Kontinuitet (ne)znanja učenika na maloj maturi: Stručnjaci zabrinuti, prosvetna vlast baš i ne
Iako stručnjaci godinama upozoravaju na zabrinjavajuće rezultate koje učenici osmog razreda pokazuju na maloj maturi, prosvetnu vlast po svoj prilici to ne brine.
Foto: Pixabay
Prošlogodišnji rezultat na testu iz srpskog jezika i književnosti, koji je bio najlošiji otkako se polaže završni ispit, tadašnji v. d. ministar prosvete Đorđe Milićević prokomentarisao je rečima da "razloga za brigu nema, jer će se svi đaci upisati u srednje škole".
Njegova stranačka koleginica, aktuelna ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović sada se pohvalila preliminarnim rezultatom iz srpskog jezika, ocenivši da on pokazuje "kontinuitet znanja učenika".
Naime, prosečno postignuće na testu iz srpskog ove godine iznosi 11,55 poena, što je više u odnosu na lane kada je prosek bio 10,74 poena.
U međuvremenu je Ministarstvo prosvete saopštilo preliminarne rezultate i za ostale predmete, za koje takođe navodi da predstavljaju kontinuitet znanja đaka.
Ako se ima u vidu da je maksimalan broj poena koji učenik može da osvoji na svakom testu 20, da skoro polovinu testa čine zadaci sa osnovnog nivoa, što su bazična znanja koje bi svako trebalo da ponese iz osnovne škole, a pomenuta statistika svedoči da naši đaci reše tek nešto više od pola testa iz srpskog i matematike, može li se ovde govoriti o kontinuitetu znanja ili pak neznanja?
"Broj poena ne govori mnogo toga i zapravo maskira činjenicu da je znanje sa kojim učenici izlaze iz osnovne škole iz godine u godinu sve slabije. 'Kontinuitet' koji se pominje se zapravo veštački održava konstantnim smanjenjem zahteva. Neki zadaci zahtevaju prosto razmišljanje, čitanje između redova, sposobnost da se shvati i zaključi. Učenici takve zadatke najlošije urade i to je poražavajuće. U školi nisu naučili da misle. Naučili su da memorišu ili da se dovijaju kako da varaju. Da razmišljaju, slabo", kaže za Danas nastavnica srpskog jezika i književnosti Marija Starčević.
Ona primećuje da su testovi iz godine u godinu sve lakši.
"Ako uporedite testove od pre 10 godina i ove sad to je baš uočljivo. Na primer, pre nekoliko godina učenici su imali zadatak da odrede vrstu, podvrstu, broj i padež čak dve zamenice, dok je sad na probnom testu samo trebalo da prepoznaju zamenicu. Dakle, od zadatka sa višestrukim zahtevima gde je trebalo da popune dva reda i nekoliko kolona u tabeli, došli smo do zadatka gde boje kružić ispod tačnog odgovora", kaže Starčević.
Identične primedbe imali su ranije i nastavnici matematike, koji su negodovali zbog toga što u testu preovlađuju zadaci "na zaokruživanje" u kojima se od đaka ne traži da napišu postupak rešavanja.
U publikaciji SANU "Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji" stručnjaci su ocenili da su ukupni rezultati koje su postigli učenici na završnom ispitu u osnovnoj školi u tri analizirane godine (2017/18, 2018/19. i 2019/20.) i na sva tri testa izuzetno niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20.
Jedino su na kombinovanom testu bili nešto viši, jer je, prema njihovoj oceni, bio lakši.
"Ovo je prvi ozbiljni alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Iz toga sledi da je sa ovakvim rezultatima upitno nastavljanje školovanja u bilo kojoj vrsti srednje škole. Rezultati po okruzima pokazuju da postoje velike regionalne razlike u postignućima učenika i da je 50 do 60 odsto okruga ispod nacionalnog proseka. Od izuzetnog značaja je upoređivanje rezultata na završnom ispitu i školskih ocena. Stvorena je iluzija da je naš obrazovni sistem uspešan i to se često eksplicitno navodi u političkim nastupima", navodi se u publikaciji čiji su autori Ivan Ivića, Ana Pešikan i Aleksandar Kostić.
I grupa stručnjaka za obrazovanje se u nedavno objavljenom dokumentu "Kako do kvalitetnijeg obrazovanja u Srbiji za našu decu" osvrnula na rezultate završnog ispita, koji, prema njhovom mišljenju, nisu zavidni. Oni konstatuju isto što i autori analize male mature - da je povezanost između postignuća osmaka na testovima završnog ispita i školskim ocena niža od očekivane.
Šta treba da nas brine?
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže za Danas da se zbog načina na koji se prave testovi za malu maturu, rezultati između različitih godina ne mogu direktno porediti.
"Naime, možda je viši ili niži prosek učenika u jednog godini u odnosu na prethodnu rezultat boljeg/slabijeg znanja te generacije nego prethodne ili zbog toga što je u toj godini test bio teži/lakši u odnosu na test iz prethodne godine. Iz istog razloga ne možemo da tvrdimo da nalaz da veliki broj učenika ne uspeva da reši pola zadataka govori nužno o lošem obrazovanju. Naime, ako je test bio teži onda bi to govorilo o težini testa. Ako ovo deluje neuverljivo treba da zamislimo situaciju da su ove godine napravili lak test (namerno ili nenamerno) i da su svi učenici uradili minimalno 50 odsto zadataka, tako da ne bismo mogli da zaključimo da je ta generacija sjajno obrazovana", pojašnjava Baucal.
Pročitaj još
Iako se prošlogodišnji lošiji rezultati iz srpskog jezika u delu javnosti tumačio težim zadacima, nadležni iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja su to demantovali, a kao mogući razlog naveli su činjenicu da su u testu bili pomešani odgovori u zadacima višestrukog izbora, zbog čega je bilo manje prepisivanja.
Šta ipak iz dostupne statistike sa sigurnošću možemo da kažemo?
"Možemo da zaključimo da je kvalitet obrazovanja veoma neujednačen u Srbiji. Ako učenici iz dve trećine okruga ostaju ispod proseka, to treba da nas zabrine zato što to znači da država nije obezbedila tim đacima jednake šanse da se dobro obrazuju. Svi plaćamo porez državi na isti način i ona ima obavezu i odgovornost da obezbedi jednake šanse za obrazovanje bez obzira gde ko živi ili bar da se razlike u kvalitetu obrazovanja smanjuju vremenom", kaže Baucal.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Protest u Nišu u znak podrške profesorki Jeleni Kleut
18.01.2026.•
0
Građani i studenti organizovali su danas u Nišu demonstracije u znak podrške profesorki novosadskog Filozofskog fakultera Jeleni Kleut, za koju su kazali da je "žrtva režima jer podržava studente".
Još 20 dana za prijave nelegalnih objekata u okviru akcije "Svoj na svome": Postoje li još problemi?
18.01.2026.•
2
Milioni nelegalno izgrađenih objekata, prema novom Zakonu, mogu da budu upisani u katastar, uz obećanje brzog i jednostavnog postupka.
Brnabić: Pri kraju pregovori o NIS-u, ali ne bih da pametujem - da ne pokvarim nešto
18.01.2026.•
6
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da se pregovori oko Naftne industrije Srbije (NIS) privode kraju, ali, navela je, ne bi da pametuje, jer svaka reč može da nešto oteža ili pokvari.
Brnabić: Poslanici SNS će se sastati sa delegacijom EP, to je taj nivo
18.01.2026.•
14
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će se poslanici vladajuće Srpske napredne stranke sastati s evroparlamentarcima tokom njihove predstojeće posete Beogradu.
Porodilište u Ćupriji zatvoreno jer nema dovoljno stručnog kadra
18.01.2026.•
23
Porodilište u Opštoj bolnici u Ćupriji zatvoreno je 14. januara zbog nedostatka stručnog kadra.
MUP apeluje na vozače: Pažljivo u zoni škola i kod pešačkih prelaza
18.01.2026.•
1
Ministarstvo unutrašanjih poslova apelovalo je na vozače da budu posebno oprezni u zoni škola i u blizini pešačkih prelaza.
Stanković: Otvoreno i glasno razmišljamo o skraćenju časova na 30 minuta, uskoro moguć pilot-projekat
18.01.2026.•
77
Koncentracija učenika na časovima je problem o kome se već neko vreme priča i u javnosti se pojavio predlog da se dužina trajanja časova sa 45 smanji na 30 minuta.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - dokle se stiglo?
18.01.2026.•
12
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Evropski poslanik: Delegacija EP u Srbiji treba da se sačeka pogačom i solju, a ne drvljem i kamenjem
18.01.2026.•
18
Poslanik Evropskog parlamenta iz redova Zelenih i član misije EP koja dolazi 22. januara u Beograd Vladimir Prebilič kaže da svi poslanici koji su deo Misije EP pomno prate stanje u Srbiji već duže vreme.
Od aprila naplata putarine kamionima na obilaznici oko Beograda, do kraja godine i na drugim deonicama
18.01.2026.•
13
Pomoćnika ministra za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja Miroslav Alempić najavio je da je u planu da se tokom aprila pusti sistem za naplatu putarine za kamione na obilaznici oko Beograda.
Paralele između slučaja Grenlanda i Kosova: Doktor međunarodnog prava o tome ima li sličnosti
18.01.2026.•
18
Oštra retorika američkog predsednika Donalda Trampa prema Danskoj i otvorene poruke da bi SAD "na ovaj ili onaj način" mogle da preuzmu Grenland ponovo su otvorile pitanje poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava.
Ako se usvoje izmene Zakona o javnom redu i miru: Policija će nadzirati mreže, sve će biti uvreda
18.01.2026.•
42
Nacrt izmena Zakona o javnom redu i miru koji, prema predlogu ombudsmana Zorana Pašalića, predviđa da se i na društvenim mrežama uvrste prekršaji iz te oblasti - stučnjaci vide kao mogućnost za brojne zloupotrebe.
Ukinuta vanredna situacija u Majdanpeku, na snazi još u tri opštine
17.01.2026.•
2
Štab za vanredne situacije Opštine Majdanpek ukinuo je danas vanrednu situaciju u toj opštini, proglašenu pre 10 dana nakon kvara na elektro-energetskoj mreži zbog snega i ledene kiše.
Otvaranje prijava za generalnog direktora RTS-a zakazano za 22. januar
17.01.2026.•
1
Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) saopštio je da će 22. januara biti održana sednica na kojoj će biti otvorene prijave pristigle na konkurs za generalnog direktora tog medija.
VIDEO Nemački državljanin "divljao" na putu Ruma-Šabac: Vozio 238 km/h, ograničenje 130 km/h
17.01.2026.•
15
Saobraćajna policija presretačem je oko podneva na području opštine Ruma zaustavila četrdesetjednogodišnjeg državljanina Nemačke koji se "BMW-om" kretao brzionom 238,9 km/h na putu Ruma-Šabac.
Niški studenti u blokadi sutra organizuju skup podrske profesorki Jeleni Kleut
17.01.2026.•
2
Studenti u blokadi niškog Univerziteta u nedelju, 18. januara, organizuju skup podrške "Ne pristajemo, ne ćutimo", u znak podrške profesorki novosadskog Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut.
Delegacija EP razgovaraće s parlamentom, Vladom i civilnim sektorom
17.01.2026.•
6
Poslanici Evropskog parlamenta posetiće Beograd 23. januara kako bi razgovarali o tekućim naporima Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, objavljeno je na sajtu Spoljnopolitičkog odbora EP.
Nauru će učestvovati na Ekspu 2027
17.01.2026.•
14
Republika Nauru, ostrvska država u srcu Okeanije, potvrdila je učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027, saopštilo je danas preduzeće Ekspo 2027 doo.
Monarhisti: Srbi na Kosovu postali stranci u rođenoj zemlji zahvaljujući režimu
17.01.2026.•
3
Savez Monarhisti - Pokret za Kraljevinu Srbiju upozorio je da primena Zakona o strancima na Kosovu i Metohiji stavlja Srbe u poziciju stranaca u sopstvenoj zemlji.
Izbori 2026: Vučić odugovlači, studenti jačaju kampanju
17.01.2026.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlaže izbore, ali je neizvesno koliko mu to ide u prilog. Studenti se bave jačanjem logistike, dok se izvesno spremaju još neke opozicione kolone. Da li je to dovoljno za pobedu?
Komentari 26
Ssy
Santo
Pančevac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar