Sve više mladih na lekovima za smirenje, uzimaju ih i po preporuci prijatelja
Sve više mladih osoba pije lekove za smirenje, a mnogi od njih to rade mimo lekarskih recepata, uz mešanje sa alkoholom, što može potencijalno da bude opasno, upozoravaju stručnjaci.
Foto: Pixabay
Psihijatrica Lela Trninić objašnjava da su lekovi za smirenje preparati koji se prepisuju za umirenje unutrašnje napetosti, straha i uznemirenosti i da su to najčešće lekovi iz grupe benzodiazepina (bensedin, lorazepam, bromazepam).
"To su lekovi koji deluju na nivou centralnog nervnog sistema, delujući i potencirajući inhibitorni neurotransmiterski sistem, koji onda deluje na određene strukture koje generišu emocije i to je put efekta kada pacijent uzme terapiju, da se oseća smirenije i opuštenije", navela je ona za Tanjug.
Dodaje da postoji više indikacija za prepisivanje ovakvih lekova, da se prepisuju za anksiozna stanja, kod raznih afektivnih i drugih psihijatrijskih poremećaja i ističe da nije svaka anksioznost i napetost razlog da se odmah uzme lek za smirenje.
"Potrebno je da tegobe traju izvesno vreme, da utiču na funkcionalnost pacijenta, da ne prolaze. Da se osoba oseća stalno uznemirena, teže obavlja svoje radne ili porodične aktivnosti. I tada je potrebno da se ta osoba javi stručnjacima, koji bi procenili koji je lek potreban da ona uzima. Mi danas imamo iskustvo da ljudi uzimaju po preporuci prijatelja, komšije, ali to nije najbolji način da započnemo neku terapiju", rekla je Trninić.
Kada je o dozi lekova koje daju lekari reč, ona navodi da uglavnom savetuju najmanju dozu koja može da izazove određeno poboljšanje i da se za neke somatske bolesti savetuje da se lekovi uzimaju u kraćem vremenskom periodu.
"Zato što su to lekovi koji, kada se uzimaju duže, pogotovo visoke doze, izazivaju psihičku i fizičku zavisnost, javljaju se tolerancije. Lek više nije efikasan u onoj meri koliko je pacijentu koristilo, on povećava doze i kod naglog prekida terapije javljaju se apstinencijalne smetnje. Vrlo je opasno da sam pacijent određuje šta pije, koliko pije, u kom vremenskom periodu", rekla je Trninić.
Upozorava da se istovremeno ne konzumiraju lekovi za smirenje i alkohol, koji takođe ima inhibitorne efekte, pa je moguće da u zavisnosti od doze uzetih preparata dođe do zdravstvenih stanja koja mogu biti ugrožavajuća za život pacijenta.
Ukazala je da je primetan trend porasta kod mladih osoba mentalnih oboljenja, anksioznosti, depresivnosti, pogotovo posle pandemije koronavirusa.
"Mladi žive u jednom izazovnom vremenu. Oni vrlo često u nekim istraživanjima opisuju da osećaju strah, da osećaju uznemirnost, da teško odgovaraju zadacima u edukativnoj sferi, da postoje emocionalni problemi, da postoje problemi u socijalnom funkcionisanju, a nekada i porodični problemi. Beleži se da vrlo rano počinju da uzimaju lek za smirenje, jer oni to vide kao način da te tegobe koje oni imaju znatno umanje", rekla je Trninić.
Savetuje osobama koje duže vremena imaju određene smetnje da se jave stručnjacima, koji mogu proceniti i napraviti individualni plan tretmana, dodajući da se danas za lečenje anksioznosti psihijatri ne ograničavaju samo na upotrebu lekova za smirenje.
"Postoje drugi lekovi koji su u tom smislu efikasniji, da nemamo rizike koji postoje kod ovih preparata i koji mogu dovesti do značajne redukcije simptoma kod pacijenata i boljeg kvaliteta života", rekla je Trninić.
Dodaje da lekari za anksiozne smetnje savetuju psihoterapiju i navodi da postoje i nefarmakološke metode lečenja, kao što su fizička aktivnost, druženje, metode mišićne relaksacije i druge.
Nina Šašić iz NVO Re Generacija kaže da su lekovi za smirenje lekovi koji se dobijaju na recept, da su to kod nas najčešće bensedin, bromazepam i rivotril i navodi da je reč o kontrolisanim supstancama koje se prepisiju najčešće za poremćaje koji sadrže anksioznost.
"Naša istraživanja i naš rad sa mladima su pokazala da je upotreba ovih supstanci relativno rasprostranjena i da je u porastu tokom poslednjih godina, naročito nakon kovida. Mislim da je razlog tome i povećana količina anksioznosti, psihoemotivnih smetnji sa kojima se mladi susreću sve više", rekla je Šašić za Tanjug.
Navodi da je upotreba ovih lekova, benzodiazepina, donekle zastupljena i u noćnom životu, osnosno na žurkama, festivalima, u klubovima, barovima i slično. Šašić kaže da mladima nije teško da dobiju farmakoterapiju i da je potpuno prihvatljivo i smisleno da mladoj osobi iz nekog razloga ta terapija bude prepisana.
"Problem nastaje onda kada se te supstance uzimaju ili sa drugim supstancama u kombinaciji ili kada se uzimaju u dozama većim od preporučene, kada se uzimaju bez preporuke, odnosno bez recepta", rekla je Šašić.
Pošto se lekovi daju na recept, dodaje ona, postoji propisana terapija, koja uključuje uputstva kako i u kojoj količini se piju, pa problem nastaje kada se piju u dozama većim od preporučene, ođednom ili u kombinaciji sa alkoholom, naročito u kontekstu noćnog života, odnosno rekreativne upotrebe.
"To je problem zato što su i benzodiazepini i alkohol depresori centralnog nervnog sistema, što znači da usporavaju njegov rad i u njihovom sadejvstvu može doći, naročito u većim dozama ili količinama, do pojava kao što je gubitak pamćenja, gubitak svesti, respiratorna depresija. To je potencijalno vrlo opasna situacija", ukazuje Šašić.
Dodaje i da je zastupljeno korišćenje lekova nakon uzimanja supstanci koje imaju suprotan efekat na centralni nervni sistem, odnosno supstanci koje su stimulansi centralnog nervnog sistema, kao što su kokain, amfetamin (spid) i MDMA (ekstazi), kako bi uzimanjem lekova bio poništen efekat tih supstanci.
Šašić ukazuje da je potencijalno opasno i mešanje lekova za smirenje sa kanabisom i ističe da je bitno zapamtiti da svako mešanje različitih psihoaktivnih supstanci nosi određene rizike koji nisu mali.
"Čak i ako imate lično pređašnje iskustvo koje kaže da se nije ništa tragično desilo, to ne znači da se sledeći put neće desiti, jer postoji veliki broj faktor koji utiču na to", ističe Šašić.
Pročitaj još
Govoreći o dozama lekova koje mladi uzimaju, ona navodi da se u noćnom životu dešava se da uzme po nekoliko tableta, što je pogotovo problematično kada se uradi u sprezi sa upotrebom alkohola.
Šašić kaže da je odluka o upotrebi ove vrste lekova na stručnjacima za mentalno zdravlje i da je bitno znati da farmakoterapija nije jedini element terapije i da bi uvek trebalo da ide u sprezi sa psihoterapijom.
"Da li postoji alternativa, to zavisi od slučaja do slučaja. Ako vaš lekar smatra da vam je potrebna ta vrsta terapije, on će umeti da odredi dozu i on će vam dati još neki element terapije. Farmakoterapija bi trebalo da u većini slučajeva bude podrška psihoterapiji, podrška oporavku", zaključila je ona.
Poručuje svima koji uzimaju lekove mimo preporuke lekara da se obrate nekome za pomoć i podršku.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
SZO: Majmunske boginje više nisu globalna vanredna zdravstvena pretnja
05.09.2025.•
0
Majmunske boginje više nisu vanredna zdravstvena situacija na međunarodnom nivou, izjavio je direktor Svetske zdravstvene organizacije.
Batut: Do kraja avgusta registrovana 34 obolela od groznice Zapadnog Nila
05.09.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da su u Srbiji, do 31. avgusta, registrovana 34 obolela od groznice Zapadnog Nila.
Florida ide ka tome da ukine sve obavezne vakcine za decu
04.09.2025.•
12
Guverner Floride Ron De Santis i ministar zdravlja te američke savezne države Džozef Ladapo objavili su da će Florida postati prva američka država u kojoj se postepeno ukidaju sve obavezne vakcinacije za decu.
Istraživanje pokazalo: Žene u 17 zemalja EU žive duži zdrav život u odnosu na muškarce
03.09.2025.•
0
U 17 zemalja Evropske unije žene žive duži zdrav život od muškaraca, iako muškarci obično duže žive bez ograničenja u aktivnostima i kretanju, podaci su poslednjeg istraživanja Evrostata.
Lekari došli do novih otkrića o sindromu slomljenog srca
31.08.2025.•
0
Lekari su tokom kliničkih ispitivanja došli do novih naučnih otkrića o lečenju takotsubo kardiomiopatije ili tzv. sindroma slomljenog srca.
Nutricionistkinja: U Srbiji postoji nelegalno tržište majčinog mleka
31.08.2025.•
4
Nutricionistkinja Branka Mirković izjavila je da u Srbiji postoji nelegalno tržište majčinog mleka i da ga najviše koriste oni koji se bave bodibildingom.
VIDEO: Napravljen AI stetoskop koji može da otkrije ozbiljna oboljenja srca za samo 15 sekundi
31.08.2025.•
1
Medicinski naučnici su razvili stetoskop koji uz pomoć veštačke inteligencije (AI), može da otkrije ozbiljna srčana oboljenja za 15 sekundi.
Toplotni talasi mogu da ubrzaju starenje kao pušenje ili alkohol
31.08.2025.•
1
Kako se naša planeta postepeno zagreva, naši organizmi moraće da se nose sa stresom viših temperatura.
Studija: Hrana bogata kalijumom smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 24 odsto
31.08.2025.•
2
Nova studija Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu pokazala je da konzumiranje hrane bogate kalijumom, poput avokada, banana i spanaća, može da umanji rizik od srčanih oboljenja, hospitalizacije i smrti za 24 odsto.
Istraživanje: Pandemija kovida naštetila zdravlju mozga, čak i kod nezaraženih
31.08.2025.•
1
Pandemija kovida bila je štetna za zdravlje mozga, čak i kod ljudi koji nikada nisu bili zaraženi, pokazalo je novo istraživanje.
Batut apeluje pred početak školske godine: Vozači da obrate pažnju na đake
30.08.2025.•
5
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", povodom početka nove školske godine, apelovao je na sve vozače da od 1. septembra obrate pažnju na đake prvake.
Više obolelih od kolere u svetu: Evropa nema prijavljene slučajeve
29.08.2025.•
0
Globalna situacija sa kolerom nastavlja da se pogoršava zbog sukoba i siromaštva, što predstavlja značajan izazov za javno zdravlje u više regiona, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Kako da uzgajate ruzmarin u stanu: Lekovita biljka koja voli svetlost
29.08.2025.•
1
Zelena višegodišnja biljka sa lišćem sličnim iglicama obično se uzgaja kao spoljna biljka, jer može brzo da postane prilično velika.
Zašto je dobro piti gaziranu vodu?
29.08.2025.•
0
Gazirana voda je izvrstan osvežavajući napitak koji hidrira telo, ali ima i druge povoljne zdravstvene učinke.
Do 24. avgusta registrovano 27 obolelih od groznice Zapadnog Nila
28.08.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji, do 24. avgusta, registrovano 27 slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila.
Kako da lakše prebrodimo uticaj letnjih vrućina na organizam
28.08.2025.•
0
Iako leto volimo i jedva čekamo odlazak na more, visoke temperature i ultravioletno zračenje predstavljaju stres za organizam.
Kineski hirurzi prvi put uspeli čoveku da presade svinjsko plućno krilo
27.08.2025.•
1
Kineski hirurzi po prvi put su transplantirali svinjsko plućno krilo čoveku, pokazavši da genetski modifikovani životinjski organi mogu privremeno da funkcionišu u ljudskom telu.
Bocvana proglasila vanredno stanje u zdravstvu zbog nestašice lekova
26.08.2025.•
0
Predsednik Bocvane Duma Boko proglasio je vanredno stanje u javnom zdravstvu zbog nestašice osnovnih lekova i medicinske opreme.
Koje tri vrste voća mogu poboljšati san?
25.08.2025.•
0
Pravilno odabrana lagana užina pred spavanje može doprineti kvalitetnijem snu, pod uslovom da ne sadrži kofein, previše šećera ili tečnosti.
U Merilendu prvi put kod čoveka potvrđen slučaj parazita koji se hrani živim mesom
25.08.2025.•
2
U Merilendu je prvi put u SAD kod čoveka potvrđen slučaj parazita valjkastog crva - Cochliomyia hominivorax, poznatog po tome što se hrani živim mesom toplokrvnih životinja.
Miris tela i daha može da otkrije bolesti godinama unapred: Šta još kažu naučnici?
24.08.2025.•
0
Kroz pore na koži i u dahu ispuštamo mnoštvo mirisnih hemikalija. Neke mogu da budu znak da nešto sa našim zdravljem nije u redu.
Komentari 10
Diogen
@/
/
ni jedan problem se ne moze resiti sedenjem u cetiri zida i gutanjem tableta
ezistencijalni, porodicni problemi narocito.
w/a se odavno dokazao da je za instituciju
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar