Mala kućna apoteka: Tableta za smirenje i na svoju ruku

Autor: Zoran Strika, Dragana Prica Kovačević

Info

29.11.2024.

17:03

Upotreba lekova za smirenje, lekova koji se koriste zbog anskioznosti, u Srbiji je pomalo i romantizovana.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Bensedin je u popularnoj kulturi opisan i kao "srpski univerzalni lek". Postoji i jedna epizoda čuvenog serijala "Mile protiv Tranzicije" u kojoj se glavni junak snalazi zbog toga što je ukinut bensedin, pa poručuje:

"Pa nek ukinu državu, nek ukinu Savu i Dunav, ali nek nas bar puste da se smirujemo kako mi hoćemo", kaže nervozni Mile.

Koliko učestalo se koriste lekove, pokazuju podaci RFZO-a da je u 2022. izdato oko 14,5 miliona lekova za lečenje depresije, anksioznosnosti i drugih neuropsihijatrijskih oboljenja.

Od tog broja, oko 5,2 miliona pakovanja je bilo iz grupe anskiolitika (bromazepam, diazepam, alprazolam i lorazepam). I to je za 6,5 odsto manje nego 2021. godine.

Doktorka u Domu zdravlja Natalija Radulović, po specijalizaciji neuropsihijatar, kaže za 021.rs da je do smanjenja količine izdatih recepata došlo i do drugačijeg načina uređivanja izdavanja takvih lekova u Domu zdravlja.

"Izabrani lekar mora svakog pacijenta koji uzima duže vreme anksiolitike da šalje kod psihijatra na pregled i onda psihijatar, u većini slučajeva, kroz izvesno vreme ukida anksiolitik i uvodi neki drugi lek koji je u tom slučaju adekvatan, najčešće antidepresiv, nekada to može da bude i neki drugi lek u zavisnosti od tegoba koje pacijent ima", kaže dr Radulović.

Svakako, smatra ona, ovo jeste velika količina lekova za mentalne poremećaje u odnosu na broj stanovnika. Uzrok leži, ocenjuje, pre svega u porastu broja osoba sa mentalnim poremećajima.

"Do toga dolazi i do velikog porasta kriznih stanja. To su ta reaktivna stanja koja se javljaju kao posledica kriza. To mogu biti problemi na radnom mestu, bračne krize, odnosi sa supružnicima, ili različitih stresnih situacija u društvu kojima smo svakodnevno izloženi", objašnjava doktorka.

Osim toga, ona ocenjuje i da se danas više ljudi obraća psihijatru, jer su ranije pacijenti koji potraže psihijatrijsku pomoć bili mnogo više stigmatizovani.

Šta su razlozi?

Portal 021.rs kreirao je upitnik zamolivši svoje čitaoce da ga popune ukoliko koriste lekove. Bilo je skoro 90 popunjenih upitnika, a više od polovine su popunile čitateljke.

Kako se pokazalo, najčešće se konzumiraju bromazepan, zoloft, ksalol i većini je to prvi lek za koji su dobili recept. Gotovo 60 odsto onih koji su popunili anketu nije pokušalo sa psihoterapijom, jer smatra da to finansijski ne mogu da podnesu.

Najviše njih je reklo da je počelo da pije lekove zbog stresa izazvanog na poslu, a potom kao razlozi se nabrajaju porodični problemi, te situacija u društvu.

"Prepisao mi ga je neuropsihijatar. Stres je uticao na povećanje pritiska, povećanje šećera u krvi i povećanje masnoća, a nemam višak kilaže i bavim se sportom, nisam pušač i ne pijem, hranim se umereno i relativno zdravo. Posle pregleda kod interniste i kardiologa dobio sam kombinaciju od četiri leka koje redovno pijem: tensek, glukofaž, lipanor i leksilium", naveo je jedan čitalac.

"Terapiju mi je prepisao neuropsihijatar zbog problema sa anksioznošću i nesanicom. Stepen stresa je bio toliko visok da su mi za tretiranje nesanice bila potrebna dva leka - lek za smirenje i hipnotik", navela je jedna čitateljka, koja dodaje i da je pokušala svoj problem da reši psihoterapijom.

Sličan problem sa nesanicom imala je i jedna Novosađanka sa kojom smo razgovarali. Kako je ispričala, godinama je imala problem sa nesanicom koji je prevazilazila uz pomoć psihoterapije. Međutim, velika količina stresa prouzrokovana situacijom na poslu dovela je do pogoršanja stanja, zbog čega je odlučila da se obrati lekaru.

Prepisana su joj dva leka, a recept obnavlja posle nekog vremena. Tu, kaže, nastaje problem koji nije očekivala.

"Uplatila sam privatno zdravstveno osiguranje kako bih imala brz pristup neuropsihijatru kada mi je to potrebno. U katalogu osiguranja se navodi da imaju usluge neuropsihijatra i kada sam htela da zakažem, objasnili su da nemaju osobu koja bi mogla da mi izda recept. Zbog putovanja mi je bilo važno da dobijem lekove, zakazala sam pregled kod neuropsihijatra u drugoj privatnoj klinici. Mislila sam da je sve u redu, ali kada sam došla na pregled - doktorka se nije pojavila. Nije bilo nikakvog objašnjenja, samo su rekli da nije tu", objašnjava naša sagovornica.

Ona se pita da li u Novom Sadu ima dovoljno lekara koji mogu da zadovolje potrebe svih građana.

U Domu zdravlja Novi Sad odgovaraju da u njihovoj ustanovi radi 14 psihologa, šest psihijatara i jedan neuropsihijatar. Kako dodaju, dosadašnje iskustvo govori da je to dovoljan broj zaposlenih za sve potrebe Novosađana.

Da ima dovoljno zaposlenih potvrđuje i dr Natalija Radulović. Što se tiče procedure izdavanja lekova, doktorka kaže da bi to morao da radi psihijatar.

"Antidepresiv obavezno propisuje samo psihijatar, a anksiolitike može da prepiše lekar opšte prakse, jedno izvesno vreme, recimo unutar mesec dana. Ukoliko postoji potreba za daljom upotrebom anksiolitika pacijenti moraju da se obrate psihijatru, koji onda procenjuje da li je potrebno da se nastavi sa anksiolitikom, odnosno sedativom, ili je potrebna neka druga terapija. Obično je potrebna neka druga terapija, zato što se anksioznost jedino ispravno leči antidepresivima", navodi ona.

Najpre kod izabranog lekara

Ona objašnjava da pacijent koji ima potrebu da se obrati psihijatru, prvo se javi izabranom lekaru.

"Izabrani lekar tada daje uput sa terminom za određenog psihijatra i tako pacijenti prvi put zakažu pregled. Kada dođu na prvi pregled, psihijatar im daje određenu terapiju, prati ih i poziva na kontrole. Uput od izabranog lekara važi šest meseci, a kontrole unutar ovog perioda zakazuje medicinska sestra tog psihijatra", navodi doktorka Radulović.

Norma psihijatara u Novom Sadu je da pregledaju 15 pacijenata dnevno, ali nekada rade i više, u zavisnosti od potrebe.

"Postoje pacijenti koji imaju hitnu potrebu da se jave psihijatru. Oni se isto obraćaju izabranom lekaru. Izabrani lekar procenjuje da li je njihovo stanje hitno, i upućuje ih sa uputom sa oznakom 'hitno' kod psihijatra. Taj uput važi 24 sata. Svaki pacijent sa uputom 'hitno' bude pregledan od strane psihijatra u roku od 24 sata", navodi dr Radulović.

U sklopu službe postoji i Odsek za lečenje bolesti zavisnosti u kom rade dva psihijatra. U ovom odseku se pregledi ne zakazuju zbog specifičnosti patologije.

Doktorka kaže da postoji dobra saradnja sa izabranim lekarima.

"Čak i ako im dolaze pacijenti iz drugih razloga oni im, ukoliko ima potrebe, daju skrining tekstove za rano otkrivanje depresije i ukoliko procene da bi tu postojala eventualno sumnja na depresiju, oni upućuju tog pacijenta kod psihijatra na pregled", poručuje sagovornica 021.rs.

Kako kaže, u ambulantama u Novom Sadu najčešći mentalni poremećaji su anksiozno-depresivna stanja koja se pogrešno leče anksioliticima, ali da ima i ozbiljnijih psihotičnih slučajeva i demencija.

Kućna apoteka

Prema istraživanju koje je 2022. sproveo Ipsos za potrebe Galenike, sredstva za smirenje u kućnoj apoteci je imala oko četvrtina populacije, gotovo isti procenat ljudi je naveo da lekove protiv stresa koristi nedeljno ili mesečno.

"Može se pretpostaviti da je procenat populacije koja boluje od neuropsihijatriskih, mentalnih i neuroloških problema i veći, na osnovu stvarne potrošnje ovih lekova na tržištu. Međutim ovi zdravstveni problem i dalje predstavljaju stigmu našeg društva", navodi se u izveštaju koji je objavljen na sajtu Galenike.

U septembru prošle godine u časopisu Lekarske komore Srbije objavljeno je i nacionalno istraživanje o nemedicinskoj upotrebi lekova koji se izdaju na recept u Srbiji. Kako se ukazuje, nemedicinska upotreba lekova koji se izdaju na recept za lekove iz grupe anksiolitika je rastući javno-zdravstveni problem.

Studija je predstavljala sekundarnu analizu podataka iz Nacionalnog istraživanja o stilovima života - zloupotrebi supstanci i kockanju, koje je sprovedeno 2014. i 2018. godine na 7.385 učesnika.

Kako se navodi, upotrebe lekova iz grupe anksiolitika isključivo na recept je bila 13,5 odsto, dok je učestalost nemedicinske upotrebe anksiolitika bila 5,04 odsto. U ovoj studiji pokazalo se i da su žene imale više od tri puta veću verovatnoću za nemedicinsku upotrebu lekova koji se izdaju na recept u odnosu na muškarce.

"Naša studija je pokazala da je skoro svaka četvrta odrasla osoba u Srbiji koristila anksiolitike u prethodnih 12 meseci, a jedna četvrtina njih je prijavila nemedicinsku upotrebu anksiolitika... Naša studija je pokazala da je jedna od dvadeset odraslih osoba u Srbiji prijavila nemedicinsku upotrebu anksiolitika tokom prethodnih 12 meseci i da se ti lekovi najčešće nabavljaju preko prijatelja ili članova porodice. Prevalencija nemedicinske upotrebe anksiolitika i modaliteti nabavke ovih lekova sugerišu da postoji potreba za uključivanjem zdravstvenih radnika i medija u edukaciju pacijenata o rizicima samolečenja, razmene ili nelegalne kupovine ovih lekova. Hitno je potrebno unapređenje sistema praćenja izdavanja recepata, a posebno distribucije anksiolitika", navodi se.

Pacijenti do nemedicinske upotrebe anskiolitika dolaze preko prijatelja i porodice, ili kupovinom u apoteci sa ili bez recepta.

Na ovaj problem ukazuje i dr Radulović. Upozorava da veliki broj građana kupuje ili uzima anksiolitike bez recepta i da ta nekontrolisana upotreba mora da se dovede na minimum.

"Ako sam pacijent proceni da mu je potreban sedativ, to nije u redu, zato što kada krene da uzima sedativ nije svestan toga da se kroz izvesno vreme razvija tolerancija i da će mu, ako je ranije koristio tri meseca tri miligrama bromazepama, već kroz tri meseca biti potrebno da poveća tu dozu na šest miligrama, pa na devet, i tako dalje, a da pritom neće rešiti svoj problem. Psihijatar je taj koji treba da ustanovi šta je razlog anksioznosti i uznemirenosti i da ga leči na pravi način", naglašava.

Ko je izložen

U pomenutoj nacionalnoj studiji navodi se da učesnici stariji od 35 godina imaju gotovo dvostruko veću verovatnoću nemedicinske upotrebe lekova koji se izdaju na recept u poređenju sa mlađim osobama, ukazujući na to da se verovatnoća nemedicinske upotrebe lekova koji se izdaju na recept povećavala sa godinama.

"Takođe je postojala veća verovatnoća upotrebe lekova isključivo na recept među svim starosnim grupama, u poređenju sa odraslim osobama starosti između 18 i 24 godine. Ovaj rezultat je u suprotnosti sa rezultatima prethodnih studija, jer su oni pokazali veći rizik od nemedicinske upotrebe lekova koji se izdaju na recept kod odraslih osoba mlađih od 35 godina. Međutim, ovaj nalaz ne iznenađuje, jer je očekivano da će starijim odraslim osobama češće biti prepisivani anksiolitici, što kasnije dovodi do kontinuiranog lečenja ovim lekovima i nemedicinske upotrebe lekova koji se izdaju na recept. Pored toga, Srbija je prošla kroz međunarodne sankcije, embargo i rat tokom 1990-ih, što je sve moglo da utiče na mentalno zdravlje stanovništva starijeg od 35 godina u vreme našeg istraživanja. Mnogima su anksiolitici prepisani tokom 1990-ih, te su možda nastavili da ih koriste bez recepta", navodi se u istraživanju.

Celu studiju pročitajte na OVOM LINKU.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Lekovi za smirenje

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Iskreni

29.11.2024 • 21:03

Socijalista

Kapitalizam uzima danak.
Svi za prvi razlog navode stres na poslu.
Moras da zaradis i svoju i plate svojih sefova…

9 0 +9
Penzioner

29.11.2024 • 20:32

Nedovoljan broj psihijatara

Sest psihijatara a od toga se dva bave narkomanijom ne moze da zadovolji potrebe grada od 400000 stanovnika. Pri tom svi ostali gradski psihijatri su gradjanima nedostupni jer rade u Klinickom centru. Druge ustanove u Novom Sadu nema.

11 0 +11
Naravski

29.11.2024 • 19:45

40 godina ludnice

Naravno da ce biti tako kada poslednjih 40 godina ovaj narod zivi u ludnici od drzave! Jos se mi dobro i drzimo!

23 21 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.