Treba li da se ukine opšti uspeh zbog pritisaka kod ocenjivanja: Kako je u drugim zemljama?
Slučaj nasilja nad nastavnicom biologije u beogradskoj OŠ, na koju je fizički nasrnula majka jednog učenika, nezadovoljna što mu je zaključena dvojka, otvorio je debatu.
Polemiše se da li treba uvesti standardizovane testove umesto izvođenja zaključnih ocena.
Pokrenuto je i pitanje čemu služi opšti uspeh koji se uz prosečnu ocenu opisuje rečima odličan, vrlo dobar, dobar, jer je upravo to najčešći motiv zbog koga se jure i poklanjaju ocene, mahom petice.
Svojevremeno je Forum beogradskih gimnazija tražio da se ukine zaključivanje ocena na polugodištu za srednjoškolce, budući da su te ocene birokratska stvar koja, po njihovom mišljenju, ništa ne znači, a dodatan argument u prilog ovom predlogu je činjenica da se ove ocene ne uzimaju u obzir prilikom zaključivanja na kraju školske godine.
I dok u Forumu smatraju da izviđenje zaključih ocena na polugodištu stvara pritisak i đacima i nastavnicima, Ministarstvo prosvete je ranije iznelo stav da bi se izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje ali i za školu.
Grupa stručnjaka sada predlaže da se ukine opšti uspeh, jer kvalifikovanje učenika kao odličnih, vrlo dobrih, dobrih, dovoljnih i nedovoljnih stvara đacima, roditeljima i nastavnicima pritisak oko ocena.
To dalje vodi u normalizaciju prakse poklanjanja ocena, nepravedan tretman učenika, razdore između nastavnika i sukobe između škola i roditelja, a nema nikakav praktičan značaj jer se za upis u srednje i u visoko obrazovanje računa prosek ocena.
Šta je opšti uspeh?
Opšti uspeh učenika od drugog do osmog razreda, kao i u srednjoj školi utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine zaključnih prelaznih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i iz izbornog programa (izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja), kao i ocene iz vladanja.
Iskazuje se kao: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan. Pritom, odličan uspeh ima učenik koji je ostvario srednju ocenu najmanje 4,5; vrlo dobar između 3,5 i 4,49; dobar uspeh od 2,5 do 3,49, i dovoljan ako ima srednju ocenu do 2,49.
Manji pritisak
"Ukidanje opšteg uspeha ne košta ništa, može brzo da se uradi jer je potrebna izmena zakona i pravilnika, a definitivno bi smanjilo pritisak pri ocenjivanju. To nije jedino, ali je jedno od mogućih rešenja. Sada imate pritisak da se učeniku pokloni ocena da bi se zvao odličan ili vrlo dobar", kaže za Danas Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, koja je sa grupom kolega učestvovala u kreiranju preporuka za unapređenje kvaliteta obrazovanja, među kojima je i ukidanje opšteg uspeha.
Ona se zalaže za to da se i u pojedinačnim predmetima ukine izvođenje zaključne ocene i zaokruživanje do pune ocene.
Kao primer navodi učenika sa prosekom 3,46 kome da bi imao zaključenu četvorku, nastavnik mora da pokloni ocenu, što nije pravedno, a ako to ne uradi imaće zaključenu trojku, kao i neko sa prosekom 2,50, što je takođe nepravedno jer je zakinut za 0,46.
"Zašto iz predmeta ne bi mogao da postoji samo prosek ocena koji bi se računao pri izvođenju ukupnog proseka na kraju određenog razreda, umesto da se učenici zovu odlični, vrlo dobri", pita sagovornica Danasa, koja je uverena da bi ove promene uticale na to da se smanji pritisak pri zaključivanju i poklanjanje ocena.
Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu dodaje da bi ukidanje opšteg uspeha smanjilo pritisak i na nastavnike.
Ona ističe da je prosečna ocena finija, preciznija i objektivnija mera nečijeg postignuća, dok je svođenje na pet kategorija opšteg uspeha gruba mera za razvrstavanje sve dece koja se razlikuju po uspehu u velikoj meri.
"Ovako ipak nešto stavljate na širu skalu gde fine razlike u postignućima mogu bolje da se vide i gde svako ima utisak je ocenjen pravednije. U krajnoj liniji opšti uspeh zaista ne utiče na njihov kasniji plasman u srednju školu i u visoko obrazovanje, jer se pri upisu boduje prosečna ocena. Tako da opšti uspeh nema nikakvu upotrebnu vrednost, ali ima veze sa pravdom i osećajem zakinutosti, a na to su mladi ljudi veoma osetljivi", ističe Pavlović Babić.
Ona, međutim, misli da ova novina neće napraviti suštinsku promenu, jer, kako kaže, to nije prvorazredni uzrok nezadovoljstva, niti pokretač incidentnih situacija koje se gotovo svakodnevno dešavaju u školama, niti će biti lek za to.
Šta sa ocenjivanjem?
Na pitanje kako se sve to odražava na ocenjivanje jer, kakva god da je škola, na kraju se dođe do teme ocena, ona odgovara da je to velika priča koja ima mnogo različitih rešenja.
"Možete kao u nekim sistemima da ocenjivanje potpuno isključite iz škole i da ocena bude eksterna i objektivna, tako što bi se na kraju određenog perioda školovanja radili testovi, razvijeni u specijalizovanim institucijama, koji su dobro odmereni, standardizovani i dobro kalibrirani. Mi nemamo u sistemu nijednu takvu meru. Završni ispit ne služi čak ni za upis u srednju školu, jer se na kraju najveći broj učenika upiše po prvoj želji kakav god ima školski uspeh i koliko god poena ostvario na tom testu. I onda taj jedan jedini instrument koji imamo ne obavlja svoju funkciju", navodi ona.
Ističe da je izuzetak manji broj škola i smerova koji su konkurentniji i gde je važno upasti na rang-listu, ali da smo svedoci da je sve manje takvih škola.
Da li je bolje imati standardizovane testove ili kombinaciju uz nastavničko ocenjivanje, ako često čujemo da su ocene te koje utiču na motivaciju učenika za učenje, upitali su iz redakcije Danasa.
"Tačno je da smo navikli da nas testovi ili ocena pokreću na neko učenje. Meni se čini da je dobro imati nastavničko ocenjivanje tokom cele godine. Ne mora ocena da bude iskazana od jedan do pet, može i od jedan do 10, ili do 100. Ne mora čak ni mumerički da se iskaže, jer čim nešto kvantifikujete vi to svodite na neku kategoriju. Možete da date ocenu koja je kvalitativna, kao što smo imali pokušaje uvođenjem opisnog ocenjivanja u prvom razredu. Nastavnici mogu da ispituju i ocenjuju spram standarda, a format ocene je nešto o čemu može da se pregovara. Ocena može da bude iskazana na mnogo načina. Recimo, preko neke ček liste gde će gradivo i zahtevi biti podeljeni na mnogo manjih jedinica koje će ukljivati i odnos učenika prema predmetu, aktivnost na času i različite aspekte postignuća. Jednu oblast možete da ocenite pomoću 20 ili 30 pokazatelja preko te ček liste. Ne moramo da ocenjujemo od jedan do pet", navodi Pavlović Babić.
Ona smatra da je dobro imati kombinaciju standardizovanih testova i nastavničkog ocenjivanja, jer su nastavnici svakodnevno sa đacima i mogu da ih prate, da reaguju na promene, da ih podstaknu i motivišu na napredak.
Navodi i primere ocenjivanja u različitim obrazovnim sistemima.
Pročitaj još
"U Americi je ocenjivanje preko ček-lista i slovno sa širim rasponom, u Finskoj nema numeričkih ocena do šestog razreda i tada se prvi put na kraju tog razreda pojavljuju nacionalni testovi koji su selekcija za više nivoe obazovanja. U Holandiji je sve zasnovano na eksternom testiranju, testove pravi njihova nacionalna kuća koja se time bavi. U svakom slučaju, u zapadnoevropskim sistemima je učešće eksternih testova značajno veće nego u Srbiji. Kod nas je ocenjivanje isključivo nastavničko i ma kakvi bili pravilnici, ono je ipak impresionističko. Nije zasnovano na standardima koji su javno dostupni nego na kriterijumima koje nastavnik formira od odeljenja do odeljenja i od slučaja do slučaja", dodaje Pavlović Babić.
Tekst u celosti čitajte na portalu Danasa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Umesto dosadašnjeg naučnika na funkciji direktora Fonda za nauku: Vlada postavila Dariju Kisić
01.11.2025.•
0
Darija Kisić smenjena je sa funkcije direktorke Instituta Torlak koji je već duže vreme u teškoj finansijskoj situaciji. Ona je međutim dobila novu direktorsku funkciju.
VIDEO: U Nišu održan skup povodom godišnjice pada nadstrešnice
01.11.2025.•
0
U Nišu je večeras, u tišini, bez transparenata i pištaljki, obeležena godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je stradalo 16 ljudi.
Beograđani održali 16 minuta tišine: Na više lokacija za one koji nisu otišli u Novi Sad
01.11.2025.•
0
Beograđani koji nisu mogli da danas odu u Novi Sad održali su 16 minuta tišine na Trgu republike.
Vozio 160 kilometara na čas: Uhapšen pijani vozač bez dozvole
01.11.2025.•
1
Policija je u Zemunu isključila iz saobraćaja vozača (55) koji je upravljao automobilom brzinom od 159,6 kilometara na čas.
Tadić: Licemerno izvinjenje Vučića, režim će već sutra nastaviti sa propagandom
01.11.2025.•
6
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je kao "licemerno" sinoćno izvinjenje sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića studentima i građanima koji su protiv vlasti.
Nova osnovica za utvrđivanje novčane socijalne pomoći iznosi 12.266 dinara
01.11.2025.•
1
Novi nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca odnosno nosioca prava u porodici iznosi 12.266 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku.
Bursać: SNS nepovratno izgubila deo rejtinga, zato ni ne raspisuje izbore
01.11.2025.•
13
Viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać ocenio je da je SNS nepovratno izgubila deo svog rejtinga.
Od danas obavezne zimske gume - ako na putu ima snega, leda ili poledice
01.11.2025.•
1
U Srbiji su od danas, 1. novembra do 1. aprila na vozilima obavezne zimske gume na sva četiri točka, ako na putu ima snega, leda ili poledice.
Vučić na listi "predatora slobode medija" Reportera bez granica
01.11.2025.•
1
Reporteri bez granica (RSF) objavili su listu 34 "predatora slobode medija" koji su 2025. godine napadali novinare i pravo na informisanje među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Uskoro pokretanje sajta na kom će moći da se prati kretanje cena u trgovinama
01.11.2025.•
4
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević najavila je da će uskoro svim građanima biti dostupna platforma preko koje će moći u svakom trenutku da prate kretanje cena u trgovinama.
Poljski mediji: EU mora da prestane da tapše Vučića po ramenu
01.11.2025.•
3
Evropa mora da izvuče pouke iz fatalne politike tapšanja po ramenu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i naivne vere da je on garant stabilnosti na Balkanu.
Nakon što su osobe u fantomkama razlupale autobuse: Čačani se organizovali - automobilima u Novi Sad
01.11.2025.•
3
Jutros su Čačani krenuli u velikoj koloni svojim automobilima na komemorativni skup u Novom Sadu.
Latinović: Srbija nazaduje u evrointegracijama
01.11.2025.•
2
Srbija nazaduje od svih zemalja regiona u dinamici procesa pristupanja EU i to je ključna poruka koje je rezimirana od strane zvaničnika Evropske unije.
Veliki broj izlagača na Sajmu knjiga danas neće raditi zbog godišnjice pada nadstrešnice
01.11.2025.•
2
Veliki broj izlagača na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga najavio je da danas neće raditi zbog godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 osoba.
Ruski plaćenici preko Telegrama regrutuju dobrovoljce iz Srbije i BiH za rat u Ukrajini
01.11.2025.•
7
Ruski plaćenici sa dugogodišnjim iskustvom na ratištima preko privatnih grupa na aplikaciji Telegram regrutuju nove dobrovoljce iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
U toku anketiranje građana Srbije o njihovom zdravlju: Ovo su neka od pitanja koja anketari postavljaju
01.11.2025.•
3
Republički zavod za statistiku (RZS), u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i Ministarstvom zdravlja, 1. oktobra počeo je realizaciju istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2025.
Dan žalosti u Srbiji
01.11.2025.•
12
Danas, 1. novembra, u Srbiji je Dan žalosti povodom godišnjice pogibije 16 građana u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novim Sadu.
Maskirani napadači polupali autobuse kojim su Čačani planirali da dođu u Novi Sad
31.10.2025.•
14
Maskirani napadači polupali su stakla na autobusima privatnog prevoznika koji je trebalo da prevoze Čačane sutra u Novi Sad na komemorativni skup.
Poslanik SNS počeo štrajk glađu: Nije zadovoljan radom tužilaštva u slučaju pada nadstrešnice
31.10.2025.•
13
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić rekao je večeras da počinje štrajk glađu jer nije zadovoljan postupanjem tužilaštva u ispitivanju odgovornosti za pad nadstrešnice novosadske Železničke stanice.
Željko Mitrović proglašen krivim po tužbi Sava Manojlovića
31.10.2025.•
4
Pokret Kreni-promeni je saopštio da je u krivičnom postupku koji je Savo Manojlović pokrenuo protiv vlasnika Pinka Željka Mitrovića jer ga je vređao sud doneo prvostepenu presudu kojom je Mitrović oglašen krivim.
Komentari 32
Nina
Kakva je to priča?
Život je
borba da uz pritisake funkcionišete najbolje što možete,
pun je spoticnja ,padova i uspona , donošenja dobrih i loših odluka,uspeha ...i nada sve nepravde ..
Nećemo našu decu praviti debilima,moraju da se naučite životu ,mudrosti da promene šta mogu a prihvate šta ne mogu promeniti uz sopstveno znanje..
Samo tako će uspeti da kroz život koračaju samouvereni i zadovoljni i samoostvareni...
Roditelji nema šta da traže u školama,bolje da pomognu svojoj deci da se bolje organizuju i više uče jer samo uz znanje je ceo svet njihov....
Nada
Tanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar