U Srbiji se popije više lekova za smirenje nego što ima građana: Uzimaju se i samoinicijativno
Građani Srbije su tokom prošle godine popili ukupno 7,34 miliona pakovanja lekova za umirenje (anksiolitika) i antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept.
Foto: Pixabay
Bez obzira na to što se propisivanje anksiolitika smanjilo za 6,5 odsto i antidepresiva za jedan odsto u odnosu na 2021. godinu, kako piše Danas, ispada da smo popili više kutija ovih medikamenata nego što Srbija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prvim rezultatima prošlogodišnjeg popisa, ima stanovnika - 6.690 887.
Kako za Danas navode iz RFZO, od ukupnog broja izdatih kutija pomenutih lekova, 5,2 miliona pakovanja su anksiolitici i 2,14 miliona pakovanja su antidepresivi.
"Po pitanju potrošnje lekova iz grupe anksiolitika, koji se nalaze na Listi A i Listi A1, a u koje spadaju lekovi čija su generička imena benzodiazepin, diazepam, alprazolam i lorazepam, tokom 2022. godine na teret sredstava RFZO je izdato oko 5,2 miliona pakovanja tih lekova", kažu u RFZO.
Prema njihovim podacima, ukupno je propisano 2,49 miliona pakovanja benzodiazepina, lorazepama oko 1,26 miliona, diazepama oko 1,26 miliona pakovanja i alprazolama oko 188.000 pakovanja.
Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", kaže za Danas da je povećanje potrošnje anksioloitika uvek pokazatelj lošijeg kvaliteta zdravstvene zaštite.
"Činjenica da smo smanjili njihovu potrošnju u odnosu na 2021. godinu govori o tome da je javno- zdravstveni rad, koji je imao pik u prethodnih pet godina, a koji se ticao zaštite mentalnog zdravlja, dao rezultate", kaže prof. dr Stašević Karličić.
Kako ona dodaje, kada su u pitanju antidepresivi, smanjenje njihove potrošnje ima veze i sa činjenicom samnjenja stope depresivnih poremećaja.
"O tome svedoče rezultati studije koja je rađena 2021. godine u sklopu istraživanja koliko je pandemija kovida uticala na mentalno zdravlje stanovništva Srbije. Ispostavilo se da je učestalost 2,2 odsto depresivnog poremećaja u opštoj populaciji, a generalizovanog anksioznog poremećaja 1,9 odsto, što je manje nego u zemljama zapadne Evrope", objašnjava sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima, novi antidepresivi jesu lekovi izbora za lečenje anksioznih i depresivnih poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kao i da je njihova potrošnja indikator kvaliteta zdravstvene zaštite. Dodaje da su u prethodnom periodu i drugi lekari, a ne psihijatri prepisivali lekove iz grupe benzodijazepina.
"Ono što je za naš mentalitet jako karakteristično jeste i to da u apotekama često možete dobiti bez recepta ove lekove. Ljudi ih uzimaju samoinicijativno, zajme ih od rođaka i prijatelja. To, međutim, može da im napravi veliki problem", kaže sagovornica Danasa.
Govoreći o njegovim razmerama, dr Stašević Karličić objašnjava da je najvažnije znati da jednokratni efekat anksiolize, odnosno ukidanja anksioznosti, ne reševa problem, već ga na duge staze može i produbiti:
"U smislu izvora anksioznosti, ali i nastupanja zavisnosti od ovih lekova. Primena ovih lekova može pogoršati kratkoročno pamćenje i opštu funkcionalnost, ali i dovesti do povećanja broja saobraćajnih akcidenata i sličnih problema", navodi dr Karličić za Danas.
Pročitaj još
Prof. dr Radan Stojanović, profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu kaže za Danas da je, kao za sve lekove, a posebno za ove – anksiolitike i antidepresive, posebno važno da se istakne da oni mogu imati ozbiljna neželjena dejstva.
"Benzodijazepini – pospanost, poremećaj motorne koordinacije. Zamislite da te lekove uzima osoba koja radi na građevini ili je vozač autobusa. Ova neželjena dejstva mogu ugroziti život. Jasno je, nijedan lek, čak ni suplement, ne bi smeo da se uzme na svoju ruku, a kamoli ovi. Sa druge strane, antidepresvima je potrebno do četiri nedelje da ispolje dejstvo. Može neko da ih pije 10 dana i da pomisli kako ne duluju i samoinicijativno prekine terapiju. Javlja se i tolerancija i zavisnost", objašnjava sagovornik Danasa.
Pozovite SOS liniju
Prof. dr Ivana Stašević Karličić podsetila je građane na besplatnu SOS liniju, čiji je broj 0800 309 309. Svi mogu da se jave ukoliko se nađu u nekoj psihičkoj krizi jer će pomoć dobiti od stručnjaka za mentalno zdravlje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novak Nedić i bivši šef Macutovog kabineta u nedelju bili među okupljenima u Ćacilendu
03.11.2025.•
0
CINS je objavio fotografije na kojima se vidi da su se u "Ćacilendu", nakon sukoba u nedelju, nalazili Novak Nedić, bivši generalni sekretar Vlade Srbije i Miloš Anđić, donedavni šef kabineta premijera Đura Macuta.
Vučić: Jurimo dvojicu snajperista u Beogradu, ne možemo tri dana da ih pronađemo
03.11.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nadležni organi već tri dana pokušavaju da pronađu dvojicu snajperista koji su, prema obaveštajnim podacima, došli u Beograd.
Psihoterapeut: Muzika koju puštaju iz "Ćacilenda" Dijani Hrki je tortura i produkt perverznog uma
03.11.2025.•
2
Danas posle podne ponovo je puštena glasna muzika iz "Ćacilenda" gde je ozvučenje postavljeno ranije tokom dana.
Ministarstvo spoljnih poslova: Sa žaljenjem smo primilu najavu Švedske, nije u duhu partnerstva dve zemlje
03.11.2025.•
2
Povodom najave Švedske da će deo pomoći namenjen državi Srbiji preusmeriti na civilni sektor zbog problema u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova.
VIDEO: Tuča u Ćacilendu, policija intervenisala
03.11.2025.•
13
U "Ćacilendu" je večeras došlo do incidenta, zbog kojeg je intervenisala policija.
Trener Radničkog Mladen Žižović preminuo tokom utakmice u Lučanima
03.11.2025.•
2
Trener Radničkog 1923, Mladen Žižović, preminuo je tokom utakmice u Lučanima.
VIDEO: Situacija večeras mirna između dva skupa kod Skupštine, iz Ćacilenda trešti muzika
03.11.2025.•
0
Građani i studenti i večeras su okupljeni na raskrsnici Takovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra u centru Beograda, u znak podrške Dijani Hrki, koja štrajkuje glađu.
Kamioni na Batrovcima i Šidu čekaju pet sati
03.11.2025.•
0
Putevi Srbije saopštili su da automobili, na graničnim prelazima, prolaze bez zadržavanja dok kamioni čekaju od tri do pet sati da izađu iz Srbije.
Švedska obustavlja podršku delu državnih institucija u Srbiji: "Razvoj u Srbiji ide u pogrešnom pravcu"
03.11.2025.•
11
Švedska je odlučila da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i da sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog, kako navode, pogoršanja stanja vladavine prava, korupcije i slobode medija.
Komitet pravnika: MUP kamp ispred parlamenta opisuje kao legalan, a trebalo je da odbaci prijavu tog skupa
03.11.2025.•
2
Komitet pravnika za ljudska prava poziva MUP da hitno spreči dalju zloupotrebu prava na slobodu okupljanja u Pionirskom parku i na javnoj površini ispred Narodne skupštine, Predsedništva Srbije i Skupštine Beograda.
Vujošević: KSS treba da reaguje zbog hapšenja Štimca
03.11.2025.•
4
Proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević izjavio je da hapšenje bivšeg košarkaškog reprezentativca Vladimira Štimca predstavlja nastavak represije vlasti prema građanima koji se bore za pravdu i normalnu Srbiju.
Dijana Hrka odgovorila Vučeviću: Slagao me je da će krivci biti u zatvoru
03.11.2025.•
4
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine Srbije, kaže da ju je predsednik SNS i bivši premijer Miloš Vučević slagao jer joj je obećao da će odgovorni za smrt njenog sina i još petnaest ljudi biti kažnjeni.
Advokat: Štimcu ponovo određeno policijsko zadržavanje
03.11.2025.•
1
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je bivšem košarkašu Vladimiru Štimcu ponovo određeno 24-časovno policijsko zadržavanje, iako je prethodno sud bio usvojio žalbu odbrane.
Marko Kričak legitimisao novinara Danasa: "Snimao postupanje policije, pa da vidimo"
03.11.2025.•
5
Komandir Jedinice za obezbeđenje (JZO) Marko Kričak legitimisao je novinara Danas Vojina Radovanovića, u Beogradu, u noći kada je došlo do incidenata kod Ćacilenda.
Preminuo dramaturg i teatrolog Radomir Putnik
03.11.2025.•
0
Nekadašnji direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, dramaturg i teatrolog Radomir Putnik preminuo je u 79. godini, objavio je taj teatar.
Vladimir Štimac prebačen iz pritvora u Urgentni centar, očekuje se da će kasnije biti pušten na slobodu
03.11.2025.•
3
Advokat Nikola Lakić saopštio je da je Vladimir Štimac prebačen iz policijskog pritvora u Urgentni centar zbog primanja redovne terapije.
Šta sadrži paket proširenja EU: Pohvale za Crnu Goru i Albaniju, oštre reči za Srbiju
03.11.2025.•
13
Ovogodišnji paket proširenja sadržaće pohvale za Crnu Goru i Albaniju, reči ohrabrenja za Ukrajinu i Moldaviju i mnogo manje entuzijazma kada je reč o BiH, Severnoj Makedoniji a, posebno, Srbiji.
Struka traži povlačenje predloga leks specijalisa za Generalštab
03.11.2025.•
4
Grupa institucija, profesionalnih asocijacija, organizacija i pojedinaca traži da se iz skupštinske procedura povuče leks specijalis za Generalštab u Beogradu.
VIDEO Ekološki ustanak: Naprednjaci Dijani Hrki puštali pesmu "pošla majka da potraži sina"
03.11.2025.•
33
Odbornici opozicije u Skupštini opštine Palilula najoštrije su osudili "sramno i nečovečno ponašanje zaposlenih u opštini" koji su Dijani Hrki uputili pesmu "pošla majka da potraži sina".
Trampov zet preko leks specijalisa lakše do lokacije Generalštaba: Šta tačno piše u 11 članova zakona
03.11.2025.•
15
Projekat stambeno-poslovnog kompleksa koji kompanija Džareda Kušnera namerava da izgradi na mestu Generalštaba, u predloženom leks specijalisu, proglašen je za projekat od značaja za Republiku Srbiju.
Komentari 21
Srecnik
Marta
Qwer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar