Roditelji kažu da je Sara imala jak astmatični napad, da su prvo pozvali 194, ali da su ih oni uputili na hitnu pomoć u Grockoj, a zatim oni na Kaluđericu. Od prvog poziva do dolaska ekipe tvrde da je prošlo 40 minuta, ali Sara je preminula u dvorištu svoje kuće, piše Euronews Srbija.
Srbija nema jedinstven broj za sve službe hitne pomoći. Zapravo 194 važi samo za regionalne centre koji su u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Ukoliko iz Beograda pozovete 194 javiće vam se dispečeri Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
Međutim, problem je što oni pokrivaju 11 od 17 beogradskih opština. Obrenovac, Grocka, Sopot, Lazarevac, Mladenovac, Barajevo imaju hitne službe pri domovima zdravlja.
Ukoliko nekom pozli na ulici u Barajevu uzalud ćete zvati 194, jer vam neće moći da pomognu, već će vas uputiti da pozovete hitnu pomoć pri domu zdravlja.
Onaj ko zove pomoć treba da bude dovoljno pribran da pronađe na internetu fiksni broj telefona doma zdravlja, pa hitne službe i dok oni dođu za pacijente često bude kasno.
Dejan Zejnula predsednik pokreta "Pravo na život - Meri" kaže da su pre dve godine Skupštini Srbije predali Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći, koji predviđa uvođenje jedinstvenog broja za celu teritoriju Srbije i da u svakom okrugu u Srbiji postoji jedan dispečerski centar.
"Srbija bi tako imala 25 dispečerskih centara, a pozivom 194 dobijao bi se dispečerski centar za taj upravni okrug. Dispečerski centri bi međusobno bili povezani za slučaj masovnih nesreća", rekao je Zejnula za Euronews Srbija.
O reorganizaciji službe hitne pomoći poslednji put se govorilo 2022. godine.
Međutim, sa reči se nije prešlo na dela. Zejnula kaže da je danas u Srbiji sve prepušteno rukovodiocima hitnih službi, a da nema jedinstvenog akta o organizaciji i radu tih službi.
"U birokratskim propustima se gube životi. Slučaj Sare P. nije jedini, toga ima mnogo više. Možda zvuči banalno, ali mi danas imamo hitne službe koje nemaju mogućnost snimanja razgovora. Vi kao pozivalac nemate dokaz da ste zvali i šta ste od simptoma naveli. Postavlja se pitanje kako je Ministarstvo zdravlja moglo da im dodeli rešenje o obrazovanju službi Hitne pomoći, ako ne ispunjavaju osnovne uslove za rad", kaže on.
Pojašnjava da u Srbiji postoji oko 150 službi hitne pomoći i četiri zavoda (Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad).
"U zavodima imamo dispečerski centar, ali to je samo u četiri zavoda. U 150 službi vi imate lekare i zdravstvene radnike i oni odlučuju da li će izaći na teren. Naša ideja je da svaki okrug ima dispečerski centar. Recimo Šumadijski okrug da ima jedan dispečerski centar u Kragujevcu gde će biti objedinjeni i Aranđelovac, Topola, Rača, Stragare, Batočinu, Knić, Lapovo. Kada pacijent pozove iz bilo koje od ovih opština da dobije dispečerski centar u Kragujevcu, koji ima uvid u ekipe na terenu, i šalje najbližu ekipu. Oni koordinišu rad terenskih ekipa. Tako ne bi imali više 150 službi koje će da se javljati na telefon, već imamo 25", naveo je on.
.jpg "U birokratskim propustima se gube životi: Zašto hitne službe u Srbiji još nisu umrežene?")
Komentari 8
Неко тамо
ПОД ХИТНО да се решава, и за хитну помоћ, и за ватрогасце и за полицију.
Dragan
Mali Mikica
Znanja imamo u Srbiji, kao i opremu i ljude koji već rade, ali u pravu ste, nemamo organizaciju. Nedavno je EU dala za rekonstrukciju BG Zavoda 8 miliona evra, ali sve je to džabe ako nemamo dobro organizovani sistem.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar