Nemački ekonomski dnevnik: Litijumski projekat u Srbiji postaje problem za EU

Autor: Dojče vele

Info

15.08.2024.

14:05

Za Evropsku uniju je ovo centralan projekat, a za Srbiju je, osim ekonomskih aspekata, u igri još mnogo toga.

Tako o planovima za eksploataciju litijuma piše nemački ekonomski dnevnik "Handelsblat", a prenosi Dojče vele.

Tri autorke: Dana Hajde, Judit Henke i Olga Šer, u Handelsblatu su objavile tekst o problemima s kojima se Evropska unija upravo suočava u Srbiji. Nakon što su ukratko iznele kako je u Srbiji došlo do protesta posle posete nemačkog kancelara Olafa Šolca i potpredsednika Evropske komisija Maroša Šefčoviča, te potpisivanja izjave o namerama da se u Jadarskoj dolini kopa litijum, one dalje pišu:

"Za EU je ovo centralan projekat. Brisel je postavio sebi za cilj da postane u većoj meri nezavisan od izvoznika sirovina kao što je Kina. Do 2030. godine bi deset odsto godišnjih potreba za važnim sirovinama trebalo da bude pokriveno uz pomoć domaćeg rudarstva – ukoliko u Evropi postoje zalihe. U to spada i litijum. Nemačka vlada nastoji da smiri duhove.

Jedna portparolka vlade je za Handelsblat rekla da se brige stanovništva za životnu sredinu shvataju ozbiljno i da je 'nemačkoj vladi jasno da projekat može biti realizovan samo ako se budu poštovali visoki ekološki standardi'. I Rio Tinto je saopštio da je 'projekat bezbedan i u skladu s najvišim ekološkim standardima Srbije i EU'.

Razvoj projekata je spor

"Litijum je ključna sirovina. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), potreba za litijumom će se udevetostručiti - ukoliko države budu ozbiljno shvatile cilj da do 2050. više ne bude emisije štetnih gasova. Litijum je najpotrebniji industriji električnih automobila. Već između 2017. i 2022, potražnja za litijumom se utrostručila (…) Trenutno cena opada, između ostalog i zato što su proizvođači baterija za vreme buma stvorili zalihe koje sada koriste. Nakon rekordnih cena u novembru 2022, cena litijuma je opala za gotovo 86 procenata."

Dva razloga za pad cena litijuma

"Ipak, dugoročna ponuda je ograničena", piše nemački list. "Prema podacima IEA, proizvodnja litijuma koja se očekivala nakon najavljenih projekata eksploatacije može da zadovolji samo polovinu očekivane potražnje. Uz to, litijumski projekti se sporo razvijaju: između faze istraživanja i same eksploatacije u proseku prođe 10, u nekim slučajevima i 15, godina."

"Mi smo lojalni Evropi"

"Kada je reč o novim izvorima litijuma, Evropa se nalazi u trci sa svojim liferantom – Kinom. 44 odsto svetskih investicija u preuzimanje litijumskih projekata u poslednje tri godine, jesu kineske investicije. Od sedam litijumskih projekata u Africi, koji treba da počnu s radom 2027, pet njih polovinom pripada jednom kineskom suvlasniku", navodi se.

"Za Srbiju je osim ekonomskih aspekata ovog projekta u igri mnogo toga. Srbija još od 2012. vodi pregovore o pristupanju sa EU. Oni, doduše, teku traljavo, jer još ni izdaleka nisu ispunjeni svi zahtevi EU. Tako Srbija kao jedina evropska zemlja nije uvela sankcije Rusiji. I Sporazum o slobodnoj trgovini koji je Vučić 2023. potpisao sa Kinom, stoji na putu integraciji u EU. Jer, trgovinska politika je stvar Unije. Saradnjom na planu sirovina, Vučić hoće da demonstrira pouzdanost Srbije. Jer, i Kina je jasno izrazila interesovanje za zalihe litijuma, rekao je on nedavno u razgovoru za Handelsblat, "ali smo im poručili da o toj temi diskutujemo sa Evropljanima". Dodao je: "Mi smo lojalni Evropi".

"Evropska unija od svog pristupnog kandidata očekuje da donosi odluke na osnovu važećih pravnih okvira i prakse koja je u skladu sa propisima EU o zaštiti životne sredine, rekla je jedna portparolka Evropske komisije. Važan princip u partnerstvu je socijalna i ekološka odgovornost u gradnji rudnika, opomenula je ona i dodala da u to spadaju i pravilno rukovanje otpadom, vodom i učešće javnosti u procesu odlučivanja", piše, između ostalog, list Handelsblat.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Duda

15.08.2024 • 19:19

Nećete kopati!
Šta vam tu nije jasno?
Mi nismo u EU što bi nas bilo briga šta vama treba?
Srbija i Srbi vam ne trebaju,nisu dovoljno dobri za EU ,ali naše rude,naša voda,šume ,ljudi kao jeftina radna snaga jesu?!
Da li vi imate imalo mozga i savesti ili nas toliko omalovažavate?Pa,malo ste se zaigrali!
Nećete kopati!!!

72 36 +36
Tanja

15.08.2024 • 18:03

Ne znam sta ovom narodu nije jasno?Odavno smo mi kolonija koja se ne pita tu nista.Sklanjajte decu……

22 18 +4
EU Debakl

15.08.2024 • 17:20

EU (=Nemačka pošto se ostali ni ne pitaju) je napravila katastrofalan politički potez za samu sebe posetom Šolca Vučiću, čime je svima nama jasno stavila do znanja da EU stoji iza Njegove nasilne decenijske vlasti koju je nemoguće srušiti bez obzira što On više nema nikakvu podršku i pitanje je da li ju je uopšte imao (setite se npr. nasilnog preuzimanja vlasti u Novom Sadu pre 10 godina).
Bilo bi im bolje da su, umesto što su čitavu deceniju Srbiji nametali autokratu koji je uništio svako poverenje naroda u državu i sistem uopšte, U Srbiji podsticali demokratiju, opstanak srednje klase i kvalitetno i transparentno funkcionisanje države. Tada bi narod u Srbiji možda imao više poverenja u EU i njihovo zaklinjanje da će eksploatacija litijuma biti bezbedna.
Bilo bi im bolje da Mu nisu omogućili da na njihove i naše oči pokrade poslednje izbore. To im je, zapravo, bila poslednja šansa koju su protraćili.
Ovako su sami sebi napravili problem i, zajedno sa Njim, ostali u ćorsokaku iz kog sada ne umeju da se izvuku. Sada kada im je litijum hitno potreban.

42 39 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.