Ako kupujete dugotrajni hleb u kesi: Ovo su razlozi zašto ne buđa ni posle dve nedelje
Kupite hleb, stavite ga u kuhinjski ormarić i zaboravite na njega. Prođe nedelju dana - ništa. Deset dana - i dalje mekan. Dve nedelje kasnije još nema buđi, nema tvrde korice, nema neugodnog mirisa.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Takav hleb danas više nikoga ne iznenađuje, ali retko kad se pitamo zašto se uopšte ponaša tako neprirodno.
Jer hleb, barem onakav kakvog pamtimo iz domaćih kuhinja ili malih pekara, nije trajao nedeljama. Nekad je umeo da se stvrdne već nakon dan-dva, a buđ bi se pojavila brzo ako se ne bi pojeo na vreme. Dugotrajna "svežina" industrijskog hleba nije slučajnost - ona je rezultat precizno kontrolisane proizvodnje i sasvim drugačije filozofije izrade.
Nije stvar samo u aditivima - nego u celom procesu
Kad se govori o hlebu koji traje nedeljama, najčešće se prstom upire u aditive. I s razlogom. Industrijski hleb često sadrži emulgatore koji poboljšavaju strukturu, stabilizatore koji sprečavaju isušivanje i sredstva protiv razvoja buđi. Njihova je uloga jasna: hleb mora da izdrži transport, skladištenje i stajanje na polici bez promena u izgledu i teksturi.
Ipak, aditivi su tek deo šire slike. Ključan je način na koji se hleb proizvodi, piše Index.hr. U industrijskoj proizvodnji koristi se visoko rafinisano brašno s vrlo malo vlakana i prirodnih mikroorganizama. Fermentacija je kratka, često pomoću jakih industrijskih kvasaca, a ceo proces je optimizovan za brzinu, ujednačenost i dug rok trajanja.
Takav hleb ima manje vlage, neutralniji ukus i slabiju biološku aktivnost. Drugim rečima, on je manje "živ". Upravo zato buđ teže nastaje - nema dovoljno uslova za njen razvoj. Rezultat je proizvod koji vizuelno izgleda sveže, ali se s nutritivne strane teško može uporediti s hlebom od dugog dizanja ili brašna od celog zrna.
Zašto domaći i zanatski hlebovi propadaju brže - i zašto je to normalno
S druge strane, hleb iz male pekare ili onaj koji se peče kod kuće ponaša se potpuno drugačije. Takav hleb često sadrži samo osnovne sastojke: brašno, vodu, so i kvasac. Nema dodataka koji bi produžili trajnost, a fermentacija traje znatno duže.
Zbog veće količine vlage i aktivnijih mikroorganizama, taj hleb je aromatičniji, punijeg ukusa i hranjiviji. Ali upravo zato i brže stari. Stvrdnjavanje i pojava buđi nisu znak lošeg kvaliteta, nego prirodan proces.
Posebnu kategoriju čini hleb od kiselog testa. Iako nema konzervanse, on često traje duže od običnog domaćeg hleba. Razlog je prirodna fermentacija tokom koje nastaju organske kiseline. One usporavaju razvoj štetnih mikroorganizama i buđi, pa takav hleb može ostati jestiv više dana, ponekad i cele nedelje - ali retko duže od toga.
Da li je hleb koji traje nedeljama loš izbor?
Hleb koji ostaje mekan i "svež" jako dugo nije nužno opasan. Svi aditivi koji se koriste u legalnoj proizvodnji prolaze regulatorne kontrole. Međutim, važno je razumeti šta tačno kupujemo.
Pročitaj još
Takav hleb prvenstveno je dizajniran za trajnost i praktičnost. Ukus mu je ujednačen, ali često bledolik, a nutritivna vrednost skromna. Ne kvari se brzo jer u njemu nema mnogo onoga što se može pokvariti.
Ako hleb nakon tri nedelje izgleda gotovo isto kao prvog dana, to ne znači da je "čudo moderne tehnologije", nego da je maksimalno prilagođen industrijskim uslovima. Suprotno tome, hleb koji se brzo osuši ili ubuđavi nije neobičan - to je hleb koji se ponaša onako kako bi prirodno trebalo.
Na kraju se sve svodi na izbor. Neko će uvek birati praktičnost i dug rok trajanja, a neko ukus, sastav i tradiciju. Dobro je znati razliku - jer hleb koji traje večno nikad nije slučajnost.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Pet vrsta povrća koje bi uvek trebalo uvek kupovati sveže
08.02.2026.•
0
Smrznuto povrće može biti praktično i odličan je način da se izbegne bacanje hrane, ali neke vrste jednostavno nisu pogodne za zamrzavanje.
Brazil u 2026. očekuje rekordnu proizvodnju kafe, ali ne i pad cena
08.02.2026.•
0
Brazil se priprema za rekordnu berbu kafe u 2026. godini, a prema zvaničnim prognozama nacionalne agencije Konab, očekuje se proizvodnja od neverovatnih 66,2 miliona džakova zrna kafe od po 60 kilograma.
Dobro je da znate: Šta se zapravo nalazi u kupovnom kečapu
08.02.2026.•
3
Kečap je jedan od najraširenijih umaka na svetu - stoji na stolovima restorana brze hrane, u frižiderima domaćinstava i na policama gotovo svake prodavnice.
Istine i zablude o sokovima
06.02.2026.•
0
Kada kažemo sok, obično mislimo na tečnost koja se dobija mehaničkim ceđenjem voća ili povrća, bez primene toplote ili dodavanja rastvarača kao što je voda.
Nemci piju sve manje piva
03.02.2026.•
2
Prodaja piva u Nemačkoj pala je u 2025. godini više nego ikad pre.
Kada biste Koka-kolu pravili kod kuće, od čega bi se ona sastojala?
03.02.2026.•
3
Koka-kola je jedno od najpoznatijih pića na svetu, ali i jedno od najtajanstvenijih.
Dve poslastičarnice u Austriji zaratile zbog recepta za Mocart kugle
02.02.2026.•
5
Sukob oko porekla Mocart kugli nastavlja se nakon što je Pokrajinski sud u Salcburgu zabranio jednoj poslastičarnici svojatanje originalnog recepta.
Mnogi obožavaju pirinač, ali ne znaju kako da ga pravilno skuvaju: Ovo su saveti
01.02.2026.•
1
Čak se i iskusni kuvari često oslanjaju na posebne aparate za kuvanje pirinča, pa mnogi zapravo i ne znaju kako ga pravilno skuvati na šporetu.
Hrana koju ne bi trebalo zamrzavati
25.01.2026.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Od T-400 do T-1600: Šta znače brojevi na pakovanju brašna?
24.01.2026.•
0
Na tržištu danas postoji više vrsta brašna, a oznake na pakovanju često zbunjuju.
Kafu više nećete piti na isti način: U ovome je trik
23.01.2026.•
5
Ako niste ljubitelj čiste kafe, mali trik može potpuno promeniti ukus i doživljaj - i ne, nije ni mleko ni šećer.
Ako često jedete tunjevinu iz konzerve - evo šta zapravo sve unosite u organizam
21.01.2026.•
8
Tunjevina iz konzerve jedna je od češćih namirnica u ishrani mnogih. Brza je, dostupna, relativno jeftina i lako se uklapa u razne obroke - od salata do sendviča i testenina.
VIDEO: Taste Atlast objavio koje su najbolje supe na svetu
18.01.2026.•
2
Teste Atlast objavio je listu najboljih supa širom sveta.
Devet doručaka koji su zdravi za srce, a nisu jaja
18.01.2026.•
2
Jaja su omiljeni doručak, ali nisu jedini način da započnete dan.
Evo šta zapravo jedete kad jedete riblje štapiće
18.01.2026.•
47
Riblji štapići jedan su od onih proizvoda koje gotovo svi znamo od detinjstva. Brzi su, jednostavni, jeftini i nekako uvek isti - bez obzira na proizvođača.
Svetski dan pice: Svakog dana u Italiji se ispeče više od osam miliona pica
17.01.2026.•
0
Sektor pice u Italiji ostvaruje godišnji promet od oko 15 milijardi evra, obuhvata više od 50.000 picerija, zapošljava oko 300.000 ljudi, dok se svakog dana u Italiji ispeče više od osam miliona pica.
Ne znate da li vam se otvoreno vino pokvarilo? Evo kako možete da prepoznate
14.01.2026.•
2
Pravilno skladištenje i poznavanje postojanosti različitih vrsta vina ključni su za očuvanje njegovog kvaliteta nakon otvaranja.
Kada je bolje koristiti maslac, a kada margarin?
07.01.2026.•
12
Prilikom pripreme kolača, izbor između maslaca i margarina može značajno da utiče na ukus, teksturu i krajnji rezultat.
Da se podsetimo: Postoji razlog zašto je česnica u Vojvodini slatka - iza svega stoje Marija Terezija i inat
07.01.2026.•
12
Kada domaćice u Vojvodini mese božićnu česnicu, ne treba im ni brašno i kvasac. Potrebne su im kore, orasi i ulje. Jer, česnica u Vojvodini je slatka.
Svinjska mast je bolja od ulja: Da li je to tačno?
06.01.2026.•
6
Svinjska mast se poslednjih godina vratila u kuhinje, često uz tvrdnju da je zdravija od ulja i da su je naše bake koristile s razlogom.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar