Direktor beogradskog Muzeja žrtava genocida pisao ambasadorima povodom rezolucije o Srebrenici

Direktor beogradskog Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić uputio je pisma svim ambasadorima akreditovanim u Srbiji u vezi sa Nacrtom rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Direktor beogradskog Muzeja žrtava genocida pisao ambasadorima povodom rezolucije o Srebrenici
Foto: Pixabay
Ristić je u pismima naveo da je ta rezolucija "primer iskrivljavanja istorije i selektivnog sećanja" na dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije.
 
Ristić je u pismu upozorio da bi usvajanje te rezolucije "značajno potkopalo i ugrozilo višedecenijske napore za postizanje mira i istorijskog pomirenja sva tri naroda koji vekovima žive na teritoriji Bosne i Hercegovine".
"Ukoliko težimo miru, trebalo bi da zajedno radimo na celovitoj, neselektivnoj i objektivnoj kulturi sećanja. Upravo stoga pozivamo vlade država-članica UN da razmotre brojne opasnosti koje bi proistekle usled mogućeg usvajanja pomenutog nacrta rezolucije čija je najava već izazvala duboke podele unutar bosansko–hercegovačkog društva, kao i unutar celog Zapadnog Balkana", naveo je Ristić, a preneo Muzej žrtava genocida.
 
On je podsetio da je tokom unutrašnjeg oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine, ubijeno oko 100.000 ljudi svih nacionalnosti, a da je u kontekstu "masakra" u Srebrenici u julu 1995. godine ubijeno nešto više od 8.000 Bošnjaka.
"Inicijativa da se izdvoji nešto više od 8.000 žrtava, od ukupno 100.000 žrtava oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, u okviru predloženog nacrta rezolucije, primer je iskrivljavanja istorije i selektivnog sećanja na ovo tragično poglavlje prošlosti Zapadnog Balkana", ocenio je Ristić.
 
Upozorio je da takve incijative mogu da stvore društveno okruženje u kom se stradanja jedne etničke grupe "više obeležavaju i vrednuju u odnosu na druge, odnosno kojima se uspostavlja svojevrsna hijerarhija žrtava i zločina".
 
"Takav pristup bio bi uznemirujući i zabrinjavajući za sve zajednice pogođene pomenutim oružanim sukobom - Srbe, Hrvate i Bošnjake. Takvi pokušaji mogli bi da dovedu do snažne destabilizacije mira i stabilnosti, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i širom celog regiona", naveo je direktor Muzeja žrtava genocida.
Inicijatori rezolucije o kojoj bi Generalna skupština UN trebalo da glasa 2. maja su Nemačka i Ruanda a dokumentom je predloženo da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
 
Nacrtom rezolucije je zatraženo da "bez rezerve" bude osuđeno "svako poricanje genocida u Srebrenici" dok su članice UN pozvane da sačuvaju utvrđene činjenice, i kroz svoje obrazovne sisteme razviju odgovarajuće programe, kako bi se sprečio revizionizam i genocid u budućnosti.
  • Uz

    17.04.2024 13:41
    svoj potpis na takav pisani sastav obavezno je dodati
  • Voldi

    17.04.2024 12:36
    Pismo je verovatno tretirano kao spam!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija