U Srbiji se popije više lekova za smirenje nego što ima građana: Uzimaju se i samoinicijativno

Autor: Danas

Info

10.03.2023.

08:25 > 08:31

Građani Srbije su tokom prošle godine popili ukupno 7,34 miliona pakovanja lekova za umirenje (anksiolitika) i antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Bez obzira na to što se propisivanje anksiolitika smanjilo za 6,5 odsto i antidepresiva za jedan odsto u odnosu na 2021. godinu, kako piše Danas, ispada da smo popili više kutija ovih medikamenata nego što Srbija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prvim rezultatima prošlogodišnjeg popisa, ima stanovnika - 6.690 887.

Kako za Danas navode iz RFZO, od ukupnog broja izdatih kutija pomenutih lekova, 5,2 miliona pakovanja su anksiolitici i 2,14 miliona pakovanja su antidepresivi.

"Po pitanju potrošnje lekova iz grupe anksiolitika, koji se nalaze na Listi A i Listi A1, a u koje spadaju lekovi čija su generička imena benzodiazepin, diazepam, alprazolam i lorazepam, tokom 2022. godine na teret sredstava RFZO je izdato oko 5,2 miliona pakovanja tih lekova", kažu u RFZO.

Prema njihovim podacima, ukupno je propisano 2,49 miliona pakovanja benzodiazepina, lorazepama oko 1,26 miliona, diazepama oko 1,26 miliona pakovanja i alprazolama oko 188.000 pakovanja.

Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", kaže za Danas da je povećanje potrošnje anksioloitika uvek pokazatelj lošijeg kvaliteta zdravstvene zaštite.

"Činjenica da smo smanjili njihovu potrošnju u odnosu na 2021. godinu govori o tome da je javno- zdravstveni rad, koji je imao pik u prethodnih pet godina, a koji se ticao zaštite mentalnog zdravlja, dao rezultate", kaže prof. dr Stašević Karličić.

Kako ona dodaje, kada su u pitanju antidepresivi, smanjenje njihove potrošnje ima veze i sa činjenicom samnjenja stope depresivnih poremećaja.

"O tome svedoče rezultati studije koja je rađena 2021. godine u sklopu istraživanja koliko je pandemija kovida uticala na mentalno zdravlje stanovništva Srbije. Ispostavilo se da je učestalost 2,2 odsto depresivnog poremećaja u opštoj populaciji, a generalizovanog anksioznog poremećaja 1,9 odsto, što je manje nego u zemljama zapadne Evrope", objašnjava sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, novi antidepresivi jesu lekovi izbora za lečenje anksioznih i depresivnih poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kao i da je njihova potrošnja indikator kvaliteta zdravstvene zaštite. Dodaje da su u prethodnom periodu i drugi lekari, a ne psihijatri prepisivali lekove iz grupe benzodijazepina.

"Ono što je za naš mentalitet jako karakteristično jeste i to da u apotekama često možete dobiti bez recepta ove lekove. Ljudi ih uzimaju samoinicijativno, zajme ih od rođaka i prijatelja. To, međutim, može da im napravi veliki problem", kaže sagovornica Danasa.

Govoreći o njegovim razmerama, dr Stašević Karličić objašnjava da je najvažnije znati da jednokratni efekat anksiolize, odnosno ukidanja anksioznosti, ne reševa problem, već ga na duge staze može i produbiti:

"U smislu izvora anksioznosti, ali i nastupanja zavisnosti od ovih lekova. Primena ovih lekova može pogoršati kratkoročno pamćenje i opštu funkcionalnost, ali i dovesti do povećanja broja saobraćajnih akcidenata i sličnih problema", navodi dr Karličić za Danas.

Prof. dr Radan Stojanović, profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu kaže za Danas da je, kao za sve lekove, a posebno za ove – anksiolitike i antidepresive, posebno važno da se istakne da oni mogu imati ozbiljna neželjena dejstva.

"Benzodijazepini – pospanost, poremećaj motorne koordinacije. Zamislite da te lekove uzima osoba koja radi na građevini ili je vozač autobusa. Ova neželjena dejstva mogu ugroziti život. Jasno je, nijedan lek, čak ni suplement, ne bi smeo da se uzme na svoju ruku, a kamoli ovi. Sa druge strane, antidepresvima je potrebno do četiri nedelje da ispolje dejstvo. Može neko da ih pije 10 dana i da pomisli kako ne duluju i samoinicijativno prekine terapiju. Javlja se i tolerancija i zavisnost", objašnjava sagovornik Danasa.

Pozovite SOS liniju

Prof. dr Ivana Stašević Karličić podsetila je građane na besplatnu SOS liniju, čiji je broj 0800 309 309. Svi mogu da se jave ukoliko se nađu u nekoj psihičkoj krizi jer će pomoć dobiti od stručnjaka za mentalno zdravlje.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Lekovi za smirenje

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

Srecnik

10.03.2023 • 17:44

Nama lepo….

3 6 -3
Marta

10.03.2023 • 11:26

Ministarka!

Imamoli neko resenje za ovo? Ili nam je pusrnje u kafanama i dalje najvevi problem?

7 8 -1
Qwer

10.03.2023 • 11:06

.

Sad mi je jasno zasto je narod srecan i veseo, dok ga jaše mufljuzi.

23 20 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.