Treba li da se ukine opšti uspeh zbog pritisaka kod ocenjivanja: Kako je u drugim zemljama?
Slučaj nasilja nad nastavnicom biologije u beogradskoj OŠ, na koju je fizički nasrnula majka jednog učenika, nezadovoljna što mu je zaključena dvojka, otvorio je debatu.
Polemiše se da li treba uvesti standardizovane testove umesto izvođenja zaključnih ocena.
Pokrenuto je i pitanje čemu služi opšti uspeh koji se uz prosečnu ocenu opisuje rečima odličan, vrlo dobar, dobar, jer je upravo to najčešći motiv zbog koga se jure i poklanjaju ocene, mahom petice.
Svojevremeno je Forum beogradskih gimnazija tražio da se ukine zaključivanje ocena na polugodištu za srednjoškolce, budući da su te ocene birokratska stvar koja, po njihovom mišljenju, ništa ne znači, a dodatan argument u prilog ovom predlogu je činjenica da se ove ocene ne uzimaju u obzir prilikom zaključivanja na kraju školske godine.
I dok u Forumu smatraju da izviđenje zaključih ocena na polugodištu stvara pritisak i đacima i nastavnicima, Ministarstvo prosvete je ranije iznelo stav da bi se izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje ali i za školu.
Grupa stručnjaka sada predlaže da se ukine opšti uspeh, jer kvalifikovanje učenika kao odličnih, vrlo dobrih, dobrih, dovoljnih i nedovoljnih stvara đacima, roditeljima i nastavnicima pritisak oko ocena.
To dalje vodi u normalizaciju prakse poklanjanja ocena, nepravedan tretman učenika, razdore između nastavnika i sukobe između škola i roditelja, a nema nikakav praktičan značaj jer se za upis u srednje i u visoko obrazovanje računa prosek ocena.
Šta je opšti uspeh?
Opšti uspeh učenika od drugog do osmog razreda, kao i u srednjoj školi utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine zaključnih prelaznih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i iz izbornog programa (izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja), kao i ocene iz vladanja.
Iskazuje se kao: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan. Pritom, odličan uspeh ima učenik koji je ostvario srednju ocenu najmanje 4,5; vrlo dobar između 3,5 i 4,49; dobar uspeh od 2,5 do 3,49, i dovoljan ako ima srednju ocenu do 2,49.
Manji pritisak
"Ukidanje opšteg uspeha ne košta ništa, može brzo da se uradi jer je potrebna izmena zakona i pravilnika, a definitivno bi smanjilo pritisak pri ocenjivanju. To nije jedino, ali je jedno od mogućih rešenja. Sada imate pritisak da se učeniku pokloni ocena da bi se zvao odličan ili vrlo dobar", kaže za Danas Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, koja je sa grupom kolega učestvovala u kreiranju preporuka za unapređenje kvaliteta obrazovanja, među kojima je i ukidanje opšteg uspeha.
Ona se zalaže za to da se i u pojedinačnim predmetima ukine izvođenje zaključne ocene i zaokruživanje do pune ocene.
Kao primer navodi učenika sa prosekom 3,46 kome da bi imao zaključenu četvorku, nastavnik mora da pokloni ocenu, što nije pravedno, a ako to ne uradi imaće zaključenu trojku, kao i neko sa prosekom 2,50, što je takođe nepravedno jer je zakinut za 0,46.
"Zašto iz predmeta ne bi mogao da postoji samo prosek ocena koji bi se računao pri izvođenju ukupnog proseka na kraju određenog razreda, umesto da se učenici zovu odlični, vrlo dobri", pita sagovornica Danasa, koja je uverena da bi ove promene uticale na to da se smanji pritisak pri zaključivanju i poklanjanje ocena.
Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu dodaje da bi ukidanje opšteg uspeha smanjilo pritisak i na nastavnike.
Ona ističe da je prosečna ocena finija, preciznija i objektivnija mera nečijeg postignuća, dok je svođenje na pet kategorija opšteg uspeha gruba mera za razvrstavanje sve dece koja se razlikuju po uspehu u velikoj meri.
"Ovako ipak nešto stavljate na širu skalu gde fine razlike u postignućima mogu bolje da se vide i gde svako ima utisak je ocenjen pravednije. U krajnoj liniji opšti uspeh zaista ne utiče na njihov kasniji plasman u srednju školu i u visoko obrazovanje, jer se pri upisu boduje prosečna ocena. Tako da opšti uspeh nema nikakvu upotrebnu vrednost, ali ima veze sa pravdom i osećajem zakinutosti, a na to su mladi ljudi veoma osetljivi", ističe Pavlović Babić.
Ona, međutim, misli da ova novina neće napraviti suštinsku promenu, jer, kako kaže, to nije prvorazredni uzrok nezadovoljstva, niti pokretač incidentnih situacija koje se gotovo svakodnevno dešavaju u školama, niti će biti lek za to.
Šta sa ocenjivanjem?
Na pitanje kako se sve to odražava na ocenjivanje jer, kakva god da je škola, na kraju se dođe do teme ocena, ona odgovara da je to velika priča koja ima mnogo različitih rešenja.
"Možete kao u nekim sistemima da ocenjivanje potpuno isključite iz škole i da ocena bude eksterna i objektivna, tako što bi se na kraju određenog perioda školovanja radili testovi, razvijeni u specijalizovanim institucijama, koji su dobro odmereni, standardizovani i dobro kalibrirani. Mi nemamo u sistemu nijednu takvu meru. Završni ispit ne služi čak ni za upis u srednju školu, jer se na kraju najveći broj učenika upiše po prvoj želji kakav god ima školski uspeh i koliko god poena ostvario na tom testu. I onda taj jedan jedini instrument koji imamo ne obavlja svoju funkciju", navodi ona.
Ističe da je izuzetak manji broj škola i smerova koji su konkurentniji i gde je važno upasti na rang-listu, ali da smo svedoci da je sve manje takvih škola.
Da li je bolje imati standardizovane testove ili kombinaciju uz nastavničko ocenjivanje, ako često čujemo da su ocene te koje utiču na motivaciju učenika za učenje, upitali su iz redakcije Danasa.
"Tačno je da smo navikli da nas testovi ili ocena pokreću na neko učenje. Meni se čini da je dobro imati nastavničko ocenjivanje tokom cele godine. Ne mora ocena da bude iskazana od jedan do pet, može i od jedan do 10, ili do 100. Ne mora čak ni mumerički da se iskaže, jer čim nešto kvantifikujete vi to svodite na neku kategoriju. Možete da date ocenu koja je kvalitativna, kao što smo imali pokušaje uvođenjem opisnog ocenjivanja u prvom razredu. Nastavnici mogu da ispituju i ocenjuju spram standarda, a format ocene je nešto o čemu može da se pregovara. Ocena može da bude iskazana na mnogo načina. Recimo, preko neke ček liste gde će gradivo i zahtevi biti podeljeni na mnogo manjih jedinica koje će ukljivati i odnos učenika prema predmetu, aktivnost na času i različite aspekte postignuća. Jednu oblast možete da ocenite pomoću 20 ili 30 pokazatelja preko te ček liste. Ne moramo da ocenjujemo od jedan do pet", navodi Pavlović Babić.
Ona smatra da je dobro imati kombinaciju standardizovanih testova i nastavničkog ocenjivanja, jer su nastavnici svakodnevno sa đacima i mogu da ih prate, da reaguju na promene, da ih podstaknu i motivišu na napredak.
Navodi i primere ocenjivanja u različitim obrazovnim sistemima.
Pročitaj još
"U Americi je ocenjivanje preko ček-lista i slovno sa širim rasponom, u Finskoj nema numeričkih ocena do šestog razreda i tada se prvi put na kraju tog razreda pojavljuju nacionalni testovi koji su selekcija za više nivoe obazovanja. U Holandiji je sve zasnovano na eksternom testiranju, testove pravi njihova nacionalna kuća koja se time bavi. U svakom slučaju, u zapadnoevropskim sistemima je učešće eksternih testova značajno veće nego u Srbiji. Kod nas je ocenjivanje isključivo nastavničko i ma kakvi bili pravilnici, ono je ipak impresionističko. Nije zasnovano na standardima koji su javno dostupni nego na kriterijumima koje nastavnik formira od odeljenja do odeljenja i od slučaja do slučaja", dodaje Pavlović Babić.
Tekst u celosti čitajte na portalu Danasa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ministarka: Uprkos roditeljskom dodatku, parovi u Srbiji se i dalje teško odlučuju za drugo dete
19.02.2026.•
2
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević izjavila je da je dobro što se stopa fertiliteta povećala i da su mere države dale razultate, ali da se parovi i dalje teško odlučuju za drugo dete.
Novac raste na drveću: Milioni za organizacije bliske vlasti i pomoćniku ministra
19.02.2026.•
2
Na prvom konkursu Ministarstva zaštite životne sredine u poslednjih pet godina, gotovo polovina sume od 50 miliona dinara dodeljena je organizacijama bliskim vladajućim partijama i fantomskim organizacijama.
Ambasador Kine: Pokušaji nekih da se mešaju u kinesko-srpsku saradnju su odraz hladnoratovskog razmišljanja
19.02.2026.•
3
Ambasador Kine u Beogradu Li Ming izjavio je da pokušaji nekih zemalja da se mešaju u kinesko-srpsku saradnju predstavljaju politiku blokova i sukobe tabora, kao i odraz "hladnoratovskog razmišljanja".
"Marš za pravosuđe" u subotu u Beogradu: "Odbrana zakonitosti i ustavnosti"
19.02.2026.•
3
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) pozvao je građane da prisustvuju "Maršu za pravosuđe" u subotu, 21. februara ispred Generalštaba u Beogradu.
Koliko je realna nova ideja Vučića: Da Srbija uđe u EU, ali da nema pravo veta
19.02.2026.•
27
"Za Srbiju je članstvo u Evropskoj uniji bez prava veta prihvatljivo", rekao je za nemački list Frankfurter algemajne cajtung predsednik Aleksandar Vučić.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ko zna najviše?
19.02.2026.•
12
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Sofronijević: Upisani prvi nelegalni objekti u okviru akcije "Svoj na svome", za sada bez pritužbi
19.02.2026.•
2
Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević izjavila je da su obavljeni prvi upisi objekata u katastar u okviru akcije "Svoj na svome" i dodala da još nije bilo prigovora u vezi sa primenom zakona.
Lazović: Tražimo da se čim pre raspišu izbori, a naprednjaci to odlažu da bi kupili vreme
19.02.2026.•
5
Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović rekao je da ta stranka traži održavanje izbora što pre i da ih vlast odlaže da bi kupila vreme i konsolidovala podršku.
Veran Matić: Ambasadori EU šokirani onim što se dešava novinarima u Srbiji
19.02.2026.•
7
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić rekao je da je više od 20 diplomata država EU "šokirano onim što se dešava novinarima i medijima u Srbiji" i da se to pogoršava.
U Skupštini rekao da "ne razume da u 19 časova imamo emisiju na ciganskom jeziku", sad je odlikovan
19.02.2026.•
8
Umesto da Tužilaštvo procesuira Živorada Ajdačića zbog izjave u Skupštini Srbije da "ne razume da u 19 časova imamo emisiju na ciganskom jeziku", on je dobio odlikovanje, saopštila je Romska partija.
Vučić: Poljoprivrednici namerno tražili nemoguće samo da bi nastavili blokade puteva
19.02.2026.•
36
Predsednik Aleksandar Vučić je govoreći o poljoprivrednicima koji blokiraju puteve, rekao da je njihov zahtev za obustavljanje uvoza hrane postavljen tako da ga država odbije, a da bi oni mogli da nastave blokade.
Vučić najavljuje izbore, a Macut rekonstrukciju Vlade: Ima li logike?
19.02.2026.•
4
U izbornoj godini, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijer Srbije Đuro Macut već drugi put od početka godine najavljuje rekonstrukciju Vlade Srbije.
U Kruševcu protest podrške studentima iz Novog Sada: Ćutanje bi bilo prihvatanje, nećemo se skloniti
18.02.2026.•
2
U Kruševcu je večeras održan protest zbog napada na studente u Novom Sadu u ponedeljak uveče, među kojima je jedan iz Kruševca.
Potpisan sporazum organizatora izložbe Ekspo i Asocijacije turističke industrije Srbije
18.02.2026.•
1
Kompanija "Ekspo 2027" koja priprema specijalizovanu svetsku izložbu koja će iduće godine biti u Beogradu i Asocijacija turističke industrije Srbije potpisali su sporazum o institucionalnom partnerstvu.
SKOJ organizovao skup podrške Kubi, prikupljena humanitarna pomoć
18.02.2026.•
3
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) organizovao je večeras u Beogradu "skup solidarnosti sa kubanskim narodom i njegovim rukovodstvom".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - poklon, poklon!
18.02.2026.•
18
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama. Ovog puta vas i darujemo.
EU: Kurti se obavezao na konsultacije sa Srbima i EU o integraciji sistema zdravstva i obrazovanja
18.02.2026.•
1
Evropska unija je saopštila da se premijer Kosova Aljbin Kurti obavezao da će pitanje integracije zdravstvenih i obrazovnih struktura rešavati u konsultaciji sa kosovskim Srbima i sa izaslanikom EU Peterom Sorensenom.
Ana Oreg: Nastaviću da tražim odgovore ko me je nezakonito prisluškivao i pratio
18.02.2026.•
2
Poslanica Pokreta slobodnih građana (PSG) Ana Oreg najavila je da će pravnim putem nastaviti da traži odgovore o tome ko ju je, kako kaže, nezakonito prisluškivao i pratio.
Da li je Srbija spremna za školu samo prepodne?
18.02.2026.•
5
Ideja da svi đaci u Srbiji idu u školu samo prepodne ponovo je otvorila staru raspravu o tome kako izgleda naš obrazovni sistem i koliko je spreman za ozbiljne promene.
SPC suspendovala mitropolita Justina koji je podržao studente: "Obmanjivao javnost da je politički progonjen"
18.02.2026.•
59
Sveti Arhijerejski Sinod doneo je 18. februara odluku da suspenduje arhiepiskopa i mitropolita žičkog Justina.
Student Andrej Tanko nakon ročišta: Ne očekujem ništa od procesa, ali nada poslednja umire
18.02.2026.•
8
Student Elektrotehničkog fakulteta i apsolvent iz Pančeva, Andrej Tanko, ponovo je bio pred Osnovnim sudom u tom gradu. Odbrana je tražila izuzeće postupajućeg sudije.
Komentari 32
Nina
Kakva je to priča?
Život je
borba da uz pritisake funkcionišete najbolje što možete,
pun je spoticnja ,padova i uspona , donošenja dobrih i loših odluka,uspeha ...i nada sve nepravde ..
Nećemo našu decu praviti debilima,moraju da se naučite životu ,mudrosti da promene šta mogu a prihvate šta ne mogu promeniti uz sopstveno znanje..
Samo tako će uspeti da kroz život koračaju samouvereni i zadovoljni i samoostvareni...
Roditelji nema šta da traže u školama,bolje da pomognu svojoj deci da se bolje organizuju i više uče jer samo uz znanje je ceo svet njihov....
Nada
Tanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar