Kontinuitet (ne)znanja učenika na maloj maturi: Stručnjaci zabrinuti, prosvetna vlast baš i ne
Iako stručnjaci godinama upozoravaju na zabrinjavajuće rezultate koje učenici osmog razreda pokazuju na maloj maturi, prosvetnu vlast po svoj prilici to ne brine.
Foto: Pixabay
Prošlogodišnji rezultat na testu iz srpskog jezika i književnosti, koji je bio najlošiji otkako se polaže završni ispit, tadašnji v. d. ministar prosvete Đorđe Milićević prokomentarisao je rečima da "razloga za brigu nema, jer će se svi đaci upisati u srednje škole".
Njegova stranačka koleginica, aktuelna ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović sada se pohvalila preliminarnim rezultatom iz srpskog jezika, ocenivši da on pokazuje "kontinuitet znanja učenika".
Naime, prosečno postignuće na testu iz srpskog ove godine iznosi 11,55 poena, što je više u odnosu na lane kada je prosek bio 10,74 poena.
U međuvremenu je Ministarstvo prosvete saopštilo preliminarne rezultate i za ostale predmete, za koje takođe navodi da predstavljaju kontinuitet znanja đaka.
Ako se ima u vidu da je maksimalan broj poena koji učenik može da osvoji na svakom testu 20, da skoro polovinu testa čine zadaci sa osnovnog nivoa, što su bazična znanja koje bi svako trebalo da ponese iz osnovne škole, a pomenuta statistika svedoči da naši đaci reše tek nešto više od pola testa iz srpskog i matematike, može li se ovde govoriti o kontinuitetu znanja ili pak neznanja?
"Broj poena ne govori mnogo toga i zapravo maskira činjenicu da je znanje sa kojim učenici izlaze iz osnovne škole iz godine u godinu sve slabije. 'Kontinuitet' koji se pominje se zapravo veštački održava konstantnim smanjenjem zahteva. Neki zadaci zahtevaju prosto razmišljanje, čitanje između redova, sposobnost da se shvati i zaključi. Učenici takve zadatke najlošije urade i to je poražavajuće. U školi nisu naučili da misle. Naučili su da memorišu ili da se dovijaju kako da varaju. Da razmišljaju, slabo", kaže za Danas nastavnica srpskog jezika i književnosti Marija Starčević.
Ona primećuje da su testovi iz godine u godinu sve lakši.
"Ako uporedite testove od pre 10 godina i ove sad to je baš uočljivo. Na primer, pre nekoliko godina učenici su imali zadatak da odrede vrstu, podvrstu, broj i padež čak dve zamenice, dok je sad na probnom testu samo trebalo da prepoznaju zamenicu. Dakle, od zadatka sa višestrukim zahtevima gde je trebalo da popune dva reda i nekoliko kolona u tabeli, došli smo do zadatka gde boje kružić ispod tačnog odgovora", kaže Starčević.
Identične primedbe imali su ranije i nastavnici matematike, koji su negodovali zbog toga što u testu preovlađuju zadaci "na zaokruživanje" u kojima se od đaka ne traži da napišu postupak rešavanja.
U publikaciji SANU "Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji" stručnjaci su ocenili da su ukupni rezultati koje su postigli učenici na završnom ispitu u osnovnoj školi u tri analizirane godine (2017/18, 2018/19. i 2019/20.) i na sva tri testa izuzetno niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20.
Jedino su na kombinovanom testu bili nešto viši, jer je, prema njihovoj oceni, bio lakši.
"Ovo je prvi ozbiljni alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Iz toga sledi da je sa ovakvim rezultatima upitno nastavljanje školovanja u bilo kojoj vrsti srednje škole. Rezultati po okruzima pokazuju da postoje velike regionalne razlike u postignućima učenika i da je 50 do 60 odsto okruga ispod nacionalnog proseka. Od izuzetnog značaja je upoređivanje rezultata na završnom ispitu i školskih ocena. Stvorena je iluzija da je naš obrazovni sistem uspešan i to se često eksplicitno navodi u političkim nastupima", navodi se u publikaciji čiji su autori Ivan Ivića, Ana Pešikan i Aleksandar Kostić.
I grupa stručnjaka za obrazovanje se u nedavno objavljenom dokumentu "Kako do kvalitetnijeg obrazovanja u Srbiji za našu decu" osvrnula na rezultate završnog ispita, koji, prema njhovom mišljenju, nisu zavidni. Oni konstatuju isto što i autori analize male mature - da je povezanost između postignuća osmaka na testovima završnog ispita i školskim ocena niža od očekivane.
Šta treba da nas brine?
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže za Danas da se zbog načina na koji se prave testovi za malu maturu, rezultati između različitih godina ne mogu direktno porediti.
"Naime, možda je viši ili niži prosek učenika u jednog godini u odnosu na prethodnu rezultat boljeg/slabijeg znanja te generacije nego prethodne ili zbog toga što je u toj godini test bio teži/lakši u odnosu na test iz prethodne godine. Iz istog razloga ne možemo da tvrdimo da nalaz da veliki broj učenika ne uspeva da reši pola zadataka govori nužno o lošem obrazovanju. Naime, ako je test bio teži onda bi to govorilo o težini testa. Ako ovo deluje neuverljivo treba da zamislimo situaciju da su ove godine napravili lak test (namerno ili nenamerno) i da su svi učenici uradili minimalno 50 odsto zadataka, tako da ne bismo mogli da zaključimo da je ta generacija sjajno obrazovana", pojašnjava Baucal.
Pročitaj još
Iako se prošlogodišnji lošiji rezultati iz srpskog jezika u delu javnosti tumačio težim zadacima, nadležni iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja su to demantovali, a kao mogući razlog naveli su činjenicu da su u testu bili pomešani odgovori u zadacima višestrukog izbora, zbog čega je bilo manje prepisivanja.
Šta ipak iz dostupne statistike sa sigurnošću možemo da kažemo?
"Možemo da zaključimo da je kvalitet obrazovanja veoma neujednačen u Srbiji. Ako učenici iz dve trećine okruga ostaju ispod proseka, to treba da nas zabrine zato što to znači da država nije obezbedila tim đacima jednake šanse da se dobro obrazuju. Svi plaćamo porez državi na isti način i ona ima obavezu i odgovornost da obezbedi jednake šanse za obrazovanje bez obzira gde ko živi ili bar da se razlike u kvalitetu obrazovanja smanjuju vremenom", kaže Baucal.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Transparentnost Srbija: Portal "Ko si, bre, ti" - to je posao tužilaštva, ne Vučića
23.07.2026.•
0
Portal "Ko si, bre, ti" radi već dve nedelje, a još se ne zna pravni osnov njegovog funkcionisanja, niti način na koji se postupa po prijavama građana.
Usvojena uredba o turističkim vaučerima za odmor u Srbiji: Objavljeno ko će imati prava na njih
23.07.2026.•
1
Uredba koja se odnosi na besplatne vaučere za odmor u Srbiji usvojena je na sednici Vlade Srbije.
Studenti rekli da obučavaju 15.000 kontrolora za izbore: "To nije dovoljno za efikasnu kontrolu"
23.07.2026.•
0
Član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić ocenio je da 15.000 kontrolora nije dovoljno za efikasnu kontrolu izbora, navodeći da taj broj pokriva tek prošireni sastav biračkih odbora.
VIDEO: SAJ produžio rok za prijavu civila na konkurs
23.07.2026.•
5
Elitna formacija srpske policije SAJ otvorila je konkurs koji omogućava i civilima da postanu deo jedinice, a sad je taj konkurs produžen do 11. avgusta.
Znatno otežana proizvodnja struje zbog niskog Dunava, ali EPS uverava: "Građani da ne brinu"
23.07.2026.•
5
Suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču i na proizvodnju u hidroelektranama Đerdap 1 i Đerdap 2, ali nema razloga za brigu jer je snabdevanje električnom energijom stabilno, rečeno je Tanjugu u EPS-u.
Saobraćajni inženjer Velić: Država prvo dopusti da tržište preplave e-bicikli, pa naknadno sve uređuje
23.07.2026.•
43
Iako donosi dugo očekivani red u saobraćaju, novi pravilnik o električnim biciklima stiže kasno, na već preplavljeno tržište, zbog čega mnogi građani i dalje nesvesno kupuju vozila koja zahtevaju vozačku i registraciju.
Glišić ponovo o "blokaderima": Zbog njih će Srbija u narednim godinama imati manjak stručnog kadra
23.07.2026.•
32
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić izjavio je da će, zbog blokada univerziteta, Srbija u narednim godinama imati manjak stručnog kadra, ocenivši da su za takvu situaciju odgovorna rukovodstva visokoškolskih ustanova
1.jpg "Ivanović: Na sednici o nepoverenju vladi otvorićemo sva pitanja koja vlast izbegava")
Ivanović: Na sednici o nepoverenju vladi otvorićemo sva pitanja koja vlast izbegava
22.07.2026.•
3
Narodni pokret Srbije (NPS) poručio je danas da će, ukoliko u ponedeljak bude održana sednica narodne skupštine o nepoverenju vladi, iskoristiti tu priliku da "otvori sva pitanja koja vlast pokušava da izbegne".
Promovisao pedofiliju, priveden pa pušten: Kako je moguće da je Faraon danas na slobodi?
22.07.2026.•
8
"Bogu se mole vernici a faraonima maloletnice" početak je, najblaže rečeno, kontraverznog spota i pesme jutjubera i influensera Marka Radmanovića Faraona u kojem, bez zadrške i skrivenih poruka, promoviše pedofiliju.
Kamioni čekaju i do šest sati da izađu iz Srbije
22.07.2026.•
2
Putnička vozila se na graničnim prelazima zadržavaju do 20 minuta, dok teretnjaci čekaju do šest sati, navodi se u saopštenju AMSS.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja i poklon za dvoje
22.07.2026.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
BROJ PO BROJ: Ko rano rani...
22.07.2026.•
3
Nova igra za razmrdavanje moždanih ćelija je spremna za vas.
Dačić: "Zvučni top" nije korišćen, spremni smo i da prodamo LRAD uređaje
22.07.2026.•
43
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ponovo je negirao tvrdnje o upotrebi "zvučnog topa" (L-RAD) tokom protesta u Beogradu, dodajući da je Srbija spremna i da proda te uređaje.
Valić Nedeljković: Nastavljamo konsultacije, nova sednica REM-a do kraja jula
22.07.2026.•
0
Predsedavajuća Saveta REM-a Dubravka Valić Nedeljković izjavila je da se konsultacije o izboru predsednika tog tela nastavljaju i da će nova sednica biti zakazana pre 1. avgusta.
Konkurs za studentske stipendije ministarstva odbrane, rok za prijavu kraj oktobra
22.07.2026.•
0
Ministarstvo odbrane (MO) saopštilo je danas da je raspisalo konkurs za dodelu 49 studentskih stipendija za školsku 2026/2027. godinu.
Kreni-promeni: Manojloviću upućene pretnje smrću, tužilaštvo da reaguje
22.07.2026.•
5
Pokret Kreni-Promeni saopštio je da su njenom lideru Savi Manojloviću upućene pretnje smrću.
EU zatražila obustavu rušenja vikendica kraj Gazivoda
22.07.2026.•
0
Kancelarija Evropske unije (EU) u Prištini zatražila je danas da se obustavi rušenje vikendica u blizini jezera Gazivode i izrazila žaljenje zbog akcije koju su prethodnog dana sprovele vlasti Kosova.
Komentari 26
Ssy
Santo
Pančevac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar