Jagnjetina skuplja 20 odsto, prasetina 40: Da li će meso pojeftiniti posle praznika?

Autor: RTS

Info

05.05.2024.

06:26

Cene mesa skočile su uoči Vaskrsa i Đurđevdana. Jagnjetina je poskupela 20 odsto, a prasetina za čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Jagnjetina skuplja 20 odsto, prasetina 40: Da li će meso pojeftiniti posle praznika?

Foto: Pixabay

Profesor Dragan Glamočić sa Katedre za stočarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže za RTS da ne očekuje postpraznično pojeftinjenje mesa budući da se dugo suočavamo sa padom stočnog fonda kao i prekomernim uvozom.

"Ako gledamo cenu prasadi iz uvoza koja je oko 135 evra za grlo od 30 kilograma, što je oko 530 dinara po kilogramu mesa u startu, nije logično očekivati da će meso pojeftiniti posle praznika", rekao je za RTS profesor Glamočić.

Kaže da rastu i uvoz mesa i uvoz živih životinja za klanje, što, ocenjuje, ne dovodi do poboljšanja u ovom sektoru.

"Ove godine smo za tri meseca uvezli i oko 100.000 prasadi, a pre tri godine svega 20.000 prasadi. Što se tiče jagnjetine, to je stabilno, zadovoljavamo svoje potrebe. Kada je u pitanju živinsko meso, tu je negde oko 10 odsto učešće mesa iz uvoza, a kada je u pitanju govedarska proizvodnja, juneće meso, svega nekoliko procenata je iz uvoza. Međutim, ako uporedimo sa prethodnim periodom, vidimo da nam se za tri godine povećao i uvoz junećeg mesa i to za negde tri puta, što govori da se smanjuje i fond goveda", kaže Glamočić.

Dodaje da se moraju preuzeti ključni potezi. Smatra da ograničavanje broja uvoznih dozvola za meso izuzev u veoma kritičnim i situacijama nisu rešenje.

"Mi konstantno uvozimo žive životinje i hvalimo se kako uvozimo, a to nije rešenje. Rešenje je jedino da povećamo matične zapate, da uvezemo priplodne životinje, priplodne nazimice, koje će ovde proizvoditi prasad, koje će koristiti našu stočnu hranu. Žive životinje ne mogu povećati stočni fond jer uglavnom se radi o uvozu muških kastrata, koji ne mogu da se koriste za dalji priplod", ističe Glamočić.

Smatra da su nam potrebne nove tehnologije i znanje i da nije sramota da naši stručnjaci odu u zemlje poput Danske koja ima veoma razvijenu proizvodnju mesa.

Iako su subvencije po grlu stoke povećane i za 60 odsto, čini se da ni to nije privolelo stočare da se više bave proizvodnjom koja je teška, prljava i traje 365 dana u godini. Glamočić kaže da je našem stočarstvu potrebna infuzija.

"Nove investicije u stočarstvo, kupovina najsavremenije opreme, automatizacija, najsavremeniji objekti i naravno, mora da se uvezu priplodna grla. Znači, ako mi našem stočarstvu ne budemo dali infuziju u narednom periodu, naše stočarstvo će odumreti", kaže Glamočić.

Ukazuje da za tako nešto uvek mora da postoji politička odluka.

"Ono što sam čuo pre dva meseca od predsednika Aleksandra Vučića, to je da je država spremna da izdvoji dodatna sredstva za investicije u stočarstvo. To znači da se neće smanjivati subvencije, koje smo već dostigli, a koje su veće nego u mnogim zemljama EU", kaže Glamočić.

Ističe da stočni fond nije preko noći pao pa se neće preko noći ni povećati, ali očekuje zaustavljanje daljeg pada.

Dodao je da ratare i stočare ne treba odvajati, ali da je veliki broj ratara shvatio da se kroz stočarstvo može zaraditi 5.000 do 10.000 evra po hektaru, dok se u ratarstvu može zaraditi svega 1.500 evra i da je zato veliki broj njih spremno da uloži i u ovu granu poljoprivrede.

Teme

meso

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Bojsi

05.05.2024 • 09:49

Mrtva trka kao benzin i dizel.

9 5 +4
zajebani

05.05.2024 • 08:02

skupo/jeftino

jednostavan odgovor neće pojeftiniti

22 10 +12
Fuj49

05.05.2024 • 07:29

Zarađuju i na praznicima

Cene mesa skočile su uoči Vaskrsa i Đurđevdana.

Baš smo svetosavci.

28 42 -14

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.