VIDEO: Ko je Tomo Buzov? Čovek koji nije mogao da ćuti pred zločincima u Štrpcima

Autor: BIRN, 021.rs

Info

27.05.2024.

17:48 > 17:30

Kratkometražni film hrvatskog reditelja Nebojše Slijepčevića "Čovek koji nije mogao da ćuti", koji govori o zločinu u Štrpcima 1993. godine, osvojio je Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu.

Nagrada za Slijepčevića je ujedno i prva Zlatna palma za neki film iz Hrvatske od osamostaljenja.

Vojna grupa "Osvetnici" koju je predvodio Milan Lukić, a koja je delovala u okviru Vojske Republike Srpske, otela je 20 putnika nesrpske nacionalnosti iz voza u Štrpcima u Bosni i Hercegovini, jednoj od stanica na relaciji za Podgoricu, i kasnije ih ubila.

Od nekoliko stotina putnika u vozu suprotstavio im se samo penzionisani oficir Tomo Buzov, kog su takođe streljali.

Ko je Tomo Buzov?

Tomo Buzov je bio kapetan prve klase Jugoslovenske narodne armije. On je te 1993. išao u posetu sinu Darku u Podgoricu, gde je služio vojsku.

Jedini je pokušao da spreli izvođenje Bošnjaka iz voza i zato je ubijen. Njegovi posmrtni ostaci nisu nikada pronađeni.

Darko Buzov je ispričao za BIRN da je trebalo da je krene kući, ali da njegov otac nije mogao da sačeka dva dana i krenuo je vozom ka sinu. Voz 671 iz Beograda do Podgorice obično nije stajao u Štrpcima, ali je taj put voz zaustavljen i na toj stanici.

Darko Buzov se prisetio da je voz kasnio šest sati i da su putnici bili vidno uznemireni kad je stigao. Međutim, njegovog oca nije bilo među njima.

Darko celu noć nije imao nikakvu informaciju o tome gde mu je otac, dok mu sledećeg jutra Rifat Rastoder, tad novinar, kasnije visoki zvaničnik iz Crne Gore, nije rekao da su neki putnici oteti iz voza tokom putovanja.

Darko Buzov je kasnio saznao da se njegov otac suprotstavio zločincima. On se usprotivio kada su Lukićevi vojnici počeli da izvode ljude iz voza, a Buzov je pokušao da zaštiti mladić iz kupea.

"Oni (paramilitarci) su ušli u kupe gde je moj otac sedeo i sedeo je taj neki momak iz Bara, i on (jedan od paramilitaraca) je prozvao dvojicu iz tog kupea, tog momka i još jednog čoveka", ispričao je Buzov za BIRN.

Tada ih je, kako navodi, njegov otac pitao: "'Čija ste vi vojska', gde su oni rekli 'sedite dole', na šta je on rekao 'ja sam oficir', a oni su mu odgovorili 'u redu, Vas niko ne dira, samo sedite'".

Paramilitarac koji je prozivao ljude i terao ih da ustanu, izašao je iz kupea. Ušli su neki drugi i rekli: "Ajde vi koji ste ustali, izađite napolje".

"Onda je moj otac tom momku (iz Bara) rekao da sedne i moj otac je ustao umesto njega", kazao je njegov sin. Tada je paramilitarac izveo Buzova iz voza "zato što je mislio da je moj otac prozvan".

Ističe da su mnogi ljudi rekli da je ovaj čin njegovog oca herojski, ali da je to zapravo "čin roditelja, ništa više, on je u tom trenutku reagovao kao otac sina".

"Ta neka sprega roditelja i dece koja je bila – institucija porodice pa se gleda i tuđe dete, ne samo svoje, danas toga nema više, na štetu", rekao je za BIRN Darko Buzov.

U znak sećanja na Tomu Buzova postavljen je spomen ploča na Bulevaru Milutina Milankovića u Beogradu, gde je nastradali živeo.

Zločin

Prve verodostojnije informacije o incidentu u Štrpcima obelodanjene su na suđenju jednom od pripadnika jedinice "Osvetnici", Nebojši Ranisavljeviću, koje je počelo u Crnoj Gori 1998. godine, objavio je BIRN.

Postalo je jasno da su putnici, najmanje još jednom prethodno, oteti sa stanice Štrpci, 12. februara 1993. godine, kada je iz dva voza odvedeno ukupno 11 putnika.

Otkriveno je i da je Mitar Mandić, jedan od direktora Javnog železničkog saobraćajnog preduzeća Beograd, u poverljivoj belešci rekao prvom čoveku preduzeća da je 28. januara 1993. godine obavešten da će "pripadnici srpske vojske opštine Rudo (u BiH) izvršiti zaustavljanje voza i odvođenje putnika".

"Čitava akcija odvijala bi se na delu pruge Beograd – Bar koja prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu", naveo je Mandić.

Prema presudama na suđenjima u Crnoj Gori i BiH, ali i optužnici u sudskom procesu koji se odvija u Srbiji za otmice i ubistva u Štrpcima, počinioci su svoje zarobljenike ukrcali u vojni kamion i odvezli u obližnju školu u selu Prelovo.

Tu su zarobljenici pretučeni, a potom im je naređeno da skinu odeću, te su im oduzeli novac i druge vrednosti.

Imajući na sebi samo donji veš, sa rukama vezanim na leđima, žrtve su potom odvezene u spaljenu kuću u selu Musići, gde su ubijane u grupama po dvoje ili troje. Dve žrtve su ubijene u pokušaju bega.

Teme

štrpci zločin u Štrpcima

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Apricus

28.05.2024 • 13:18

Suočavanje sa prošlošću

Odgovor Tataratatira @

Vi izgleda niste razumeli ni ovaj članak a niti moj komentar. Pošto se ovde radi o pokolju u Štrpcima od srpske paramilitarne grupe moj komentar se odnosi na taj slučaj ali i na generalno zlo svakog rata i nepotrebnog stradanja civila u njemu. Naravno da se sve nacije na Balkanu trebaju suočiti sa vlastitim zločinima. Tako da i Slovenci naprimer treba da snime film ili seriju o stradanju golobradih vojnika JNA, Hrvati o Jasenovcu, Lori, Glavaševim ubistvima Srba u Osijeku i mnogih drugih, Bošnjaci i Albanci o svojim zločinima. To onda šalje mnogo snažniju poruku i ima puno veći efekt kada se neka nacija iskreno bavi nečim lošim iz vlastite prošlosti. Tek onda ima nade da se nešto nauči i razvije prava empatija prema svim žrtvama rata. 25 godina je prošlo od zadnjeg većeg sukoba na Balkanu i stvarno bi već bilo vreme da ljudi konačno shvate da je vreme da se krene napred barem za dobro generacija rođenih posle svih ovih ratova.

Dakle, bolji život na ovim našim prostorima je moguć samo ako se mi svi okrenemo budućnosti i ne dozvolimo političarima na svim stranama da oblikuju naša mišljenja u negativnom smeru.

P.S. Nisam bot jer moje mišljenje ne oblikuju mediji ili vladajući političari i stranke. A vi se zapitajte ko zaista kreira vaša uverenja?

16 15 +1
Tataratatira

28.05.2024 • 08:00

Apricus @ Vazi, botino, ali prvo serija od milion i po epizoda za sve Srbe koji su bili zrtva ndh-a, valjda cemo ici po nekom redu?

20 14 +6
Aleksej

28.05.2024 • 07:09

Xexe

Vidim svi se ubise da se radi na pomirenju ;)

9 5 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.