike obaveze.
Kanada je jedina bogata država koja je devedesetih godina prošlog veka iskoristila autoritet snažne vlade i svoj javni dug svela na četvrtinu. Bilo joj je dovoljno sedam, osam godina da kombinacijom uvećanih poreza i umanjenjem javnih izdataka saseče sopstveno zaduženje.
Pročitaj još
Navikli na lagodan život
Međutim, ostale države su retko kada pokušavale da slede kanadski primer. Još je neugodnije što i ono malo pokušaja nije donelo željene rezultate. Džon Bajden je, što je manje poznato srpskoj javnosti, povećao nekoliko poreskih nameta američkim obveznicima. U prošlogodišnjem izbornom nadmetanju protiv Trampa prošao je kao bos po trnju.
Britanci već skoro punu deceniju odlažu povećanje nameta pošto već na prve naznake oštrije poreske politike javnost burno reaguje. Italija i ne pomišlja da građanima uveća dažbine, baš kao ni Španija.
Mnogi su očekivali da države počnu da smanjuju javnu potrošnju. Ali, pokazalo se da je bogatim državama, čiji su građani navikli na visoke zarade u državnim institucijama i preduzećima, na solidne penzije i bogate državne zdravstvene i penzijske fondove, veoma teško umanjiti izdatke.
Kako u ovim državama prosečni životni vek neprekidno raste, dok je demografska stopa izrazito negativna, stanovništvo postaje sve starije, pa su državni izdaci vezani za ove grupacije sve veći.
Istorijsko iskustvo
Istovremeno je sve manje domaće radne snage, pa se računa na gastarbajtere iz celog sveta. No, njihovo osnovno zbrinjavanje, uključivanje u novu sredinu i učenje jezika košta. Visina izdataka za ove potrebe kontinuirano raste iz jednostavnog razloga što je imigranata sve više, dok je domaćih mladih iz godinu u godinu sve manje.
Ekologija jeste u trendu i verovatno je ulaganje svakog dolara u "ozelenjavanje sredine" na duži rok najkorisnija investicija po građane, ali za vlast i to je trošak, i to rastući onoliko brzo koliko se povećavaju ekološke investicije. A svi volimo čist vazduh i zdravu hranu.
Koliko je teško vladi dodatnim nametima povećati prihode, još je teže umanjivanjem prava korisnika smanjiti izdatke. Odista nije lako reći kako bogate države nameravaju smanjiti javni dug. Možda je odgovor moguće naći pozivanjem na istorijska iskustva.
Upotreba inflacije
Posle Drugog svetskog rata, da ne idemo dalje u prošlost, sve države su imale ogromne javne dugove. Teško da se posle ratnog razaranja moglo i razmišljati o povećanju poreskih opterećenja. Još je bilo manje realno da se umanji socijalna politika. I države su se mučile pitanjem kako da se oslobode javnog duga.
Rešenje je iznađeno u inflaciji. Tokom narednih pet do deset godina (u pojedinim državama i duže) država je dopustila da cene rastu, ali nije menjala vrednost sopstvenoj valuti. Time je visina državnog duga nominalno ostala ista, ali je po vrednosti znatno umanjena. Formalno, država vrati obaveze u nominalnoj vrednosti, ali realno to često ne bude ni trećina onoga što je prethodno potrošila.
Dobitnici i gubitnici
Reč je o tehnici koja se prilično često upotrebljavala kroz istoriju, mada, naravno, nije bez ozbiljnih mana. Možda je najveća što favorizuje pojedine skupine na račun drugih. Tako su recimo dužnici dobitnici spram poverilaca, dok su vlasnici novca i akcija u jasnom minusu, a dobro prolaze vlasnici nekretnina, zlata, srebra...
Naravno da aktuelno i do sada nezabeleženo ulaganje u zlato nije slučajno. Amerikancima i žiteljima ostalih bogatih i razvijenih država ostaje nada da inflacija, ipak, neće biti toliko žestoka kao rast cene žutom metalu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo poljoprivrede: Ako bude prekomernog uvoza mleka, uvode se prelevmani
26.12.2025.•
3
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će, ako dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, uvesti prelevmane.
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika,")
Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, "legalizacija" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.
26.12.2025.•
0
Od sankcija NIS-u, preko uvođenja 5G mreže u Srbiju do otvaranja pruge Novi Sad-Subotica, ovo su ekonomske vesti koje su obeležile prethodnu godinu u Srbiji.
Forbs Srbija: Vital napravio gubitak od 2,2 miliona evra, privremeno blokirani računi
26.12.2025.•
2
Kompanija Vital iz Vrbasa zabeležila je u 2024. godini neto gubitak od 2,2 miliona evra, dok su joj tokom decembra privremeno blokirani računi, zbog čega je bila među najpretraživanijim firmama u poslovnim registrima.
Produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce
26.12.2025.•
0
Poreska uprava Srbije saopštila je da je do kraja 2027. godine, produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce, do najviše 10 odsto godišnje.
Gorivo jeftinije za dva dinara
26.12.2025.•
5
Cene goriva u narednoj nedelji biće za dva dinara manje u odnosu na prethodnih sedam dana.
Dok se čeka kupac: "Traži se rešenje za NIS u duhu prijateljskih odnosa Rusije i Srbije"
26.12.2025.•
16
Ambsador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se traži rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) koje će biti u duhu i okviru prijateljskih odnosa dve zemlje.
Premijer Macut: Dijalog jedini put za rešavanje krize mleka u Srbiji
25.12.2025.•
9
Predsednik Vlade Srbije, Đuro Macut razgovarao je danas sa predstavnicima mlekara i trgovinskih lanaca o prevazilaženju posledica krize proizvodnje mleka na evropskom tržištu, po srpsko tržište.
Ranđelović: Usled domaćih faktora privreda Srbije raste sporije od planiranog
25.12.2025.•
1
Privreda Srbije ovu godinu završava u uslovima očekivane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih.
Evo kako je protekla ova sezona za proizvođače duvana: Rekordan prinos virdžinije, stabilnost, velika ulaganja
25.12.2025.•
0
Kraj godine u proizvodnji duvana uvek je pravi trenutak da se sagledaju rezultati, uporede iskustva sa terena i vidi šta je sezona iza nas donela.
Prosečna plata u oktobru oko 111.000 dinara, polovina zaposlenih radila za manje od 87.000
25.12.2025.•
8
Prosečna zarada u oktobru iznosila je 110.670 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šta piše u licenci koja je izdata NIS-u: Mađarski Mol, datum za pregovore i uslovi za transakcije
25.12.2025.•
23
Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija izdala je licencu NIS-u za pregovore do 24. marta, ali nije omogućila nastavak rada kompaniji.
Bajatović: Srbija obezbedila više nego dovoljno gasa do kraja grejne sezone
25.12.2025.•
2
Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rastućim zalihama i bez najave poskupljenja za građane, kaže direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Javna preduzeća u Srbiji prebačena u doo: Koji su pozitivni, a koji negativni aspekti?
24.12.2025.•
10
Dugo najavljivana odluka je konačno doneta, pa je šest javnih preduzeća promenilo pravnu formu u "društvo sa ograničenom odgovornošću". Ovakva promena ima će neke pozitivne efekte, ali i neke izuzetno negativne.
Istorijska cena zlata: Premašila 4.500 dolara po unci
24.12.2025.•
5
Cena zlata premašila je prvi put u istoriji 4.500 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama), dok su srebro i platina takođe dostigli nove rekordne nivoe.
Predstavnik Udruženja "Naše mleko": Nemamo drugo rešenje, uskoro izlazimo na proteste
24.12.2025.•
2
Dejan Trajković iz Udruženja "Naše mleko" istakao je da je protest poljoprivrednika jedino rešenje u situaciji u kojoj su proizvođači prinuđeni da prosipaju mleko jer mlekare ne žele da ga otkupe.
Amerika produžila NIS-u rok za pregovore o prodaji ruskog udela do 24. marta
24.12.2025.•
13
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je novu licencu Naftnoj industriji Srbije.
Vlasnici pumpi u Srbiji: Naftni derivati NIS-a skuplji od uvoznih, ne možemo da ih odbijemo
24.12.2025.•
34
Gorivo koje isporučuje Naftna industrija Srbije (NIS) skuplje je od uvoznog oko četiri - pet dinara po litru, rekli su vlasnici benzinskih pumpi.
Radosavljević: Ne treba preterano slaviti oko ruskog gasa, tri meseca će brzo proći, a nismo rešili ni NIS
24.12.2025.•
12
Profesor na Fakultetu ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević izjavio je da je dobra vest ako je tačno da je postignut sporazum o produženju snabdevanja Srbije gasom do 31. marta sledeće godine.
Vlast Srbije obećala MMF-u poskupljenje struje u sledećoj godini, a zatraženo i hitno rešenje za NIS
24.12.2025.•
25
U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine.
Srebro nastavlja snažan rast, cilj 75 dolara po unci
23.12.2025.•
3
Cena srebra je danas nastavila snažan rast i prvi put dostigla nivo od 70 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama).
Tri scenarija za Srbiju bez ruskog gasa: Šta je moguće, a šta realno
23.12.2025.•
6
U srpskoj javnosti se "diversifikacija" često svodi na rečenicu: "imamo interkonektor sa Bugarskom". U energetici, međutim, cev nije isto što i izvor.
Komentari 3
dacic
Anonimus
Sh1
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar